- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Svadljivi osobenjak
NEOBIČNA I VEOMA POPULARNA SLATKOVODNA TROPSKA RIBICA
Nekada svrstane u dva posebna roda (Labeo Epalzeorhynchus), samotnjaci - neobične tropske ribice iz slatkih voda jugoistočne Azije - danas su objedinjene u rod Epalzeorhynchus. Poznati po tome što se još nisu izmrestili u kućnom akvarijumu, samotnjaci nisu izgubili gotovo četrdesetogodišnju popularnost, a danas se, zahvaljujući masovnom veštačkom razmnožavanju, mogu nabaviti po relativno niskoj ceni. Ali, nije uvek bilo tako. Početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, na tržištu bivše Jugoslavije pojavio se prelepi bikolor – avangarda, i samo su pojedinci mogli sebi da priušte zadovoljstvo da ih imaju u akvarijumu.
Ubrzo posle bikolora, u naše akvarijume pristigli su njegovi bliski rođaci, frenatus i "leteća lisica". Ihtiolozi su i dalje u nedoumici u vezi s tim da li su Epalzeorhynchus frenatus i Epalzeorhynchus erythrurus, inače veoma slične ribe, samo varijeteti ili dve različite vrste, pa ni danas ne znamo koje ribice u stvari gajimo. Frenatusi su za 2 do 3 cm duže od bikolora (narastu do 15 cm), sva peraja su im crvena, leđno peraje je nešto kraće, a telo obojeno bleđom sivo-zelenom bojom. Dok zdravi bikolori plivaju sa uvek raširenim perajima, kod frenatusa je, pak, sasvim prirodno da su ona malo skupljena, naročito kod starijih primeraka. Mužjaci, vitkiji od ženki, imaju jasniji crni obrub na analnom peraju.
Po načinu života i naravi slični su bikolorima. To su hrabri, temperamentni i svadljivi osobenjaci koji vole da se skrivaju. Katkad, iz neobjašnjivih razloga, imaju pik na jednog suseda ili više njih. Srećom, njihov nemirni duh skoro nikad ne poprimi osobine razbojništva. Nije zabeleženo da su nekoga kinjili do smrti. Štaviše, mlade ribe su druželjubive, a one koje su odmalena rasle u zajedničkom akvarijumu postale su tolerantne prema pripadnicima drugih vrsta. Poznati su i česti albino primerci frenatusa koji, budući da imaju crvene peraje, nisu sasvim beli.
"Letećom lisicom" zovemo u stvari dve ribe: Epalzeorhynchus (odskora Crossocheilus) siamensis, koja živi na Malajskom poluostrvu, i E. kallopterus, čije se stanište širi severno do Indije i na ostrva Sumatru i Borneo na jugu. Obe vrste imaju visok prednji deo leđnog peraja, dugačko i usko telo i veoma sličnu boju: leđa su riđa do svetlosmeđa, potom nastupa tanka svetla linija, a nju celom dužinom tela prati debela crna pruga koja se pruža od vrha njuškice, preko oka do kraja repnog peraja. Stomak je svetle, ponekad sasvim bele boje. Pažljivi posmatrač će uočiti razlike između ove dve vrste. E. siamensis je širi u predelu trbuha, ima gotovo prozirna peraja i samo par brkova na gornjoj usni, za razliku od svog rođaka koji na tom mestu ima četiri brka. Građa usnog aparata (naročito nazalnog dela) predstavlja, međutim, osnovnu morfološku razliku.
Nijedna vrsta ovog roda nije probirač: bez problema napreduju i uz suvu hranu, sa dodatkom zelene salate. Što se tiče njihovog "smeštaja", obavezna su mesta za skrivanje i dosta algi, barem na zadnjem delu akvarijuma. Iako mogu da žive i u tvrdoj i alkalnoj vodi (čak i preko 8 pH), najbolje se osećaju u mekšoj ili polutvrdoj vodi (do 15dH), sa pH oko 7 i pri temperaturi od 22 do 26 stepeni C, uz dobru aeraciju i filtriranje preko treseta.
Samotnjak
Bikolor, nestvarno lepa ribica boje crnog somota, sa krvavocrvenim repom, izgubila je unikatnost i nešto od svoje tajanstvenosti koja joj je u prošlosti obezbeđivala epitet prestižne akvarijumske vrste. Izgubila je i poetsko prezime Labeo, jer joj je nauka dodelila novo i teško izgovorljivo Epalzeorhyncus. Srećom, ništa se osim toga nije promenilo. Bikolor je dalje ono što je bio: samotnjak hrabrog srca i preke naravi. Ihtiolozi su rod Labeo ipak sačuvali time što su u njemu ostale neke afričke Cyprinidae, ribe sličnog oblika tela, ali drugačijeg usnog aparata, bez brkova.
Algar
Jedan od autora čuvenog Atlasa izdavačke kuće "Mergus" dr Benš navodi da je vrsta E. siamensis jedan od najboljih algara u akvarijumu, jer brsti i končaste alge. Izgleda da je on najzaslužniji za popularizaciju ove vrste u savremenoj akvaristici.
