LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
"Švajcarac” dužnike zavija u crno
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Švajcarski franak i ove godine ne zna za krizu. Ova valuta neprekidno jača. Kurs se zaustavio na 88,09, i za nedelju dana je ojačao prema evru sedam posto.
Ovako turbulentan nije bio ni dinar.
Mnogi se pitaju šta se to događa s frankom, a klijenti banka koji su se zadužili u ovoj valuti svakog meseca izdvajaju sve veću sumu za izmirenje svojih obaveza.
Ova valuta počela je da jača s prvim znacima krize, a kako je ona napredovala, tako je franak dobijao na vrednosti. Uplašeni krizom u Grčkoj, Španiji, Irskoj, Portugalu, strani investitori su "selili" sredstva iz evra u franak te je on dobijao na vrednosti.
Ovih dana i Italija najavljuje mere protiv krize, što opet ide naruku jačanju švajcarske valute pa je izvesno da će se uzlazni trend nastaviti još neko vreme.
Kod nas je od početka ovog meseca Narodna banka Srbije zabranila kredite indeksirane u "švajcarcima". Sličnu meru još odranije ima Austrija, gde je zaduživanje moguće samo u domaćoj valuti, odnosno evrima. Mađarska je za ove zajmove uvela veliko učešće i tako ih, uz rast kursa, učinila neisplativim za većinu klijentele tamošnjih banaka.
Kod nas više niko ne uzima zajmove u francima, ali su zato stari ostali i muke klijenata s njima. Zbog povoljnih kamatnih stopa, pre četiri-pet godina, kod nas su bili veoma popularni stambeni krediti indeksirani u francima. Tako je 40 odsto svih odobrenih zajmova, ili njih 30.000, indeksirano u toj valuti. Tome se ne treba čuditi jer je, recimo, 2007. kada je dosta ovih zajmova pušteno klijentima, franak vredeo 60 dinara.
Danas je cela kalkulacija vezana za franak veoma nepovoljna. Utehe za švajcarske dužnike ipak ima.
"Očekujem da će na dugi rok od desetak godina franak da pada, a njihova centralna banka preduzeće mere da ga oslabi. Sve to se čini da bi privreda bila konkurentija", objašnjava ekonomski analitičar Goran Nikolić. On dužnicima zaduženim u toj valuti preporučuje da se strpe jer kod valuta koje su tradicionalno jake na duži rok obično se sve razlike poravnaju, odnosno dug izađe na isto.
Mnogi će ovo poslušati jer su sume kod stambenih kredita visoke. Zato su im troškovi koje treba platiti prilikom selidbe u evro prilični, a za mnoge klijente nepremostiv problem. Dosta klijenata je tek kada je franak krenuo naviše uzelo da pročita ugovore o zajmu i ustanovilo da tamo, obavezno sitnim slovima, piše da se tokom otplate valuta ne može menjati.
Pouka koja se može izvući iz cele priče je da nam ne savetuju uzalud da se zadužujemo u dinarima uz fiksnu kamatu. Malo je skuplje, ali je sve izvesno.
Prost račun
Pre tri godine 69.000 franaka je vredelo kao 41.600 evra. Danas – 53.000 evra. Drugim rečima, klijent koji konvertuje zajam u evre povećava dug oko 12.000 evra. Rata sve to prati – pre tri godine ona je bila 400 franak,a ili tadašnjih 252 evra. Sada ista rata vredi 330 evra. Nepovljno kako god da se gleda.
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Švajcarski franak i ove godine ne zna za krizu. Ova valuta neprekidno jača. Kurs se zaustavio na 88,09, i za nedelju dana je ojačao prema evru sedam posto.
Mnogi se pitaju šta se to događa s frankom, a klijenti banka koji su se zadužili u ovoj valuti svakog meseca izdvajaju sve veću sumu za izmirenje svojih obaveza.
Ova valuta počela je da jača s prvim znacima krize, a kako je ona napredovala, tako je franak dobijao na vrednosti. Uplašeni krizom u Grčkoj, Španiji, Irskoj, Portugalu, strani investitori su "selili" sredstva iz evra u franak te je on dobijao na vrednosti.
Ovih dana i Italija najavljuje mere protiv krize, što opet ide naruku jačanju švajcarske valute pa je izvesno da će se uzlazni trend nastaviti još neko vreme.
Kod nas je od početka ovog meseca Narodna banka Srbije zabranila kredite indeksirane u "švajcarcima". Sličnu meru još odranije ima Austrija, gde je zaduživanje moguće samo u domaćoj valuti, odnosno evrima. Mađarska je za ove zajmove uvela veliko učešće i tako ih, uz rast kursa, učinila neisplativim za većinu klijentele tamošnjih banaka.
Kod nas više niko ne uzima zajmove u francima, ali su zato stari ostali i muke klijenata s njima. Zbog povoljnih kamatnih stopa, pre četiri-pet godina, kod nas su bili veoma popularni stambeni krediti indeksirani u francima. Tako je 40 odsto svih odobrenih zajmova, ili njih 30.000, indeksirano u toj valuti. Tome se ne treba čuditi jer je, recimo, 2007. kada je dosta ovih zajmova pušteno klijentima, franak vredeo 60 dinara.
Danas je cela kalkulacija vezana za franak veoma nepovoljna. Utehe za švajcarske dužnike ipak ima.
"Očekujem da će na dugi rok od desetak godina franak da pada, a njihova centralna banka preduzeće mere da ga oslabi. Sve to se čini da bi privreda bila konkurentija", objašnjava ekonomski analitičar Goran Nikolić. On dužnicima zaduženim u toj valuti preporučuje da se strpe jer kod valuta koje su tradicionalno jake na duži rok obično se sve razlike poravnaju, odnosno dug izađe na isto.
Mnogi će ovo poslušati jer su sume kod stambenih kredita visoke. Zato su im troškovi koje treba platiti prilikom selidbe u evro prilični, a za mnoge klijente nepremostiv problem. Dosta klijenata je tek kada je franak krenuo naviše uzelo da pročita ugovore o zajmu i ustanovilo da tamo, obavezno sitnim slovima, piše da se tokom otplate valuta ne može menjati.
Pouka koja se može izvući iz cele priče je da nam ne savetuju uzalud da se zadužujemo u dinarima uz fiksnu kamatu. Malo je skuplje, ali je sve izvesno.
Prost račun
Pre tri godine 69.000 franaka je vredelo kao 41.600 evra. Danas – 53.000 evra. Drugim rečima, klijent koji konvertuje zajam u evre povećava dug oko 12.000 evra. Rata sve to prati – pre tri godine ona je bila 400 franak,a ili tadašnjih 252 evra. Sada ista rata vredi 330 evra. Nepovljno kako god da se gleda.