Surova realnost

[Ayzea]

Kraljevo je, znate onaj grad za koji će i ateisti da kažu: Bog ga zaboravio. Slepo crevo Srbije. Buduće granično mesto sa okupiranim južnim provincijama. Grad željeno neuspelih privatizacija, uništene ekonomije, ratarskih useva, grad droge, kriminala i pevaljki.

Kraljevo je i grad kompromisa i političkih ambicija. Doseljenika i raseljenika. Grad preletača i golubara. Odskočna daska za karijeru u Beogradu, mesto gde za male pare kupuju zemlju, stanove i lokale oni koji su debelo naplatili svoje posede u regionu koji se još samo u vremenskoj prognozi vodi u Srbiji. Mesto gde se kupuju ljudi i žene. Grad koji poseduje sve što je potrebno za uspeh, ali grad u kome dominira neuspeh.

A Kraljeva je mnogo. Ima ih i kod vas. Gde god bili, duh Kraljeva provejava. Cela je Srbija Kraljevo. Zaboravljena i zapostavljena. Upredena u svoje protivurečnosti i podeljena na kaste, klike, sekte, grupe i grupice. Na feudalce i raju. Ali vratimo se samom gradu.

U Kraljevu pedofili rade sa decom i organizuju glumačke sekcije. Diplome se kupuju u Prištini, tj u ispostavi Blace uz pomoć Slobinih pulena. Kumov kum (za neupućene kum od kuma koji je institucija) organizuje orgije za prijatelje na posedu koji čuva kraljevačka policija koja je plaćena novcem poreznika.

U Kraljevu radnici, nekad fabrika koje su izvozile i u Južnu Ameriku već više od decenije čekaju da ostvare svoja prava i dobiju koju crkavicu. Strani investitori naširoko zaobilaze ovaj grad od kada je prvi čovek grada, od Japanaca koji su hteli da otvore centar za reciklažu tražio mito. Šta će čovek, naučio tako u prethodnoj stranci, JUL. Nastavio sa praksom u DS-u, i završio u LDP-u, sa foto-aparatom u ruci.

Nije da baš sve zaobilazi Kraljevo. Zemljotresi i poplave su redovni gosti. Kao i komarci leti. Ima i drugih napasti, pošasti i nesreća. Dolaze nam čak iz daleke i „prijateljske“ Britanije. Ovo prijateljske je za 27. mart 1941, Uskrs 1944., proleće 1999. i tako redom. Grad u kojem se slušala klasična muzika, pazabavna, a potom rok i pank rok, danas se „prešaltovao“ na narodnjake i naprednjake. Dama od Maglaja organizuje koncert pariskog kafedžije, a najavljuje i druge nesreće. Šund, kič i dno dna. U kulturi, umetnosti, politici. U svakodnevnici.

Za to vreme, talentovana i učena deca beže glavom bez obzira. Dovoljno je da sednete na terasu jednog od splavova i oslušnete razgovore mladih. Kao da igraju zanimljive geografije. Usput rečeno i ta je društvena igra zamenjena drugim virtuelnim. U njihovom razgovoru su: Toronto, Majami, London, Oslo, Cirih, Paris, Brizben, Kejptaun i Kuvajti, Emirati, Irani itd. Šeme i dileme. Kako se snaći i gde pobeći.

Omladina živi svoj život uporedo sa zvaničnim tokovima. Svako na svoj način. Neuki i lenji traže priliku da se udome u zemlji ili svetu. Talentovani da se prodaju što dalje to bolje. Učeni da unovče svoj trud gde neko to „ceni“.

O radu se ne uči u Srbiji. O organizaciji rada se zna iz samoupravnih udžbenika (da, sami su upravljali bez da pitaju narod i zato se tako i zvalo) i skorije putem liberalnih okruglih stolova i „edukacija“. A obe su verzije podjednako pogubne i neprimenjive.

U Kraljevu se bez stida i srama zatire sve stručno i sposobno. Umni i učeni se sklanjaju fukari koja je neukus, prostakluk i bahatost podigla na nivo opšte-prihvaćenog. Komunizam u liberalnoj verziji. Jednakost u blatu. I kao da su svi zaposleni u telefonskim centralama.: „Alo, alo bre!…“ se čuje na sve strane. Bez stida i srama vam se ljudi obraćaju svojatajući vas bez pardona.

Ima Kraljevo svojih sedam kruna. Iz prošlosti. I Kraljevske Krune danas. Ima ovaj grad, kao i vaši gradovi potencijala. Često se zanesem paralelom o razmeni stanovništva. Na probu. Da odemo svi u jednu od zemalja G7, recimo. A da ti ljudi dođu u Srbiju.

Posle deset godina bi Srbija sa tim drugim ljudima bila u društvu najnaprednijih, a mi bi tu drugu zemlju prokockali i spiskali. Kao i sve što radimo.


Izvor:
Kraljevo cafe

 

[nebojsa2805]

Stara je tema, moram da ti priznam da si upravu, Kraljevo je propali grad ali ima i nas dobrih starih Kraljevcana jos (Ruku na srce ima nas malo) Kraljevo je propalo zato sto ima dosta doseljenika sa Kosova i imaju mnogo veca prava nego mi sami gradjani, nedaj boze da neko zakoraci u Kraljevo imao bi sta da vidi i sta da cuje.

 

[senator]

Depresivno, ali surovo tačno. Pogađa tačno tamo gde treba, u osećaj za ponos svakog obespravljenog Kraljevčanina po rođenju. Nije džabe nastala izreka, vodi Kosovara do opštine, a on će tebe po opštini. Ali nisu nam oni krivi, krivi smo sami jer smo dali veru za večeru. Da nismo prodavali radna mesta, ti skakavci ne bi imali šta da kupe. Ne bi savetnik predsednika orgijao uz Tomovaču i privatno obezbeđenje iz MUP-a. Iskreno, ne bih o njima i naprednima (jer to dvoje nekako ide ruku pod ruku i po (ne)obrazovanju i po (ne)kulturi). Gledam, bre, sve opštine daju subvencije za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u vidu rasadnog materijala i mašina, samo Kraljevo ništa. Gledam, sve opštine u Srbiji se izjasnile protiv GMO, samo Kraljevo ništa. Kao da smo zapali za kredenac i tavorimo u mraku i prašini, životinjarimo kao najgora stoka, kao taoci debelih masnih političara (da, tu prvenstveno mislim na onog vepra u Toplani koji je plivao u svakoj vlasti, nije ni čudo koliko pojas za spasavanje ima). Ali, ostavimo depresivnu sadašnjicu po strani i pogledajmo u bolje sutra, a tamo... Recimo da nema ništa bolje. Svaka politička organizacija (stranka ili pokret) u Kraljevu je interesna grupa i to gura lične interese partijskih oligarha, a ne javno proklamovane interese. Bilo ko da zasedne u opštinsku fotelju tu je sa samo jednim ciljem- da se što više nakrade za vreme kratkog mandata. E pa dragi moji, hteli vi to da priznate ili ne, jedno je rešenje. Ako smo potomci onih slavnih junaka palih u ratovima u XX-om veku koji su za nas sačuvali zemlju od pretnji najvećih svetskih sila i o čijim se podvizima danas uči na West Pointu, vreme je da se konačno nešto menja i to najneposrednijom demokratijom. Ne samo u Kraljevu već u celoj Srbiji.
P.S. Evo da dodam. Odem da registrujem auto na svoje ime u MUP Kraljevo, a bilmez iza šaltera počne da pravi problem što je sud u mestu prodavca overio ugovor na osnovu pasoša a ne lične karte prodavca. Ja mu lepo kažem da je sud tu da utvrdi identitet lica putem isprava što je i učinio, a obe isprave izdaje MUP, tako da nema razlike. Takođe mu kažem da ne može da ospori ugovor na osnovu toga jer nema pravo da se meša u rad suda, a stoka se okreće prema koleginice šalteruši i sa žvakom u ustima bez pardona na kosovarskom kaže: "Sad treba da ga oteram u p*čku materinu." (oprostite na izrazu, moram da citiram, da vidite sa kakvim primitivizmom se srećemo mi u Kraljevu). Poenta svega, gledajte gde ćete, "gosopodo" sa juga, kad balon narodnog nezadovoljstva pukne u Srbiji, posebno u Kraljevu.
Ja znam koje ću indijance tada da potražim...