Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Sutra 70. godina od prevrata i demonstracija protiv Trojnog pakta
Tanjug | 26. 03. 2011. - 22:23h | Foto: Wikipedia
BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić otvoriće sutra u Arhivu Srbije izložbu pod nazivom "Antifašizam -istorijski izbor: Srbija, 27. marta 1941. godine". Izložbu organizuje Vlada Srbije povodom 70. godišnjice vojnog prevrata i demonstracija 27. marta 1941. koje su u Beogradu izbile protiv pristupanja zemlje Trojnom paktu sa nacističkom Nemačkom na čelu.
Invazija nacističkih snaga na Jugoslaviju
U realizaciji izložbe učestvovalo je 26 nacionalnih ustanova kulture, nauke i obrazovanja, a na otvaranju prisutnima će se obratiti i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Svečanosti u Arhivu Srbije prisustovaće potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Vojni prevrat 27. marta 1941. godine izvela je grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske koju je predvodio brigadni general vojnog vazduhoplovstva Borivoje Mirković.
Pučisti su zbacili s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića i dr Ive Perovića, kao i vladu Dragiše Cvetkovića i Vladka Mačeka koja je 25. marta u Beču potpisala Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Potom su vlast predali maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću i osnovali vladu sa komandantom vojnog vazduhoplovstva generalom Dušanom Simovićem na čelu, dok je za potpredsednika Vlade postavljen akademik Slobodan Jovanović.
Pet i po meseci pre punoletstva, Petar II Karađorđević je preuzeo kraljevsku vlast i izdao proklamaciju da je vojska, svrgnuvši Namesništvo i vladu, izvršila svoj zadatak prema kralju i otadžbini i da je mandat za formiranje nove vlade poveren generalu Simoviću. Tokom 27. marta, kraljeva proklamacija je nekoliko puta čitana na radiju, a u 10 časova putem radija u ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom srhijerejskom Saboru i u svoje ime, patrijarh srpski Gavrilo Dožić, blagoslovio je prevrat.
Čim se saznalo za puč, ulice je preplavila masa sveta, a istoriografi su zapisali da je "Beograd izgledao kao košnica pčela". Narod je pevao patriotske pesme i uzvikivao parole, među kojima i čuvene: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob". U ranim jutarnjim časovima jedna grupa demonstranata "polupala je nemačke biroe, polomila vrata i prozore i pocepala papire koji su se unutra nalazili".
Do deset sati, gradom su zalepršale jugoslovenske, engleske, francuske i američke zastave, a nemačka je spaljena. Na čelo demonstacija stali su komunisti s parolama o savezu sa SSSR-om, a jedna zgrada na trgu Slavija iskićena je crvenim zastavama. U bivšoj SFRJ istoriografi su tvrdili da su prevrat marta 1941. izveli i demonstracije protiv Trojnog pakta predvodili komunisti.
Novija istoriografija: Velike sile uticale na pučiste
Novija istoriografija nakon otvaranja nekih arhiva potvrđuje da je prevrat bio podstaknut iz krugova antinacističke opozicije u zemlji. Ispostavilo se da su na pučiste veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije, a u izvesnoj meri, posrednije i bivši Sovjetski Savez, što je manje ispitano, kaže istoričar Čedomir Antić.
Prema nekim tumačenjima, za britansku vladu puč je značio otvaranje novog fronta na kome će Hitler barem privremeno trošiti snagu, dok je Moskve želela da time odloži nemački napad na SSSR. U organizaciji Instituta za savremenu istoriju i Doma Karađorđevića održana je nedavno rasprava domaćih istoričara posvećena vojnom prevratu i demonstracijama 27. marta 1941. koji su bili povod za agresiju nacističke Nemačke i označili početak Drugog svetskog rata na teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
Puč od 27. marta bio je prvi takav događaj u jugoslovenskoj državi, ali je po mestu gde je izveden i najvažniji, rekao je u raspravi Antić podsetivši da je srpski narod zapadno od Srbije i u Srbiji podneo ogromne žrtve i da je nad bjim izvršen genocid.
Direktor Instituta Miodrag Pavlović je ukazao da martovski događaji izazivaju različita osećanja i tumačenja, od onih da je to veličanstvena revolucija, predvođena KPJ, do toga da je "akt nekoliko plaćenika u vojnom vrhu koji su za male pare učinili veliku nesreću narodu".
Ono što je izvesno, kako je kazao, to je da je 27. mart prouzrokovao direktan slom Kraljevine Jugoslavije zbog čega je srpski narod platio najveću cenu zato što je poveo veličanstvenu antifašističku borbu, jednu od tada najvećih u Evropi.
Iz martovskih događaja 1941. godine, smatra Pavlović, mogu se izvući pouke o odgovornosti elite, pre svega političke, da "više nikada ne dovode zemlju u bezizlaznu situaciju", da im nacionalni interesi uvek budu ispred stranih ili stranačkih i da se jedinstvom političkih faktora odgovara na izazove nacionalne krize i katastrofe.
