LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Svako treće preduzeće nelikvidno
Beograd -- Prema podacima NBS, krediti koje duguje srpska privreda iznose 1,7 milijardi evra. Samo za tri meseca rast loših kredita, nelikvidnost, veći je za 11 odsto.
Železnice Srbije duguju 35, Jat skoro 8, Elektroprivreda Srbije 65 milijardi dinara, a mnoge privatne kompanije su svoje kratkoročne obaveze praktično udvostručile.
Unija poslodavaca je obavila obimno istraživanje kojim je obuhvaćeno skoro 17 hiljada firmi u Srbiji. Od velikih kompanija do samostalnih trgovinskih radnji. Rezultati su poražavajući.
Bauk nelikvidnosti kruži privrednom Srbije.
"Nelikvidnost i kreditna zaduženost je preko 80 odsto firmi koje rade. Dok se to ne reši neće ni moći da se krene sa proizvodnjom, neće moći ni da se servisiraju dugovi prema državi, a automatski nema ni punjenja budžeta. To država mora hitno sa bankama i javnim preduzećim da rešava“, objašnjava Goran Rodić, Privredna komora Srbije-odbor za građevinarstvo.
"Svako treće preduzeće u Srbiji, na osnovu naših anketa ima problem sa likvidnošću. Početkom prošle godine to je bilo svako 4 preduzeće“, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Kašnjenja u naplati do 60 dana ima 346 malih preduzeća, 32 srednja, 4 velika preduzeća i 350 preduzetnika.
Kašnjenje preko 180 dana ima 791 malo preduzeće, 26 srednjih, 50 velikih kompanija i 1207 preduzetnika.
Nelikvidnost će, procenjuju ekonomisti, pojačati pritisak na banke, koje već najavljuju skuplje kredite zbog većeg rizika. Sve to dovešće i do veće nezaposlenosti.
"Ne bih bio ni prorok koji će da viče da će sve biti mnogo gore, kao što nemam pravo ni po jednom elementu da će biti bolje. Opet kažem, svi scenariji su otvoreni, sve zavisi od načina kako budemo se ponašali u sledećih nekoliko meseci“, smatra Branislav Grujić, kompanija PSP-Farman.
"Treba možda probati sa nekim nekonvencionalnim merama, da država garantuje za obaveze preduzeća koja su u problemu, pre svega za mala i srednja preduzeća. Da ona bude garant da će oni vratiti kredite, ukoliko mala i srednja preduzeća ne budu u mogućnosti, postoji mogućnost poreskih kredita, odnosno privremenog oslobađanja obaveza preduzeća prema državi dok ne stanu na noge i ne budu u mogućnosti da samostalno posluju“, kaže saradnik Ekonomskog instituta i profesor na "Megatrendu"Vladimir Vučković.
Dosadašnje mere vlade imale su pozitivne efekte na privredu, ali njima nije rešen problem niske likvidnosti, analiza je ekonomista sa Ekonomskog instituta.
Prema njihovom mišljenju vlada hitno mora da donese novu strategiju koja bi rešila ozbiljan probme realne privrede.
Izvor: B92
Beograd -- Prema podacima NBS, krediti koje duguje srpska privreda iznose 1,7 milijardi evra. Samo za tri meseca rast loših kredita, nelikvidnost, veći je za 11 odsto.
Železnice Srbije duguju 35, Jat skoro 8, Elektroprivreda Srbije 65 milijardi dinara, a mnoge privatne kompanije su svoje kratkoročne obaveze praktično udvostručile.
Unija poslodavaca je obavila obimno istraživanje kojim je obuhvaćeno skoro 17 hiljada firmi u Srbiji. Od velikih kompanija do samostalnih trgovinskih radnji. Rezultati su poražavajući.
Bauk nelikvidnosti kruži privrednom Srbije.
"Nelikvidnost i kreditna zaduženost je preko 80 odsto firmi koje rade. Dok se to ne reši neće ni moći da se krene sa proizvodnjom, neće moći ni da se servisiraju dugovi prema državi, a automatski nema ni punjenja budžeta. To država mora hitno sa bankama i javnim preduzećim da rešava“, objašnjava Goran Rodić, Privredna komora Srbije-odbor za građevinarstvo.
"Svako treće preduzeće u Srbiji, na osnovu naših anketa ima problem sa likvidnošću. Početkom prošle godine to je bilo svako 4 preduzeće“, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Kašnjenja u naplati do 60 dana ima 346 malih preduzeća, 32 srednja, 4 velika preduzeća i 350 preduzetnika.
Kašnjenje preko 180 dana ima 791 malo preduzeće, 26 srednjih, 50 velikih kompanija i 1207 preduzetnika.
Nelikvidnost će, procenjuju ekonomisti, pojačati pritisak na banke, koje već najavljuju skuplje kredite zbog većeg rizika. Sve to dovešće i do veće nezaposlenosti.
"Ne bih bio ni prorok koji će da viče da će sve biti mnogo gore, kao što nemam pravo ni po jednom elementu da će biti bolje. Opet kažem, svi scenariji su otvoreni, sve zavisi od načina kako budemo se ponašali u sledećih nekoliko meseci“, smatra Branislav Grujić, kompanija PSP-Farman.
"Treba možda probati sa nekim nekonvencionalnim merama, da država garantuje za obaveze preduzeća koja su u problemu, pre svega za mala i srednja preduzeća. Da ona bude garant da će oni vratiti kredite, ukoliko mala i srednja preduzeća ne budu u mogućnosti, postoji mogućnost poreskih kredita, odnosno privremenog oslobađanja obaveza preduzeća prema državi dok ne stanu na noge i ne budu u mogućnosti da samostalno posluju“, kaže saradnik Ekonomskog instituta i profesor na "Megatrendu"Vladimir Vučković.
Dosadašnje mere vlade imale su pozitivne efekte na privredu, ali njima nije rešen problem niske likvidnosti, analiza je ekonomista sa Ekonomskog instituta.
Prema njihovom mišljenju vlada hitno mora da donese novu strategiju koja bi rešila ozbiljan probme realne privrede.
Izvor: B92
