LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Svaka deseta diploma lažna!
Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Svaka deseta diploma je nevažeća, pokazala je jedna od poslednjih provera Republičke prosvetne inspekcije.
Falsifikuju se ne samo diplome visokih škola iz manjih sredina ili privatnih fakulteta, već i najuglednijih univerziteta - beogradskog i novosadskog, tvrdi Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.
Prema rečima prof. dr Sime Avramovića, profesora Pravnog fakulteta i predsednika Saveta Univerziteta u Beogradu, falsifikovanje diploma na državnim fakultetima je, ipak, ređa pojava, jer su stepeni zaštite ovog dokumenta takvi da je njeno krivotvorenje komplikovano koliko i štampanje lažnih novčanica.
"Na fakultetima je to nemoguće uraditi. Falsifikati nastaju negde drugde", smatra prof. Avramović. "Fakulteti imaju elektronsku obradu podataka, diplome se štampaju sa sedam nivoa zaštite, i to u Zavodu za izradu novčanica."
Ipak, krivotvorenja postoje. Zato što se umesto diploma falsifikuju uverenja o završenom fakultetu. Ona su štampana na običnom papiru i izdaju ih fakulteti.
"Uverenja su, istina, privremenog karaktera, ali kada se neko zaposli sa tim dokumentom, kasnije mu retko traže da dostavi i diplomu i tako ljudi godinama mogu da provedu u službi bez potrebnog zvanja. Sećam se i slučaja lekara koji je radio kao internista sa lažnom diplomom iz Bosne", podseća prof. Avramović.
Kada budu otkrivene, ovakve diplome proglase se nevažećima, a može da odgovara samo njen vlasnik, jer obično je teško utvrditi ko ju je izdao.
Provera diploma je samo jedan od poslova koje rade republički prosvetni inspektori za visoko obrazovanje. Samo četiri republička inspektora i isto toliko pokrajinskih pokrivaju svih 200 fakulteta i visokih škola u Srbiji.
Uz redovne provere, stigne im i najmanje 300 prijava studenata koji se najčešće žale na rangiranje, bodovanje, ocenjivanje. Praktično, nemoguće je da obave posao kako treba.
"Prijava je sve više, a u poslednje vreme dosta problema ima i sa upisom na master studije. Akademci se s pravom žale, zato što je fakultet dužan da na početku školske godine objavi jasne uslove i rokove upisa i početka školske godine, a ne da ih menja u hodu", kaže Tmušić za ”Novosti”.
Žale se, kaže, i profesori i to uglavom na kolege koje su dobile viša zvanja. Tu inspekcija može samo da proveri da li je poštovana procedura, ali ne i kvalitet kandidata.
Iz Elektroprivrede Crne Gore stigao je zahtev da provere 2.000 školskih i fakultetskih diploma njihovih zaposlenih, stečenih u Srbiji, i ispostavilo se da je čak 200 bilo falsifikovano ili ih je izdala nepriznata institucija.
Najveći problem, prema rečima Velimira Tmušića, predstavljaju izdvojena odeljenja fakulteta, čija kontrola će u ovoj godini biti prioritet. Većina nema dozvolu za rad. Otvaraju se po celoj zemlji i nemaju potrebne uslove za rad.
"Kolege iz Republike Srpske saznale su, na primer, da jedan privatni beogradski univerzitet drži časove u kafani u Banjaluci. Zatekli su 40 studenata i profesora, prekinuli nastavu i pisali prijavu", priča Tmušić. "Na kraju je uprava univerziteta donela dokaze da su svi ti studenti upisani u Beogradu, a časove u Banjaluci nazvali su ekskurzijom. Nismo im mogli ništa, iako nisu bili u pravu."
Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Svaka deseta diploma je nevažeća, pokazala je jedna od poslednjih provera Republičke prosvetne inspekcije.
Falsifikuju se ne samo diplome visokih škola iz manjih sredina ili privatnih fakulteta, već i najuglednijih univerziteta - beogradskog i novosadskog, tvrdi Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.
Prema rečima prof. dr Sime Avramovića, profesora Pravnog fakulteta i predsednika Saveta Univerziteta u Beogradu, falsifikovanje diploma na državnim fakultetima je, ipak, ređa pojava, jer su stepeni zaštite ovog dokumenta takvi da je njeno krivotvorenje komplikovano koliko i štampanje lažnih novčanica.
"Na fakultetima je to nemoguće uraditi. Falsifikati nastaju negde drugde", smatra prof. Avramović. "Fakulteti imaju elektronsku obradu podataka, diplome se štampaju sa sedam nivoa zaštite, i to u Zavodu za izradu novčanica."
Ipak, krivotvorenja postoje. Zato što se umesto diploma falsifikuju uverenja o završenom fakultetu. Ona su štampana na običnom papiru i izdaju ih fakulteti.
"Uverenja su, istina, privremenog karaktera, ali kada se neko zaposli sa tim dokumentom, kasnije mu retko traže da dostavi i diplomu i tako ljudi godinama mogu da provedu u službi bez potrebnog zvanja. Sećam se i slučaja lekara koji je radio kao internista sa lažnom diplomom iz Bosne", podseća prof. Avramović.
Kada budu otkrivene, ovakve diplome proglase se nevažećima, a može da odgovara samo njen vlasnik, jer obično je teško utvrditi ko ju je izdao.
Provera diploma je samo jedan od poslova koje rade republički prosvetni inspektori za visoko obrazovanje. Samo četiri republička inspektora i isto toliko pokrajinskih pokrivaju svih 200 fakulteta i visokih škola u Srbiji.
Uz redovne provere, stigne im i najmanje 300 prijava studenata koji se najčešće žale na rangiranje, bodovanje, ocenjivanje. Praktično, nemoguće je da obave posao kako treba.
"Prijava je sve više, a u poslednje vreme dosta problema ima i sa upisom na master studije. Akademci se s pravom žale, zato što je fakultet dužan da na početku školske godine objavi jasne uslove i rokove upisa i početka školske godine, a ne da ih menja u hodu", kaže Tmušić za ”Novosti”.
Žale se, kaže, i profesori i to uglavom na kolege koje su dobile viša zvanja. Tu inspekcija može samo da proveri da li je poštovana procedura, ali ne i kvalitet kandidata.
Iz Elektroprivrede Crne Gore stigao je zahtev da provere 2.000 školskih i fakultetskih diploma njihovih zaposlenih, stečenih u Srbiji, i ispostavilo se da je čak 200 bilo falsifikovano ili ih je izdala nepriznata institucija.
Najveći problem, prema rečima Velimira Tmušića, predstavljaju izdvojena odeljenja fakulteta, čija kontrola će u ovoj godini biti prioritet. Većina nema dozvolu za rad. Otvaraju se po celoj zemlji i nemaju potrebne uslove za rad.
"Kolege iz Republike Srpske saznale su, na primer, da jedan privatni beogradski univerzitet drži časove u kafani u Banjaluci. Zatekli su 40 studenata i profesora, prekinuli nastavu i pisali prijavu", priča Tmušić. "Na kraju je uprava univerziteta donela dokaze da su svi ti studenti upisani u Beogradu, a časove u Banjaluci nazvali su ekskurzijom. Nismo im mogli ništa, iako nisu bili u pravu."