Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
BERN - Predviđanja na osnovu izlaznosti na referendumu, koji se danas održava u Švajcarskoj, ukazuje da bi građani mogli da podrže predlog o automatskoj deportaciji stranaca koji su osuđeni za teška krivična dela.
Švajcarska državna televizija SF1 javila je da prve prognoze, na osnovu izlaznosti birača, pokazuju da će 53 odsto glasača podržati taj predlog Švajcarske narodne partije (SVP), a da je 47 odsto birača protiv.
Od 7,7 miliona stanovnika Švajcarske, 22 odsto su stranci.
Moguća statistička greška ankete je plus-minus tri odsto, tako da je i dalje nemoguće sa sigurnošću reći da li će Švajcarci podržati predlog o deportaciji.
Zbog predloga o uvođenju deportacije stranaca koji su osuđeni za teška krivična dela SVP je bila na udaru kritika brojnih pravnih eksperata i nevladinih organizacija, ali je predlog podržala švajcarska vlada.
Ukoliko predlog prođe na referendumu, sudije će morati da razmotre svaki konkretan slučaj pre nego što odobre deportaciju.
Uprkos izglasavanju kontroverznog zakona o automatskoj deportaciji imigranata koji počine neki prestup, u Cirihu organizovani protesti protiv „fašističke demokratije”
Posteri Švajcarske narodne partije pozivaju na isterivanje „crnih ovci” Foto AFP
Specijalno za „Politiku”
Cirih – Referendum o usvajanju Inicijative o automatskoj deportaciji iz zemlje stranaca koji su počinili krivično delo izazvao je burne demonstracije u, inače, mirnom i okupanom centru Ciriha, koji je juče osvanuo prekriven gomilom stakla i đubreta na ulicama, dok su prodavnice i trafike ostale bez svojih izloga. Uprkos tome što je većina (52,9 odsto) Švajcaraca izašlih na referendum glasalo „za” usvajanje kontroverznog propisa, oko 2.000 demonstranata okupilo se preksinoć na jednom od centralnih ciriških trgova da izraze svoje nezadovoljstvo. Naoružani transparentima na kojima je pisalo „Dole sa fašističkom demokratijom” i „Hrabrost i solidarnost umesto krvi i torture”, demonstranti su se oko 22 sata ispred Gradske skupštine sukobili sa organima reda, tako da je policija bila prinuđena da upotrebi suzavac i gumene metke. Protesta je bilo i u drugim gradovima Švajcarske. U Bernu su demonstranti, njih oko 500, blokirali saobraćaj na glavnoj železničkoj stanici, zapalili su švajcarsku zastavu uz skandiranje da „fašistička država treba da bude uništena”. Isred Palate federacije u glavnom gradu Švajcarske demonstranti su policiju gađali flašama i grudvama. U Lucernu, Bazelu i Lozani protesti su završeni u miru. Inicijativu o deportaciji pokrenula je radikalno desna Švajcarska narodna partija (ŠNP) i na osnovu nje iz zemlje mogu biti proterani automatski svi koji imaju dozvolu boravka a ne poseduju švajcarski pasoš, a koji su počinili težak zločin, kao što su silovanje, ubistvo, preprodaja droge. Ali i oni optuženi za lakše delikte kao što su zloupotreba socijalne pomoći ili nekog od vidova osiguranja. Agitujući za izglasavanje deportacije, desničari su čak na posterima imigrante prikazivali „crne ovce” koje neko šutira. Prema procenama ove stranke, ovako bi godišnje Švajcarsku napuštalo oko 1.500 stranaca koji su se ogrešili o zakon. Bilo da je reč o višestrukom ubici, ili ženi koja je pogrešno popunila formular za socijalnu pomoć. Ovoj kampanji kao izrazito agresivnoj, usmerenoj ne protiv kriminalaca već protiv svih stranaca koji žive u Švajcarskoj, suprotstavili su se savezna vlada i vodeće partije centra i levice u parlamentu, naglašavajući da odluka o izbacivanju kriminalaca već postoji