Zov
NEOBIČNA I VEOMA POPULARNA SLATKOVODNA TROPSKA RIBICA
Nekada svrstane u dva posebna roda (Labeo Epalzeorhynchus), samotnjaci - neobične tropske ribice iz slatkih voda jugoistočne Azije - danas su objedinjene u rod Epalzeorhynchus. Poznati po tome što se još nisu izmrestili u kućnom akvarijumu, samotnjaci nisu izgubili gotovo četrdesetogodišnju popularnost, a danas se, zahvaljujući masovnom veštačkom razmnožavanju, mogu nabaviti po relativno niskoj ceni. Ali, nije uvek bilo tako. Početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, na tržištu bivše Jugoslavije pojavio se prelepi bikolor – avangarda, i samo su pojedinci mogli sebi da priušte zadovoljstvo da ih imaju u akvarijumu.
Ubrzo posle bikolora, u naše akvarijume pristigli su njegovi bliski rođaci, frenatus i "leteća lisica". Ihtiolozi su i dalje u nedoumici u vezi s tim da li su Epalzeorhynchus frenatus i Epalzeorhynchus erythrurus, inače veoma slične ribe, samo varijeteti ili dve različite vrste, pa ni danas ne znamo koje ribice u stvari gajimo. Frenatusi su za 2 do 3 cm duže od bikolora (narastu do 15 cm), sva peraja su im crvena, leđno peraje je nešto kraće, a telo obojeno bleđom sivo-zelenom bojom. Dok zdravi bikolori plivaju sa uvek raširenim perajima, kod frenatusa je, pak, sasvim prirodno da su ona malo skupljena, naročito kod starijih primeraka. Mužjaci, vitkiji od ženki, imaju jasniji crni obrub na analnom peraju.
Po načinu života i naravi slični su bikolorima. To su hrabri, temperamentni i svadljivi osobenjaci koji vole da se skrivaju. Katkad, iz neobjašnjivih razloga, imaju pik na jednog suseda ili više njih. Srećom, njihov nemirni duh skoro nikad ne poprimi osobine razbojništva. Nije zabeleženo da su nekoga kinjili do smrti. Štaviše, mlade ribe su druželjubive, a one koje su odmalena rasle u zajedničkom akvarijumu postale su tolerantne prema pripadnicima drugih vrsta. Poznati su i česti albino primerci frenatusa koji, budući da imaju crvene peraje, nisu sasvim beli.
"Letećom lisicom" zovemo u stvari dve ribe: Epalzeorhynchus (odskora Crossocheilus) siamensis, koja živi na Malajskom poluostrvu, i E. kallopterus, čije se stanište širi severno do Indije i na ostrva Sumatru i Borneo na jugu. Obe vrste imaju visok prednji deo leđnog peraja, dugačko i usko telo i veoma sličnu boju: leđa su riđa do svetlosmeđa, potom nastupa tanka svetla linija, a nju celom dužinom tela prati debela crna pruga koja se pruža od vrha njuškice, preko oka do kraja repnog peraja. Stomak je svetle, ponekad sasvim bele boje. Pažljivi posmatrač će uočiti razlike između ove dve vrste. E. siamensis je širi u predelu trbuha, ima gotovo prozirna peraja i samo par brkova na gornjoj usni, za razliku od svog rođaka koji na tom mestu ima četiri brka. Građa usnog aparata (naročito nazalnog dela) predstavlja, međutim, osnovnu morfološku razliku.
Nijedna vrsta ovog roda nije probirač: bez problema napreduju i uz suvu hranu, sa dodatkom zelene salate. Što se tiče njihovog "smeštaja", obavezna su mesta za skrivanje i dosta algi, barem na zadnjem delu akvarijuma. Iako mogu da žive i u tvrdoj i alkalnoj vodi (čak i preko 8 pH), najbolje se osećaju u mekšoj ili polutvrdoj vodi (do 15dH), sa pH oko 7 i pri temperaturi od 22 do 26 stepeni C, uz dobru aeraciju i filtriranje preko treseta.
Samotnjak
Bikolor, nestvarno lepa ribica boje crnog somota, sa krvavocrvenim repom, izgubila je unikatnost i nešto od svoje tajanstvenosti koja joj je u prošlosti obezbeđivala epitet prestižne akvarijumske vrste. Izgubila je i poetsko prezime Labeo, jer joj je nauka dodelila novo i teško izgovorljivo Epalzeorhyncus. Srećom, ništa se osim toga nije promenilo. Bikolor je dalje ono što je bio: samotnjak hrabrog srca i preke naravi. Ihtiolozi su rod Labeo ipak sačuvali time što su u njemu ostale neke afričke Cyprinidae, ribe sličnog oblika tela, ali drugačijeg usnog aparata, bez brkova.
Algar
Jedan od autora čuvenog Atlasa izdavačke kuće "Mergus" dr Benš navodi da je vrsta E. siamensis jedan od najboljih algara u akvarijumu, jer brsti i končaste alge. Izgleda da je on najzaslužniji za popularizaciju ove vrste u savremenoj akvaristici.
Zov