Slovenija, 20 godina od odlaska iz SFR Jugoslavije
Izvor: Blic Nemanja Vlačo | 26. 06. 2011. - 00:02h | Foto: AFP
LJUBLJANA - Slovenija je proslavila 20. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, a razloga za slavlje bilo je, sudeći po statistici i raspoloženju slovenačkih vlasti, više nego ikada.
U državi koja po razvijenosti prednjači među novim članicama EU jedino je nezaposlenost niža nego 1991, dok su plate, penzije i celokupni životni standard građana Slovenije daleko viši u odnosu na vreme SFRJ.
Slovenačka skupština je 25. juna 1991. usvojila Ustav, ustavni zakon i Deklaraciju o nezavisnosti Republike Slovenije, a tim povodom je u petak uveče na Kongresnom trgu u Ljubljani održana centralna svečanost na kojoj je govorio predsednik Danilo Tirk.
Manifestaciji su osim brojnih građana prisustvovali i predsednici susednih država - Italije, Austrije, Mađarske i Hrvatske. Zanimljivo je da na proslavi u Ljubljani nije bilo najviših nemačkih državnika, iako je upravo Nemačka bila presudni faktor koji je Sloveniji osigurao otcepljenje od Jugoslavije i pomoć za ulazak u EU.
Milan Predan, zamenik ambasadora Slovenije u Beogradu, kaže za “Blic” da je pre 20 godina među Slovencima bilo bojazni o tome da li će Slovenija uspeti da preživi bez Jugoslavije, na čije tržište je do 1991. plasirala 70 odsto proizvoda.
- Svi smo bili odlučni u tome da želimo nezavisnost, ali je bilo skepse. Gubitak jugoslovenskog tržišta bio je veliki šok za privredu, ali su naše firme bile već dosta spremne da se preko noći okrenu zapadnim tržištima. Važno je bilo to da smo imali podršku u EU, pre svega Nemačke koja je odmah postala jedan od naših najvećih privrednih partnera, a to važi i za susede Austriju i Nemačku - navodi Predan, koji je bio i glavni urednik mariborskog lista „Večer“.
Prema Predanu, ulazak u EU 2004. bio je uspeh za Ljubljanu, ali dodaje da je Slovenija po nekim privrednim pokazateljima već bila ispred nekih starijih članica Unije.
- Ulazak Slovenije bio je uspeh koji je izveden relativno brzo, ceo proces je završen za osam godina, ali ni mi nismo u Uniju ušli preko noći. Svojim angažovanjem i privrednim rastom naterali smo EU da nas primi, jer za razliku od nekih država kandidata kod kojih je bilo političkih i strateških računica, kod nas je jaka ekonomija bila faktor za Brisel. Bili smo mala i neproblematična zemlja, sređena i bez velikih otvorenih pitanja kojima bi EU trebalo da se bavi posle ulaska Slovenije u Uniju - kaže Predan.
On velikim uspehom navodi to što je Slovenija ravnomerno razvijena, pa razlike između periferije i centra nisu velike kao u drugim državama.
- Kada se govori o prošlogodišnoj slovenačkoj odluci da zbog nerešenog pitanja morske granice sa Hrvatskom privremeno zaustavi dalje pregovore našeg suseda sa EU, zaboravlja se da smo i mi 1997. zbog zahteva Italije morali da prihvatimo čak i promenu Ustava i pre vremena otvorimo naše tržište strancima za kupovinu nekretnina i zemlje. Nije istina da je Slovenija u slučaju Hrvatske koristila poziciju jačeg, kao članica EU, jer smo ipak sporazumom o arbitraži omogućili Hrvatskoj nastavak i završetak pregovora, a konačno rešenje pitanja odložili za vreme kada će Hrvatska biti član EU - kaže Predan.
Sve raste, jedino opada nezaposlenost
Izvor: Blic Nemanja Vlačo | 26. 06. 2011. - 00:02h | Foto: AFP
LJUBLJANA - Slovenija je proslavila 20. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, a razloga za slavlje bilo je, sudeći po statistici i raspoloženju slovenačkih vlasti, više nego ikada.
Predsednik Slovenije Danilo Tirk i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, s predsednicima Mađarske, Italije, Austrije i Hrvatske u šetnji po prestonici povodom obeležavanja 20 godina nezavisnosti Slovenije
U državi koja po razvijenosti prednjači među novim članicama EU jedino je nezaposlenost niža nego 1991, dok su plate, penzije i celokupni životni standard građana Slovenije daleko viši u odnosu na vreme SFRJ.