Ni posle 70 godina nisu rešene sve kontroverze vezane za puč i demonstracije protiv Trojnog pakta. Britanska SOE dala 100.000 funti sterlinga za finansiranje beogradskih političara
PUČ 27. marta i demonstracije protiv Trojnog pakta, koje su usledile, čak i danas, 70 godina kasnije, izazivaju kontroverze. Ko je stajao iza puča? Kakve su uloge britanske i sovjetske tajne službe? Da li su se rat, žrtve, raspad zemlje, pa čak i stvaranje NDH, mogli izbeći da puča nije bilo? Da li bi se Nemci držali dogovora da zemlja ostane neutralna? Da li su Srbi ispali „topovsko meso“, baš kao 1915. godine, kada su odbili separatni mir sa Nemačkom i Austrougarskom, posle čega je usledila golgota kroz Albaniju? Ovaj događaj nikada nije sasvim rasvetljen, iako su u međuvremenu „isplivali“ mnogi važni detalji. I sami učesnici su ga od početka različito tumačili, ukazuje Ljubodrag Dimić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Građanstvo je, objašnjava, smatralo da je taj datum opredelio Jugoslaviju za antifašizam; vojska je verovala da je demonstrirala patriotsku ulogu; germanofili da je počinjena najveća greška koja će zemlju skupo koštati; SPC i patrijarh Dožić zdušno su podržali demonstrante, a komunisti pokušali da iskoriste događaj za približavanje Rusiji. - Podeljena mišljenja su ostala do danas, jer sve političke snage koje su onda postojale postoje i danas - kaže Dimić. Posle rata istoriografi u zemlji preuveličali su značaj demonstracija, a potisnuli u drugi plan puč, dok su oni u emigraciji glorifikovali upravo puč.
ENGLEZI
Posebno „zamešateljstvo“ nastalo je kada su se u sukobe istoričara uključili Britanci i prvi otvorili pitanje da li su oficiri-pučisti bili plaćani od britanskih agenata. - Činjenica je da je jugoslovenska vlada u Londonu zbog ovih događaja imala dosta kredita - kaže prof. Dimić. - Ali, brzo ih je istrošila međusobnim razmiricima i završila u Kairu. Vodio se rat za Balkan, gde smo se o svom učešću najmanje mi pitali. Englezi su hteli da zaustave nemački prodor u zaleđe Mediterana, a Nemačka da anulira britanski uticaj. Događaji 27. marta u dobroj su meri delo britanske politike, koja je preko Intelidžens servisa i Uprave za specijalne poslove (SOE) angažovala političare i oficire. Ovo tvrdi i Nikola Žutić, iz Instituta za savremenu istoriju: - Neposredni mehanizam državnog udara pokrenut je po Čerčilovoj i odluci ministra Entoni Idna, a sve zamisli su sprovedene preko britanskog poslanika u Beogradu Ričarda Kembela. On je pominjao oficira Boru Mirkovića kao operativnog izvršioca puča, dok je generalu Dušanu Simoviću pripala reprezentativna i politička uloga. Mirković je, kaže Žutić, demantovao da je bio britanski agent, ali je priznao da je razmenjivao podatke sa engleskim vazduhoplovnim izaslanikom Mekdonaldom. Od njega je, uostalom, i saznao prvo da će biti, a potom i da je potpisan Trojni pakt. Glavno britansko uporište bila je Zemljoradnička stranka Milana Gavrilovića, koji je podržavao savez Jugoslavije, Grčke i Turske sa Britanijom, ali je bio i inicijator vojnog pakta sa SSSR. On će pred rat postati prvi jugoslovenski ambasador u Moskvi. Posebno zanimljivo je svedočenje Hju Daltona, šefa specijalnih operacija u Jugoslaviji, koji je tvrdio da je SOE potrošila najmanje 100.000 funti sterlinga uglavnom na Zemljoradničku stranku, ali i različita podmićivanja po Beogradu.
SOVJETI
Drugo nerazjašnjeno pitanje odnosi se na učešće sovjetske obaveštajne službe. - Ruske agenture radile su u Jugoslaviji na dva odvojena koloseka: po političkoj i vojnoj liniji. Tito je u razgovoru sa Đilasom, 29. marta, pokazao nerazumevanje za demonstracije, tvrdeći da članovi KPJ nisu smeli da izađu iz ilegale. Međutim, 27. marta 1945. izjavljuje da su komunisti na demonstracijama bili apsolutni gospodari situacije i da drugi ne smeju da prisvajaju njihove zasluge - objašnjava Dimić. Rusima je raskidanje Trojnog pakta i napad na Jugoslaviju odgovarao jer je Hitlerov pohod na SSSR odložen prvo za četiri, a potom za još dve nedelje. Po Žutiću, veze sa sovjetskim tajnim službama išle su preko jugoslovenskog poslanstva u Ankari. Održavali su ih Mustafa Golubić, pukovnik sovjetske obaveštajne službe, i „crnorukac“ Božin Simić, o kojima se ne zna mnogo. Prema jednoj od verzija, Golubić je bio jedan od organizatora ubistva Lava Trockog, a Nemci su ga streljali 1941. u Pionirskom parku u Beogradu. Simić je sarađivao sa sovjetskim poslanikom u Beogradu Plotnjikovim. I Golubić i Simić imali su jak uticaj na generala Simovića i pučiste.
