Svaki peti građanin Srbije žrtva diskriminacije
Blic online, B92 | 18. 11. 2010. - 19:00h | Foto: Ilustracija
Čak 20 odsto građana Srbije bilo je u poziciji žrtve diskriminacije, pokazuju podaci Programa UN za razvoj. Najugroženiji su Romi, nezaposleni, stari, žene i pripadnici seksualnih manjina.
Iako skoro svi građani Srbije misle da je diskriminacija nedozvoljena, njih 40 odsto ne bi volelo da im je komšija pripadnik seksualne manjine ili Albanac.
Još drastičnije je kada se radi o još bližim odnosima ili eventualno braku, pokazuje istraživanje.
"Oko 64 odsto građana je reklo da ima nešto protiv da neki član porodice bude u braku sa Albancem ili Albankom, 52 odsto sa Romima, a 48 odsto sa muslimanima i Bošnjacima", navodi Svetlana Logar iz Stratedžik marketinga.
Poverenica za ravnopravnost najviše je pritužbi dobila od Roma, nezaposlenih, starih i žena.
"Sadržina tih pritužbi pokazuje da je, sudeći samo po njima, diskriminacija najviše izražena u sferi rada i zapošljavanja, a da se kao osnova diskriminacije najčešće navodi nacionalna pripadnost, odnosno etničko poreklo. Takođe, da je članstvo u političkim partijama odnosno nepripadnost određenoj političkoj partiji osnov diskriminacije", kaže Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
"Naravno da ne možemo da budemo zadovoljni s obzirom da je ovo društvo i ova zajednica dugo godina bila izložena što istorijskom konzervativizmu, što slabom obrazovanju. Odnosno, bila izložena svim elementima koji su dovodili do toga da diskriminacija bude svakodnevni oblik života i ponašanja mnogih ljudi", kaže Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava.
Uprkos nezadovoljstvu ministra Čiplića, iz Ujedinjenih nacija saopštavaju da je Srbija učinila dosta u borbi protiv diskriminacije i da su na tom planu primetna poboljšanja u svakodnevnom životu. Kao posebno važno navode održavanje gej parade i činjenicu da se crkva distancirala od huligana.
"Posao još nije završen. Naša očekivanja su u nekoj meri vezana za reputaciju Srbije koja ima teret prošlosti tako da možda tražimo i mnogo više nego kada su u pitanju druge države. Iskustva Srbije sa netolerancijom nisu ništa drugačija od onog što se dešava u Švajcarskoj, Austriji ili u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prošle godine je bilo napada na učesnike gej parade u Njujorku, ali to nije bila međunarodna vest kao što je to bio slučaj sa dešavanjima u Srbiji, jer u Srbiji postoji drugačija prošlost", kaže Vilijem Infante iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji.
Prema podacima MUP-a Srbije u proteklih šest godina je znatno smanjen broj međunacionalnih incidenata i oni su svedeni na samo sporadične slučajeve za koje su odgovorni pojedinci. Od januara do oktobra ove godine zabeležena su 173 međunacionalna i verska incidenata.
Blic online, B92 | 18. 11. 2010. - 19:00h | Foto: Ilustracija
Čak 20 odsto građana Srbije bilo je u poziciji žrtve diskriminacije, pokazuju podaci Programa UN za razvoj. Najugroženiji su Romi, nezaposleni, stari, žene i pripadnici seksualnih manjina.
Iako skoro svi građani Srbije misle da je diskriminacija nedozvoljena, njih 40 odsto ne bi volelo da im je komšija pripadnik seksualne manjine ili Albanac.
Još drastičnije je kada se radi o još bližim odnosima ili eventualno braku, pokazuje istraživanje.
"Oko 64 odsto građana je reklo da ima nešto protiv da neki član porodice bude u braku sa Albancem ili Albankom, 52 odsto sa Romima, a 48 odsto sa muslimanima i Bošnjacima", navodi Svetlana Logar iz Stratedžik marketinga.
Poverenica za ravnopravnost najviše je pritužbi dobila od Roma, nezaposlenih, starih i žena.
"Sadržina tih pritužbi pokazuje da je, sudeći samo po njima, diskriminacija najviše izražena u sferi rada i zapošljavanja, a da se kao osnova diskriminacije najčešće navodi nacionalna pripadnost, odnosno etničko poreklo. Takođe, da je članstvo u političkim partijama odnosno nepripadnost određenoj političkoj partiji osnov diskriminacije", kaže Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
"Naravno da ne možemo da budemo zadovoljni s obzirom da je ovo društvo i ova zajednica dugo godina bila izložena što istorijskom konzervativizmu, što slabom obrazovanju. Odnosno, bila izložena svim elementima koji su dovodili do toga da diskriminacija bude svakodnevni oblik života i ponašanja mnogih ljudi", kaže Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava.
Uprkos nezadovoljstvu ministra Čiplića, iz Ujedinjenih nacija saopštavaju da je Srbija učinila dosta u borbi protiv diskriminacije i da su na tom planu primetna poboljšanja u svakodnevnom životu. Kao posebno važno navode održavanje gej parade i činjenicu da se crkva distancirala od huligana.
"Posao još nije završen. Naša očekivanja su u nekoj meri vezana za reputaciju Srbije koja ima teret prošlosti tako da možda tražimo i mnogo više nego kada su u pitanju druge države. Iskustva Srbije sa netolerancijom nisu ništa drugačija od onog što se dešava u Švajcarskoj, Austriji ili u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prošle godine je bilo napada na učesnike gej parade u Njujorku, ali to nije bila međunarodna vest kao što je to bio slučaj sa dešavanjima u Srbiji, jer u Srbiji postoji drugačija prošlost", kaže Vilijem Infante iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji.
Prema podacima MUP-a Srbije u proteklih šest godina je znatno smanjen broj međunacionalnih incidenata i oni su svedeni na samo sporadične slučajeve za koje su odgovorni pojedinci. Od januara do oktobra ove godine zabeležena su 173 međunacionalna i verska incidenata.