- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Svaka jedinka - različita
Slično čoveku i ostalim sisarima, i naši kućni ljubimci, mačke i psi, pripadaju grupi toplokrvnih životinja nazvanih homeoterme. To znači da su, zahvaljujući sposobnosti da same proizvode toplotnu energiju, u stanju da svoju telesnu temperaturu stalno održavaju na istom nivou, nezavisno od spoljnih uslova.
U drugu grupu spadaju takozvane poikiloterme, životinje “hladne krvi”, kao što su gmizavci, vodozemci i ribe, čija je telesna temperatura podložna promenama, zavisno od izmena temperature u ambijentu.
Mače
Razlike
Ova osobina sisara, svojstvena i pticama, zavisi od pravilne funkcije posebnih nervnih struktura u mozgu, koje na direktan i indirektan način kontrolišu telesnu temperaturu posredstvom fiziološkog procesa nazvanog termoregulacija. Pokazalo se da je termoregulacija bitna za održavanje životnih funkcija i pravilno odvijanje metaboličkih procesa u organizmu. Zbog toga je provera telesne temperature mačke veoma značajna za procenu njenog zdravstvenog stanja.
Rektalna temperatura mačaka viša je nego kod čoveka i kreće se između 38 i 39 stepeni C. Postoje, međutim, individualne razlike, pa treba utvrditi koja je temperatura normalna za svaku jedinku. To nije uvek jednostavno jer zahteva svakodnevna merenja, bar u izvesnom vremenskom periodu. Osim toga, treba imati na umu da kod mladih mačaka telesna temperatura može biti malo viša nego kod odraslih, i da neki činioci, kao što su uznemirenost ili snažne emocije, lako mogu izazvati odstupanja od uobičajenih vrednosti.
Ne treba se, međutim, uzdati u neka verovanja koja se u proceni temperature oslanjaju samo na iskustvo, a zanemaruju proveru pomoću toplomera. Tako neki smatraju da možemo osetiti da li mačka ima povišenu temperaturu ako su joj uši ili koža topli na dodir, ako joj je njuška suva, ili su joj oči suviše sjajne.
Kad rektalna temperatura mačke prelazi 39,3 – 39,5 stepeni C, govorimo o febrilnom stanju ili hipertermiji. Ovo stanje udruženo je sa nizom drugih simptoma, kao što su depresija ili gubitak apetita, koji ukazuju na to da je mačka bolesna.
Uzroci
Brojni su uzroci koji utiču na porast temperature kod mačaka i veoma su različiti, a među najznačajnije ne spadaju samo bakterijske, virusne, gljivične i druge infekcije, akutni ili hronični zapaljivi procesi u organizmu ili prisustvo tumora, već i toplotni udar, fizička aktivnost, napadi grčeva ili neuobičajene reakcije na neke lekove.
Da bismo držali pod kontrolom febrilno stanje čiji uzrok nije tačno utvrđen, možemo mački davati sredstva za snižavanje temperature, ali nikako ona za ljudsku upotrebu koja često škode životinjama. Zato je neophodno da se prethodno posavetujemo sa veterinarom koji će preporučiti odgovarajući preparat, a možda upotpuniti terapiju i nekim antibiotikom.
Sveži oblozi, eventualno i oni na bazi alkohola, takođe doprinose snižavanju telesne temperature, koju treba stalno kontrolisati, kako bi se izbegli suviše nagli padovi.
Kad se rektalna temperatura mačke spusti ispod 37,5 – 37 stepeni C, reč je o hipotermiji. Ovakvo stanje, koje je prema mišljenju nekih veterinara opasnije od hipertermije, praćeno je usporavanjem životnih funkcija i ukupne aktivnosti organizma. Najčešći uzroci hipotermije su smrzavanje, neki oblici anemije, poremećaji u pojedinim metaboličkim procesima, trovanje izvesnim supstancama, stanja šoka, anestezija i stanja koja prethode agoniji. Približavanje porođaja kod ženke takođe se može manifestovati naglim padom temperature koji obično nastupa 24 časa ranije.
Hipotermičnu životinju treba što pre zagrejati pomoću toplih kupki, infracrvenih lampi ili termofora. Pri tom joj treba proveravati rektalnu temperaturu, a u međuvremenu joj davati tečnost, najbolje intravenoznim putem. U ovakvim slučajevima najbolje je životinju smestiti u neku veterinarsku ustanovu, gde će izvesno vreme provesti pod stručnim nadzorom.
Merenje
Temperatura mačke meri se toplomerom, isključivo rektalnim putem. U prodaji postoje dve vrste toplomera: klasični sa živom i savremeniji, digitalnog tipa. Prvi su obično veći, za merenje temperature potrebno im je nekoliko minuta, a pošto su napravljeni od stakla, lako se lome i mogu biti opasni za životinju. Zbog toga su digitalni toplomeri praktičniji i bezbedniji, jer izmere temperaturu u mnogo kraćem roku, a praktično su neuništivi jer su napravljeni od plastike ili gume. Međutim, merenje digitalnim toplomerom može da bude manje precizno. Pre nego što toplomer uvučemo životinji u čmar, treba je smiriti, a spravu namazati vazelinom ili maslinovim uljem.