POSLEDICE
Posebno pitanje je da li se rat mogao izbeći? Profesor Dimić veruje da nije i da nas je, bez obzira na sve, ovaj datum svrstao među antifašističke narode:- Neki narodi u okruženju moraju danas da izmišljaju takve antifašističke datume, a srpski narod ih se gotovo stidi! Ako se pogleda šta je sledilo, bilo je nemoguće da Jugoslavija zadrži neutralnost, kao što je mislio knez Pavle, posebno s obzirom na to da je ulaskom Bugarske u Trojni pakt, 1. marta 1941, bila potpuno okružena njegovim članicama. Osim toga, Hitlerovo ponašanje kasnije pokazalo je da se nije držao potpisanih dogovora. - Različite su ocene o događajima 25. i 27. marta - kaže Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju. - One se kreću u širokom rasponu: od toga da je to delo britanskih plaćenika u vojnom vrhu, da je u pitanju dogovor kneza Pavla i Dragiše Cvetkovića sa britanskom službom, do toga da je to organizovala KPJ, da je sam narod izveo, ali i da je to „veličanstveni događaj gde su Srbi, odnosno Jugosloveni, pronašli dušu“, kako je to rekao Čerčil. Sve te ocene, navodi, delom su istinite, a delom ne. Niti je puč delo samo britanske obaveštajne službe, niti je to bilo samoubistvo Jugoslavije: - U narodu je postojalo antinemačko raspoloženje i lako je bilo usmeriti tu energiju. Ali, posledice su na kraju bile užasne i traju do dana današnjeg.
PAKT I BES
Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu su sa predsednikom Vlade Dragišom Cvetkovićem, 25. marta 1941, u podne, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisali šef diplomatije Trećeg rajha fon Ribentrop, ministar inostranih poslova Italije grof Ćano i ambasador Japana Ošima. Cvetković je od fon Ribentropa dobio notu: „Povodom pristupanja Kraljevine Jugoslavije Paktu triju sila, koje je danas učinjeno, nemačka vlada potvrđuje svoju odluku da će suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije svagda poštovati.... Vlade Sila osovine za vreme rata neće upućivati Jugoslaviji zahteve da dozvoli prelaz ili prevoz svojih trupa preko jugoslovenske državne teritorije“. Dva dana kasnije, na vest o puču, Hitler je pobesneo: „Verovao sam da su se oni (Srbi) urazumili, ali oni su prevrtljivci, koji su ponizili Nemačku 1914. i ja sam im to oprostio. Sada im ne mogu oprostiti i zato će biti kažnjeni“.
KAKO SU TEKLI DOGAĐAJI
* Princ Pavle, 26. marta, oko deset uveče, vozom odlazi za Ljubljanu, da se na Brdu kod Kranja sastane sa Mačekom i Korošecom. * 27. marta, u dva po ponoći, počinje raspoređivanje vojske na ulicama Beograda, zaposedanje raskrnica, hapšenje najviših oficira koji se nisu priključili pučistima, opkoljavanje Dvora u kome je bio kralj Petar. Zauzeti su Uprava grada, radio stanica i sva ministarstva. * Ministar vojni Pešić je u ponoć igrao bridž. Po povratku kući, u 2.30, probudio ga je oficir-zaverenik i rekao mu da se „odigrala revolucija“ i da je uhapšen. Pešić je po oficiru poručio Simoviću da, što se tiče revolucije, radi po svome, ali pod uslovom da njega ostavi na miru. * Do tri sata sve je bilo završeno, a Cvetković i Cincar-Marković su uhapšeni. * Između 4 i 4.30 general Simović je pozvao sve šefove političkih partija i u njihovom prisustvu sastavio Kraljevu proklamaciju o stupanju na presto. * Proklamacija je odneta u dvor u pet ujutru i podneta Kralju na potpis, posle čega je Simović obrazovao vladu. * U 10 časova kralj Petar obraća se javnosti, proglašava punoletnim i preuzima vlast, a Simovića ovlašćuje da sastavi novu vladu. * Izbijaju demonstracije u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji, u kojima se demoliraju predstavništva nemačkih firmi, ambasada i nemački ekonomski biro. * U Londonu je na vest o puču zavladalo oduševljenje, a u Berlinu, u Vrhovnoj komandi Vermahta, Hitler drži sastanak na kome je zaključeno da „Jugoslavija mora biti tretirana kao neprijateljska sila“, koju što pre treba „vojno razbiti“.