Slovenačka skupština je 25. juna 1991. usvojila Ustav, ustavni zakon i Deklaraciju o nezavisnosti Republike Slovenije, a tim povodom je u petak uveče na Kongresnom trgu u Ljubljani održana centralna svečanost na kojoj je govorio predsednik Danilo Tirk.
Manifestaciji su osim brojnih građana prisustvovali i predsednici susednih država - Italije, Austrije, Mađarske i Hrvatske. Zanimljivo je da na proslavi u Ljubljani nije bilo najviših nemačkih državnika, iako je upravo Nemačka bila presudni faktor koji je Sloveniji osigurao otcepljenje od Jugoslavije i pomoć za ulazak u EU.
Milan Predan, zamenik ambasadora Slovenije u Beogradu, kaže za “Blic” da je pre 20 godina među Slovencima bilo bojazni o tome da li će Slovenija uspeti da preživi bez Jugoslavije, na čije tržište je do 1991. plasirala 70 odsto proizvoda.
- Svi smo bili odlučni u tome da želimo nezavisnost, ali je bilo skepse. Gubitak jugoslovenskog tržišta bio je veliki šok za privredu, ali su naše firme bile već dosta spremne da se preko noći okrenu zapadnim tržištima. Važno je bilo to da smo imali podršku u EU, pre svega Nemačke koja je odmah postala jedan od naših najvećih privrednih partnera, a to važi i za susede Austriju i Nemačku - navodi Predan, koji je bio i glavni urednik mariborskog lista „Večer“.
Prema Predanu, ulazak u EU 2004. bio je uspeh za Ljubljanu, ali dodaje da je Slovenija po nekim privrednim pokazateljima već bila ispred nekih starijih članica Unije.
- Ulazak Slovenije bio je uspeh koji je izveden relativno brzo, ceo proces je završen za osam godina, ali ni mi nismo u Uniju ušli preko noći. Svojim angažovanjem i privrednim rastom naterali smo EU da nas primi, jer za razliku od nekih država kandidata kod kojih je bilo političkih i strateških računica, kod nas je jaka ekonomija bila faktor za Brisel. Bili smo mala i neproblematična zemlja, sređena i bez velikih otvorenih pitanja kojima bi EU trebalo da se bavi posle ulaska Slovenije u Uniju - kaže Predan.
On velikim uspehom navodi to što je Slovenija ravnomerno razvijena, pa razlike između periferije i centra nisu velike kao u drugim državama.
Mrlje - „izbrisani“ i blokada Hrvatske
U novijoj istoriji Slovenije postoje barem dva događaja koja su imala negativan odjek u regionu i šire - odnos vlasti u Ljubljani prema “izbrisanima”, građanima iz bivših republika SFRJ kojima su u Sloveniji negirana građanska prava, i blokada pregovora o pristupanju Hrvatske EU zbog sporne granice na moru. U vezi sa “izbrisanima”, Predan navodi da je samom činjenicom da je počela da rešava njihov problem, Slovenija priznala grešku i nepravdu prema tim ljudima koju želi da ispravi.
- Kada se govori o prošlogodišnoj slovenačkoj odluci da zbog nerešenog pitanja morske granice sa Hrvatskom privremeno zaustavi dalje pregovore našeg suseda sa EU, zaboravlja se da smo i mi 1997. zbog zahteva Italije morali da prihvatimo čak i promenu Ustava i pre vremena otvorimo naše tržište strancima za kupovinu nekretnina i zemlje. Nije istina da je Slovenija u slučaju Hrvatske koristila poziciju jačeg, kao članica EU, jer smo ipak sporazumom o arbitraži omogućili Hrvatskoj nastavak i završetak pregovora, a konačno rešenje pitanja odložili za vreme kada će Hrvatska biti član EU - kaže Predan.
Žele da žive kao Švajcarci
Gotovo polovina Slovenaca bila bi spremna da živi u drugoj državi zbog boljeg života, a kada bi mogli da biraju, to bi bila Austrija ili Švajcarska, pokazalo je istraživanje slovenačke javne televizije. Zbog boljeg života, 36,4 odsto Slovenaca odmah bi se preselilo u inostranstvo, a iz istog razloga to bi učinila dva od tri mlada Slovenca.