LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Svaki dan novi cenovni udari
U prehrambene prodavnice u Srbiji svaki dan stižu novi cenovnici sa višim cenama, pre svega ulja i šećera, a ponegde i brašna, s tim što trgovci nisu baš mnogo raspoloženi za priču.
Šef marketinga "SOS marketa" Milena Radulović izjavila je da su dobili šest tona šećera od "Sunoka" po ceni od 95,9 dinara, koji uz to moraju avansno da plate.
Ona smatra da je na našem tržištu došlo do izvesne nestašice šećera, možda zbog preteranog izvoza.
"SOS marketi" nabavljaju ulje "iskon" i "cvet Banata", koje se još prodaje po dosadašnjoj ceni od 137,9 dinara i do danas nisu dobili najavu povećanja cena.
Ona je ukazala da je suncokretovo ulje jeftinije u Austriji, gde košta 1,10 evra, podsećajući da su oni prvi pre nekoliko godina ukazali na monopol uljara i počeli sa uvozom.
Radulovićeva je kazala da je od danas poskupelo i brašno T 500 sa 37 na 48,5 dinara po kilogramu.
U "Delta Maksiju" kažu da cena ulja "dijamant" nije menjana od oktobra, a ta cena je, kako može da se vidi u prodavnicama, od 181 do 183 dinara, dok " sunce" i "vital" koji koštaju od 149 do 153 dinara, prema njihovim rečima imaju istu cenu od sredine decembra.
Šećer je poskupeo 6. januara, robna marka "premia" za 2,2 odsto i košta 86,9 dinara, a "notadolce" za 6,2 i košta 84,9 dinara.
Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović kazala je da joj nije poznato da li je cena jestivog ulja u prodavnicama "otišla gore ili nije", ali i dodala da je sirovina "ne duplo, nego više nego duplo skuplja nego pre godinu dana".
"Cena sirovine 2009. godine bila je niska i iznosila je 175 evra po toni, dok je sada cena (suncokreta roda 2010) iznosila skoro 400 evra po toni", kazala je ona.
Kada je reč o količinama te osnovne životne namirnice na domaćem tržištu, Čurovićeva je naglasila da je rod suncokreta u Srbiji u 2010. godini bio sličan rodu kao godinu pre i da će ulja biti dovoljno.
"Nije neka velika proizvodnja, ali koliko smo mala zemlja, imamo i viška proizvoda, tako da sa te strane nema nikakvih bojazni - ulja će biti dovoljno ne samo za naše tržište, već i za izvoz", istakla je Čurović.
U Srbiji se inače, godišnje troši oko 100.000 tona ulja, a proizvodnja domaćih uljara iznosi oko 130.000 tona.
Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže da je uspostavljen mehanizam promene kursa dinara, rasta cena i primanja stanovništva, gde je stopa rasta primanja stanovništva neuporedivo manja u odnosu na ono što su projektovane stope rasta inflacije, u situaciji koja je za potrošača izuzetno nepovoljna.
"Ušli smo u jednu fazu koja je dodatno opterećena i odlukama koje donose proizvođači i trgovci, koji nastoje da zahvate maksimum koji mogu da izvuku od potrošača, ne vodeći računa o ekonomskim posledicama, odnosno o izuzetno smanjenoj kupovnoj moći potrošača, koju imamo već 20 meseci", ukazao je on.
Prema njegovim rečima, ove cene su novi udar, a ozbiljan problem je u tome što vlada i donosioci oduka nisu sagledali ukupne negativne posledice koje ćemo imati u narednom periodu, a više je nego sigurno da se projektovane stope rasta i inflacije i promene kursa dinara neće održati.
Ulazimo u jednu izuzetno kritičnu godinu, koja će imati dramatične ekonomske posledice po interese zemlje, a već nekoliko godina ukazujemo na neodržive razlike u cenama sa zemljama u okruženju i nekim evropskim zemljama, sa stanovišta troškova proizvodnje tih artikala, kaže on.
Institut za za tržišna istraživanja (IZIT) nedavno je objavio da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji troši oko 56 odsto prihoda na pokriće osnovnih životnih troškova - hrane, stanovanja i komunalija, što ukazuje na visok stepen siromaštva u zemlji.
Samo na hranu i bezalkoholna pića u trećem kvartalu prošle godine odlazilo je 41,1 odsto primanja, što je znatno iznad proseka u razvijenim zemljama Evropske unije, u kojima mesečno izdvajanje prosečnih domaćinstva u te svrhe iznosi oko 15 procenata primanja.