Zov
Slično čoveku i ostalim sisarima, i naši kućni ljubimci, mačke i psi, pripadaju grupi toplokrvnih životinja nazvanih homeoterme. To znači da su, zahvaljujući sposobnosti da same proizvode toplotnu energiju, u stanju da svoju telesnu temperaturu stalno održavaju na istom nivou, nezavisno od spoljnih uslova.
U drugu grupu spadaju takozvane poikiloterme, životinje “hladne krvi”, kao što su gmizavci, vodozemci i ribe, čija je telesna temperatura podložna promenama, zavisno od izmena temperature u ambijentu.
Mače
Razlike
Ova osobina sisara, svojstvena i pticama, zavisi od pravilne funkcije posebnih nervnih struktura u mozgu, koje na direktan i indirektan način kontrolišu telesnu temperaturu posredstvom fiziološkog procesa nazvanog termoregulacija. Pokazalo se da je termoregulacija bitna za održavanje životnih funkcija i pravilno odvijanje metaboličkih procesa u organizmu. Zbog toga je provera telesne temperature mačke veoma značajna za procenu njenog zdravstvenog stanja.
Rektalna temperatura mačaka viša je nego kod čoveka i kreće se između 38 i 39 stepeni C. Postoje, međutim, individualne razlike, pa treba utvrditi koja je temperatura normalna za svaku jedinku. To nije uvek jednostavno jer zahteva svakodnevna merenja, bar u izvesnom vremenskom periodu. Osim toga, treba imati na umu da kod mladih mačaka telesna temperatura može biti malo viša nego kod odraslih, i da neki činioci, kao što su uznemirenost ili snažne emocije, lako mogu izazvati odstupanja od uobičajenih vrednosti.
Ne treba se, međutim, uzdati u neka verovanja koja se u proceni temperature oslanjaju samo na iskustvo, a zanemaruju proveru pomoću toplomera. Tako neki smatraju da možemo osetiti da li mačka ima povišenu temperaturu ako su joj uši ili koža topli na dodir, ako joj je njuška suva, ili su joj oči suviše sjajne.
Kad rektalna temperatura mačke prelazi 39,3 – 39,5 stepeni C, govorimo o febrilnom stanju ili hipertermiji. Ovo stanje udruženo je sa nizom drugih simptoma, kao što su depresija ili gubitak apetita, koji ukazuju na to da je mačka bolesna.
Uzroci
Brojni su uzroci koji utiču na porast temperature kod mačaka i veoma su različiti, a među najznačajnije ne spadaju samo bakterijske, virusne, gljivične i druge infekcije, akutni ili hronični zapaljivi procesi u organizmu ili prisustvo tumora, već i toplotni udar, fizička aktivnost, napadi grčeva ili neuobičajene reakcije na neke lekove.
Da bismo držali pod kontrolom febrilno stanje čiji uzrok nije tačno utvrđen, možemo mački davati sredstva za snižavanje temperature, ali nikako ona za ljudsku upotrebu koja često škode životinjama. Zato je neophodno da se prethodno posavetujemo sa veterinarom koji će preporučiti odgovarajući preparat, a možda upotpuniti terapiju i nekim antibiotikom.
Sveži oblozi, eventualno i oni na bazi alkohola, takođe doprinose snižavanju telesne temperature, koju treba stalno kontrolisati, kako bi se izbegli suviše nagli padovi.
Kad se rektalna temperatura mačke spusti ispod 37,5 – 37 stepeni C, reč je o hipotermiji. Ovakvo stanje, koje je prema mišljenju nekih veterinara opasnije od hipertermije, praćeno je usporavanjem životnih funkcija i ukupne aktivnosti organizma. Najčešći uzroci hipotermije su smrzavanje, neki oblici anemije, poremećaji u pojedinim metaboličkim procesima, trovanje izvesnim supstancama, stanja šoka, anestezija i stanja koja prethode agoniji. Približavanje porođaja kod ženke takođe se može manifestovati naglim padom temperature koji obično nastupa 24 časa ranije.
Hipotermičnu životinju treba što pre zagrejati pomoću toplih kupki, infracrvenih lampi ili termofora. Pri tom joj treba proveravati rektalnu temperaturu, a u međuvremenu joj davati tečnost, najbolje intravenoznim putem. U ovakvim slučajevima najbolje je životinju smestiti u neku veterinarsku ustanovu, gde će izvesno vreme provesti pod stručnim nadzorom.
Merenje
Temperatura mačke meri se toplomerom, isključivo rektalnim putem. U prodaji postoje dve vrste toplomera: klasični sa živom i savremeniji, digitalnog tipa. Prvi su obično veći, za merenje temperature potrebno im je nekoliko minuta, a pošto su napravljeni od stakla, lako se lome i mogu biti opasni za životinju. Zbog toga su digitalni toplomeri praktičniji i bezbedniji, jer izmere temperaturu u mnogo kraćem roku, a praktično su neuništivi jer su napravljeni od plastike ili gume. Međutim, merenje digitalnim toplomerom može da bude manje precizno. Pre nego što toplomer uvučemo životinji u čmar, treba je smiriti, a spravu namazati vazelinom ili maslinovim uljem.
Zov
Poslednja izmena: