Suša: Već je kasno za spas

[Black Predator]

Suša: Već je kasno za spas










Izvor:
Novosti.rs








UPEKLA zvezda i ne odustaje. Suša je ove godine obrala čitav rod i na oranicama i u voćnjacima i povrtnjacima. Vrućina je "odnela" polovinu, a negde i do 70 odsto kukuruza. Presušili i malinjaci i voćnjaci, a kajsija će biti čak 90 odsto manje nego lane. Šteta čeka zvanične procene, ali je sigurno da će se meriti u milijardama.

Mnogobrojna udruženja poljoprivrednika obratila su se nadležnima da ovogodišnju sušu zbog desetkovanog roda proglasi elementarnom nepogodom.

Lokalne samouprave trenutno procenjuju štetu od suše - kaže za "Novosti" Aleksandar Prodanović, direktor Uprave za vode Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede.

- Ukoliko dođe do njihovih inicijativa, razmatraće ih Štab za vanredne situacije.

- Članovi ovog štaba utvrdiće visinu štete na nivou cele države i na osnovu toga doneti preporuke o sprovođenju raspoloživih mera pomoći.
Kako i koliko će država moći da pomogne poljoprivrednicima, zavisi od toga koliko para ima u državnoj kasi. U takvim situacijama, osim finansijske podrške, šteta u agraru se može delom nadoknaditi i oslobađanjem poljoprivrednika od poreza ili dugova.

Na njivama u srpskoj žitnici - alarmantno. Umesto 90, što je inače višegodišnji prosek, u Vojvodini je u junu palo jedva tridesetak litara kiša. U najtežem stanju je, kažu stručnjaci, kukuruz, zasejan na oko 600.000 hektara.

- Polja na kojima je kukuruz sasvim su suva - potvrđuje dr Goran Bekavac, sa novosadskog Instituta za ratarstvo. - Zaista se ne usuđujem da prognoziram konačan prinos, ali će ovo izvesno biti mršava godina. Čak i ako obilnije kiše padnu, tokom naredne sedmice za značajan deo površina biće kasno.

Berba malina širom Srbije je na izmaku, a suša i nedostatak irigacionih sistema u zasadima, "obrali" su više od polovine prinosa. Umesto očekivanih 90.000 tona, biće uskladišteno i izvezeno upola manje "crvenog zlata". Ceo lanac ipak će preživeti lošu sezonu jer uporedo sa nestašicom ovog voća - raste i otkupna cena koja se "popela" na 180 dinara za kilogram.

- Negde je suša "odnela" polovinu, negde i do 70 odsto roda. Ono najkvalitetnije predato je hladnjačarima po niskoj prosečnoj ceni od 120 dinara. Sada proizvođači za 180 dinara predaju svega dva do tri procenta preostalog roda - kaže Dragiša Terzić, predsednik Unije proizvođača.

Višenedeljna suša u čačanskom kraju najpogubnije je "dejstvovala" na malinjake, šljivike, ali posebno na kajsiju. Ovogodišnji rod kajsija je čak 90 odsto manji od prosečnog, a rod šljiva biće prepolovljen.

U niškom kraju, poljoprivrednici takođe ne skidaju pogled ka nebu, te se raduju i najmanjem oblačku. Ako se produži ovogodišnja suša, ne samo da će prinosi poljoprivrednih kultura biti za 30 odsto skresani već preti i desetkovanje stočnog fonda. U Gradskoj upravi za poljoprivredu ističu da je pšenica nekako uspela da se "izvuče", sa prosečnim prinosom između tri i po i četiri tone po hektaru, što je dvadesetak odsto manje nego lane. Međutim, kukuruz je u velikoj krizi, a suša nije mimoišla ni povrtarske kulture.

- Iako redovno navodnjavam svoje pokrivene bašte, suša je toliko velika da zemlja za tren popije vodu. Prinos je ove godine dosta podbacio, a pogotovu tamo gde moje kolege ne mogu često da zalivaju svoje plastenike - kaže povrtar Hranislav Losić iz okoline Žitorađe.