(Tanjug)
U prehrambene prodavnice u Srbiji svaki dan stižu novi cenovnici sa višim cenama, pre svega ulja i šećera, a ponegde i brašna, s tim što trgovci nisu baš mnogo raspoloženi za priču.
Šef marketinga "SOS marketa" Milena Radulović izjavila je da su dobili šest tona šećera od "Sunoka" po ceni od 95,9 dinara, koji uz to moraju avansno da plate.
Ona smatra da je na našem tržištu došlo do izvesne nestašice šećera, možda zbog preteranog izvoza.
"SOS marketi" nabavljaju ulje "iskon" i "cvet Banata", koje se još prodaje po dosadašnjoj ceni od 137,9 dinara i do danas nisu dobili najavu povećanja cena.
Ona je ukazala da je suncokretovo ulje jeftinije u Austriji, gde košta 1,10 evra, podsećajući da su oni prvi pre nekoliko godina ukazali na monopol uljara i počeli sa uvozom.
Radulovićeva je kazala da je od danas poskupelo i brašno T 500 sa 37 na 48,5 dinara po kilogramu.
U "Delta Maksiju" kažu da cena ulja "dijamant" nije menjana od oktobra, a ta cena je, kako može da se vidi u prodavnicama, od 181 do 183 dinara, dok " sunce" i "vital" koji koštaju od 149 do 153 dinara, prema njihovim rečima imaju istu cenu od sredine decembra.
Šećer je poskupeo 6. januara, robna marka "premia" za 2,2 odsto i košta 86,9 dinara, a "notadolce" za 6,2 i košta 84,9 dinara.
Direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović kazala je da joj nije poznato da li je cena jestivog ulja u prodavnicama "otišla gore ili nije", ali i dodala da je sirovina "ne duplo, nego više nego duplo skuplja nego pre godinu dana".
"Cena sirovine 2009. godine bila je niska i iznosila je 175 evra po toni, dok je sada cena (suncokreta roda 2010) iznosila skoro 400 evra po toni", kazala je ona.
Kada je reč o količinama te osnovne životne namirnice na domaćem tržištu, Čurovićeva je naglasila da je rod suncokreta u Srbiji u 2010. godini bio sličan rodu kao godinu pre i da će ulja biti dovoljno.
"Nije neka velika proizvodnja, ali koliko smo mala zemlja, imamo i viška proizvoda, tako da sa te strane nema nikakvih bojazni - ulja će biti dovoljno ne samo za naše tržište, već i za izvoz", istakla je Čurović.
U Srbiji se inače, godišnje troši oko 100.000 tona ulja, a proizvodnja domaćih uljara iznosi oko 130.000 tona.
Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže da je uspostavljen mehanizam promene kursa dinara, rasta cena i primanja stanovništva, gde je stopa rasta primanja stanovništva neuporedivo manja u odnosu na ono što su projektovane stope rasta inflacije, u situaciji koja je za potrošača izuzetno nepovoljna.
"Ušli smo u jednu fazu koja je dodatno opterećena i odlukama koje donose proizvođači i trgovci, koji nastoje da zahvate maksimum koji mogu da izvuku od potrošača, ne vodeći računa o ekonomskim posledicama, odnosno o izuzetno smanjenoj kupovnoj moći potrošača, koju imamo već 20 meseci", ukazao je on.
Prema njegovim rečima, ove cene su novi udar, a ozbiljan problem je u tome što vlada i donosioci oduka nisu sagledali ukupne negativne posledice koje ćemo imati u narednom periodu, a više je nego sigurno da se projektovane stope rasta i inflacije i promene kursa dinara neće održati.
Ulazimo u jednu izuzetno kritičnu godinu, koja će imati dramatične ekonomske posledice po interese zemlje, a već nekoliko godina ukazujemo na neodržive razlike u cenama sa zemljama u okruženju i nekim evropskim zemljama, sa stanovišta troškova proizvodnje tih artikala, kaže on.
Institut za za tržišna istraživanja (IZIT) nedavno je objavio da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji troši oko 56 odsto prihoda na pokriće osnovnih životnih troškova - hrane, stanovanja i komunalija, što ukazuje na visok stepen siromaštva u zemlji.
Samo na hranu i bezalkoholna pića u trećem kvartalu prošle godine odlazilo je 41,1 odsto primanja, što je znatno iznad proseka u razvijenim zemljama Evropske unije, u kojima mesečno izdvajanje prosečnih domaćinstva u te svrhe iznosi oko 15 procenata primanja.
(Tanjug)
