Svako dvadeseto dete gojazno
Izvor: Blic V. Marić-Brajković | 27. 01. 2011. - 11:54h
14:04h
Svako deseto dete u Srbiji ima problem sa viškom kilograma, a svako dvadeseto je gojazno, rekla je prof. dr Maja Nikolić iz Medicinskog fakulteta u Nišu na skupu “Ishranom do zdravlja”.
Iako to, prema njenim rečima, i nisu toliko alarmantni podaci, brine činjenica da se povećava broj predgojazne dece u predškolskom i preadolescentskom uzrastu.
- Ovo se posebno odnosi na decu u gradskim sredinama, ali je sve veći broj i najmađih iz ruralnih sredina što pre nije bio slučaj - navodi prof. dr Nikolić.
Naša nacionalna ishrana ima neke nedostatke kao što su previše zasićenih masti i manjak visokokvalitetnih vitamina i gvožđa, tako da i jedna četvrtina dece zbog loših navika u ishrani ima problem sa nekim oblikom anemije.
Svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu težinu
Svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu, što znači da je više od 35 odsto populacije prekomerno uhranjeno, a oko 18 odsto gojazno, rekla je danas doktor opšte prakse i koordinator projekta Evropski Velnes institut Maja Jagodić.
Porast broja osoba sa povećanom telesnom težinom je posledica loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti, a predstavlja značajno javno - zdravstveni problem, rekla je Jagodić na panel diskusiji "Ishranom do zdravlja", koju je organizovao Evropski Velnes Institut u Privrednoj komori Srbije.
Dijetolog sa Vojnomedicinske akademije Tatjana Mraović rekla je da indikator za gojaznost nije težina već obim struka, dodajući da prekomeran obim struka povećava rizik od raznih oboljenja.
"Žene čiji je obim struka veći od 80 centimetara ima povećan rizik od oboljenja, dok je ona sa strukom većim od 88 centimetra izložena izrazito povećanom riziku, a upozoravajuće mere za muškarce su 94 ili 120 centimetra", navela je Mraović.
Ona je rekla da su glavni uzrok gojaznosti današnje porcije hrane, koje sadrže oko 250 kalorija više nego pre 20 godina, a drugi problem je što su savremeni pojedinci sve manje fizički aktivni, pa ne troše višak kalorija.
Doktorka Branka Konstantinović Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata insititira na funkcionalnoj ishrani, odnosno namirnicama koje deluju prevetivno na pojavu nekih bolesti.
- Sve više je u ishrani prisutan trend velnes proizvoda, probiotika. Međutim, osim ovih industrijskih proizvoda preporučljivo je uzimati i prirodnu hranu bogatu vitaminima, odnosno namirnice sa visokom nutritivnom a malom kalorijskom vrednošću - kaže dr Birovljev.
Izvor: Blic V. Marić-Brajković | 27. 01. 2011. - 11:54h
Svako deseto dete u Srbiji ima problem sa viškom kilograma, a svako dvadeseto je gojazno, rekla je prof. dr Maja Nikolić iz Medicinskog fakulteta u Nišu na skupu “Ishranom do zdravlja”.
Iako to, prema njenim rečima, i nisu toliko alarmantni podaci, brine činjenica da se povećava broj predgojazne dece u predškolskom i preadolescentskom uzrastu.
- Ovo se posebno odnosi na decu u gradskim sredinama, ali je sve veći broj i najmađih iz ruralnih sredina što pre nije bio slučaj - navodi prof. dr Nikolić.
Naša nacionalna ishrana ima neke nedostatke kao što su previše zasićenih masti i manjak visokokvalitetnih vitamina i gvožđa, tako da i jedna četvrtina dece zbog loših navika u ishrani ima problem sa nekim oblikom anemije.
Svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu težinu
Svaka druga osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu, što znači da je više od 35 odsto populacije prekomerno uhranjeno, a oko 18 odsto gojazno, rekla je danas doktor opšte prakse i koordinator projekta Evropski Velnes institut Maja Jagodić.
Porast broja osoba sa povećanom telesnom težinom je posledica loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti, a predstavlja značajno javno - zdravstveni problem, rekla je Jagodić na panel diskusiji "Ishranom do zdravlja", koju je organizovao Evropski Velnes Institut u Privrednoj komori Srbije.
Dijetolog sa Vojnomedicinske akademije Tatjana Mraović rekla je da indikator za gojaznost nije težina već obim struka, dodajući da prekomeran obim struka povećava rizik od raznih oboljenja.
"Žene čiji je obim struka veći od 80 centimetara ima povećan rizik od oboljenja, dok je ona sa strukom većim od 88 centimetra izložena izrazito povećanom riziku, a upozoravajuće mere za muškarce su 94 ili 120 centimetra", navela je Mraović.
Ona je rekla da su glavni uzrok gojaznosti današnje porcije hrane, koje sadrže oko 250 kalorija više nego pre 20 godina, a drugi problem je što su savremeni pojedinci sve manje fizički aktivni, pa ne troše višak kalorija.
Doktorka Branka Konstantinović Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata insititira na funkcionalnoj ishrani, odnosno namirnicama koje deluju prevetivno na pojavu nekih bolesti.
- Sve više je u ishrani prisutan trend velnes proizvoda, probiotika. Međutim, osim ovih industrijskih proizvoda preporučljivo je uzimati i prirodnu hranu bogatu vitaminima, odnosno namirnice sa visokom nutritivnom a malom kalorijskom vrednošću - kaže dr Birovljev.