Povrtarska proizvodnja u leskovačkom kraju će biti manja od 10 do čak 50 odsto, što će uticati na ponudu i na cene. Paprike će biti manje za oko 10 odsto u odnosu na ranije godine, paradajza za 10 do 20 odsto, a prinos krompira na parcelama koje nemaju uslove za navodnjavanje biće prepolovljen.

 

[Black Predator]

Hrana će poskupeti zbog suše









Izvor:
B92.net







Ovogodišnji rod suncokreta i soja biće prepolovljen, što će uticati na cenu jestivog ulja, saopštila je kompanija Viktoriaoil iz Šida.

"Ista je situacija sa tim sirovinama i na svetskom nivou i svi su izgledi da će se to odraziti na globalne cene hrane i osnovnih namirnica", rekao je agenciji Beta direktor Viktoriaoila Rajko Čavorović.
Po njegovim rečima, Srbija i dalje ima najniže cene ulja u Evropi, ali će na njih svakako uticati količina sirovina u zemlji ali i to da li će biti neophodno uvoziti dodatne sirovine, što bi poskupelo proizvodnju.

U Srbiji trenutno, po procenama stručnjaka, ima oko 150.000 hektara oranica zasejanih suncokretom, što bi u redovnim uslovima dalo prinos od oko 400.000 tona zrna suncokreta.

"Sa ovim klimatskim nepogodama koje su zadesile čitav svet, pa i Srbiju, očekuje se drastično manji prinos suncokreta sa smanjenom uljnošću. Očekivani prinos biće višestruko manji od prerađivačkih kapaciteta domaćih uljara i s toga je neophodno maksimalno uposliti domaće kapacitete za preradu", ukazao je Čavorović.

Viktoriaoil, kako je dodao, ima zalihe ulja koje će biti dovoljne da se premosti period do novog roda suncokreta. Međutim, da bi bile zadovoljene domaće potrebe u naprednom periodu potrebno je da se obezbedi dovoljno sirovina za preradu.

"Procene su da će ove godine prinos suncokreta biti 320.000 tona, što znači da bi što više te uljarice trebalo da ostane za domaće potrebe, kako bi cena ulja bila stabilnija", kazao je Čavorović.

On je procenio da će, ukoliko se sve sirovine suncokreta zadrže u zemlji, biti proizvedena dovoljna količina ulja da zadovolji najpre potrebe domaćeg tržišta, a zatim pokrije i deo izvoza.

"Na izvozne količine će se svakako odraziti suša pa je veoma važno da se u takvim okolnostima iz zemlje izvoze proizvodi višestepene prerade, sa većom maržom, nego sirovine koje će nam sada biti najpotrebnije", istakao je Čavorović.

Kompanija Viktorijaoil, deo Viktorija grupe, prošle godine je proizvela 60 miliona boca "iskon" ulja koje izvozi uglavnom u zemlje Evropske unije.
​

 

[Black Predator]

Sve crnje prognoze zbog suše











Izvor:
B92.net

U Vojvodini će zbog suše najviše stradati kukuruz čiji će prinos ove godine biti umanjen za 70 odsto, procenjuju u Zadružnom savezu Vojvodine (ZSV).


​

Kako je objasnila Jelena Nestorov-Bizonj, generalna sekretarka ZSV, poljoprivrednicima je potrebna hitna pomoć jer će štete na usevima biti ogromne, a većina njih se u dobroj meri zadužila prilikom nabavke neophodnog repromaterijala za setvu i neće moći da izmire svoje obaveze, zbog čega je dovedena u pitanje nova proizvodnja."Obratili smo se Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu sa zahtevom da se u Vojvodini proglasi elementarna nepogoda i odrede mere za pomoć, pre svega individualnim poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama jer su pretrpele ogromne posledice. Država može da konkretnim merama utiče na ublažavanje novonastale situacije, tako što bi uputila finansijsku pomoć poljoprivrednicima na osnovu procene stanja na parcelama", rekla je Bizonj.

Ona je dodala je da bi država mogla i da preko Republičke direkcije za robne rezerve pomogne ugroženim poljoprivrednicima, tako što bi im uputila besplatno mineralno đubrivo, seme i dizel gorivo, kako bi mogli da zasnuju novu proizvodnju.