u švajcarskom zakonu pa se prilikom sudskog procesa moraju poštovati Savezni ustav, međunarodne konvencije o ljudskim pravima i pre svega sudske odluke donete u odnosu na svaki pojedinačni slučaj. Najžešći protivnici ove inicijative su zelene stranke i pripadnici kulturne elite zemlje, koji kažu da i ŠNP i savezna vlada nude duple aršine – jedne na osnovu kojih se sudi strancima, a koji su rigorozniji, i druge koji važe za domaće stanovništvo. I obe povređuju osnovni princip po kome su svi ljudi pred zakonom jednaki. Ovi zakoni, kako kažu zeleni, vode samo daljoj diskriminaciji stranca, pogoršavanju njihovih odnosa sa domaćinima, ali i urušavanju odnosa unutar samih porodica pridošlica. Većina dnevnih novina u Švajcarskoj prihvatanje ove inicijative ocenjuje kao „odraz nesigurnosti i nesnalaženja švajcarskog naroda u brzim društvenim promenama”, kada za nezadovoljstvo uvek treba naći krivca, naglašavajući da je taj „strah među ljudima” desnica uspela da još jednom iskoristi za svoje ciljeve. Poslednji put ovoj partiji je to uspelo prošle godine, kada se referendumom izborila za zabranu izgradnje minareta. Posle minareta, ovo je drugi težak udar na demokratski sistem naše zemlje, pišu kolumnisti, naglašavajući da posle usvajanja ove inicijative Švajcarska više neće moći svetu da se predstavlja kao jedna otvorena, demokratski orijentisana zemlja spremna na saradnju sa drugima. Zavaravaju se oni koji misle da se borba protiv kriminala vodi na ovakav način i da će nezadovoljstvo Švajcaraca biti rešeno razvijanjem netrpeljivosti prema strancima. U švajcarskom parlamentu trenutno se radi na osnivanju radne grupe koja će razmotriti da li je uopšte moguće i ako jeste kako odredbe ove inicijative ugraditi u postojeće savezne zakone, a da oni pri tom ne dođu u sukob sa zakonima Evropske unije, Međunarodnim sudom pravde u Strazburu, Međunarodnom konvencijom o ljudskim pravima i Konvencijom o pravima dece Ujedinjenih nacija. Da to neće ići tako lako videlo se i prilikom prve zvanične posete Briselu novoizabranog saveznog ministra pravde Švajcarske Simonete Somaruge. Naime, ona je pre nego što je izglasan referendum morala svojim kolegama u EU da pojasni šta se podrazumeva pod inicijativom deportacije kriminalaca. Jer, kako je naglašeno u Briselu, automatizam ove inicijative doveo bi u pitanje Dogovor o slobodi kretanja između Švajcarske i EU. „Koje god neophodne pravne mere Švajcarska donosila u okviru svoje zemlje, prava stanovnika zemalja EU moraju se poštovati”, naglašeno je na sastanku u Briselu. I dok se prva rešenja radne grupe za primenu inicijative očekuju narednog leta, ŠNP, kako nezvanično saznajemo, već priprema novu akciju koja bi trebalo da se zove „Pasoš na probu”. To bi značilo da će svi strani državljani, koji su stekli uslove da dobiju švajcarski pasoš, morati na probu u narednih pet godina. Ukoliko se posle tog perioda pokazu kao uzorni građani dobiće pasoš zauvek. Pa ko tad postane kriminalac, ne mora da se plaši, jer će završiti u „luksuznim” zatvorima Švajcarske. Naravno, kao Švajcarac.
Ljiljana Maksimović
------------------------------------------------
Nemački kantoni „za”, a francuski protiv inicijative Uprkos žestokim kontrakampanjama na referendumu o deportaciji glasalo je vise od 50 odsto stanovništva. U svim nemačkim kantonima bile je čak više od 60 odsto glasova „za”, a izuzetak je samo grad Bazel. Kantoni u zapadnom francuskom delu Švajcarske svi, osim jednog, glasali su protiv ove inicijative, ali to nije bilo dovoljno za neuspeh referenduma.