"Treba uzeti u obzir da je i ovogodišnji prinos pšenice bio umanjen za 30 odsto zbog suše i visokih temperatura. Trenutno kukuruz i soja trpe najveće štete, a ugroženi su i usevi suncokreta koji su najotporniji na ovakve vremenske uslove", rekla je Bizonj.

Vlada Vojvodine uputila je 19. jula zvaničan dopis Vladi Srbije kojom traži da bude proglašena elementarna nepogoda na teritoriji Pokrajine i da država donese mere pomoći ugroženim poljoprivredim proizvodjačima. Jelena Nestorov-Bizonj podržala je predlog pokrajinske vlade i ocenila da je on u potpunosti opravdan.

SUŠA POGUBNO DELUJE I NA STOČARSTVO

Biljna proizvodnja će nekako pregurati posledice suše, ali stočarstvo neće izdržati još jedan udarac, smatra predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

"U narednoj godini učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje moglo bi pasti na 25 odsto, što nikada nije zabeleženo u istoriji srpskog agrara", upozorio je u izjavi za Tanjug Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ševarlić je ukazao da će kao rezultat suše doći do porasta cene sojine i suncokretove sačme kao komponenti za koncetrovanu stočnu hranu, zajedno sa kukuruzom, što će dovesti do skoka cena stočne hrane.

"To znači pogoršanje ekonomske pozicije stočara koji je i onako je na nezavidnom nivou, imajući u vidu da njihova delatnost učestvuje sa oko 30 odsto u strukturi ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje", istakao je on.

Ševarlić tvrdi da u ovoj godini "treba očekivati još jedan pokolj stoke, što će trenutno možda održati nivo cena mesa na prihvatljivijem nivou za potrošače, ali već posle Nove godine možemo očekivati interventni uvoz mesa i preradjevina od mesa".

Po Ševarliću, "nećemo imati dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe, i pored porasta cena za potrošače".

Ševarlić je dalje naglasio da će u biljnoj proizvodnji u Srbiji, pored kukuruza, koji zauzima najveće površine, posebno biti smanjen rod uljarica.To se, kako je naveo Ševarlić, pre svega odnosi na soju, koja je daleko osetljivija na sušu nego što je to slučaj sa suncokretom, ali i kod potonje biljke.

"Prinosi soje će verovatno biti smanjeni oko 40 odsto, suncokreta oko 20 odsto, i to će se odraziti ne samo u smanjenju prinosa i obima proizvodnje, nego i praktično nižem kvalitetu proizvoda, a znamo da su to proizvodi ekstra i prve klase, koji su po pravilu namenjeni izvozu", rekao je profesor.

Ševarlić je dodao da kod proizvodnje uljarica, suncokreta i soje, osim smanjenja prinosa, treba očekivati i povećanje troškova prerade tih kultura, jer će stepen korisćenja raspoloživih kapaciteta biti značajno manji, a time i daleko veći fiksni troškovi po jedinici preradjenih proizvoda, pre svega ulja.Ševarlić je napomenuo i da cene poljoprivredno prehrambenih proizvoda neće zavisiti samo od troškova domaćih i uvoznih proizvoda, već i od potražnje na svetskom tržištu i odnosa kursa evra i dinara.

Profesor je rekao i da zbog situacije sa sušom ne treba računati na izvoz pšenice, a verovatno ni na izvoz kukuruza, "mada ostaje do kraja jesenje berbe kukuruza da budu sagledane sve posledice".

Ševarlić je mišljenja da je zabrana izvoza žitarica iz Srbije koja je ovih dana pominjana u javnosti, "krajnja, nepopularna mera" koja dugoročno ne daje efekte, a kratkoročno možda da.

"Ja bih pre bio za to da pre nego što dođe do jesenje žetve, predstavnici proizvođača, prerađivačke industrije i resornih ministarstava obave razgovor o nekakvim fer odnosima kako bi što manji deo sirovina uljarica i kukuruza, bio eventualno usmeren ka izvozu, a što veći deo ka upošljavanju naših raspoloživih prerađivačkih kapaciteta", zaključio je Ševarlić.​