Supertajni transport nuklearnog otpada iz Vinče stigao u Rusiju

[PYC]

Posle mesec dana i više od 11.000 kilometara


Supertajni transport nuklearnog otpada iz Vinče stigao u Rusiju



Bi-Bi-Si, RTS | 22. 12. 2010. - 23:00h

00:58h

Oko dve i po tone radioaktivnog materijala iz Vinče, uključujući i 13 kilograma visokoobogaćenog uranijuma pogodnog za pravljenje nuklearnih bombi, za koje je postojala bojazan da bi moglo da padne u ruke terorista, posle više od mesec dana i 11.300 pređenih kilometara stiglo je u sredu do svog konačnog odredišta u Rusiji. Bila je to supertajna operacija, najveća te vrste ikad, sprovedena u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju.

Pošiljku sa visokoobogaćenim uranijumom iz Srbije je ispratio lično predsednik Tadić

Bili smo moguća meta terorističkih napada

"Završetkom ovog posla, Srbija više nije na mapi zemalja koje mogu biti mete terorističkih napada, što je veoma dobro za kredibilitet zemlje", izjavio je Potpredsednik Vlade Božidar Đelić gostujući u Dnevniku RTS-a. Kako prenosi Bi-Bi-Si, ova supertajna međunarodna operacija počela je 19. novembra, u gluvo doba noći, negde na periferiji Beograda. Akciju je obezbeđivalo 3.000 dobro naoružanih srpskih policajaca. U kamionima koje su oni čuvali krili su se plavi kontejneri, nalik običnim kontejnerima za prevoz robe. Ali, ovi su bili otporni na bombe i vatru. U njima je bilo ukupno dve i po tone radioaktivnog materijala, uključujući i 13 kilograma visokoobogaćenog uranijuma kojeg bi mnoge terorističke grupe volele da se dokopaju.

Negde oko 2 sata ujutru, pojavio se i Boris Tadić, predsednik Srbije.

- Imamo značajno obezbeđenje ovde. Ovo je ekstremno važno - prenosi novinar Bi-Bi-Sija Tadićeve reči.

Ubrzo je konvoj kamiona natovarenih "atomskim bombama" krenuo put svog prvog odredišta - Subotice. Put je bio očišćen od saobraćaja i osiguran policijskim "špalirom" duž cele rute.

Džepno oružje sudnjeg dana

Dobijanje svih dozvola i pregovori o ruti nuklearnog tovara, odnosno moljakanje država koje bi prihvatile njegov tranzit, trajalo je punih pet godina, uz punu saradnju Sjedinjenih Država, Rusije i Međunarodne agencije za atomsku energiju. Radioaktivne poluge iz Vinče smatrane su posebno opasnim zbog male veličine - oko 15 centimetara - što ih je činilo lakšim za pokušaj krađe i šverca. Zato su idealni kandidati za takozvane prljave bombe, od kojih danas strahuju sve zapadne metropole.

- Možete ih staviti u ruku. Možete zavezati štapin dinamita za njih i staviti ih u ranac ili torbicu. I možete izazvati katastrofu u bilo kojem gradu - objasnio je Bi-Bi-Siju Džon Keli iz Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Praćena zvucima helikoptera koji je nadletao tajni karavan, pošiljka je u praskozorje stigla do periferije Subotice, gde su kontejneri utovareni na voz. Sledećeg jutra je kompozicija krenula ka mađarskoj granici. Stanica: luka Koper u Sloveniji. Zlokobni transport je morao da ide okolnim putem do Rusije jer mnoge države nisu htele da pređe preko njihove teritorije.

Nuklearni tovar praćen preko mobilnih telefona

Sledećeg dana, voz se zaustavio u slovenačkoj luci Koper. Jaka kiša je dobovala po kontejnerima dok su utovarani na brod. Na palubi nije bilo naoružanih čuvara, ali su ipak preduzete specijalne mere predostrožnosti, objasnio je Bi-Bi-Siju Sergej Naletov iz "Aspol Baltic" kompanije.

- Posebna oprema je instalirana na brod kako bi se pratila njegova lokacija - rekao je Naletov.

Pomoću te opreme, američki zvaničnici su mogli da prate kretanje pošiljke na svojim mobilnim telefonima!

Brod je plovio kroz Sredozemno more, pored Gibraltara, kroz Lamanš, do svoje sledeće stanice - ruske luke Murmansk. Ukupno pređenih 11.300 kilometara za nešto više od mesec dana puta.

U Murmansku je radioaktivna pošiljka utovarena na voz koji je odvezao do poslednje stanice, specijalnog postrojenja Majak, na Uralu, u blizini granice Rusije i Kazahstana.

- Bilo je to dugo, dugo putovanje - izjavio je agenciji Rojters Šandor Tožer, zvaničnik Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Mrkonjić pre roka odao tajnu o ruti nuklearnog transporta

"Izleteo": ministar Mrkonjić

 

[sendi]

Vinča - Ural - u najvećoj tajnosti

Visoko radioaktivni materijal iz Instituta za nuklearna istraživanja Vinča kod Beograda prebačen je u Rusiju gde će biti obradjen i obezbedjen.

Transport je trajao mesec dana i obavljen je u najvećoj tajnosti i pod opsežnim merama bezbednosti, kako bi se umanjio rizik da neka teroristička organizacija pokuša da napadne konvoj ili dodje do radioaktivnog materijala.
Ruta kojom su radioaktivne materije putovale od Vinče kraj Beograda do ruskog nuklearnog postrojenja Majak na Uralu držana je u tajnosti.

Pregovori oko maršrute i obezbeđivanje dozvola za prolazak kroz pojedine zemlje trajali su pet godina i zahtevali tesnu saradnju između ruskih, američkih i zvaničnika Međunarodne agencije za nuklearnu energiju
Petogodišnje pripreme
BBC-jevom novinaru Gordonu Koreri bilo je dozvoljeno da prati deo puta pod uslovom da o tome ništa ne objavi sve dok opasni tovar ne stigne na odredište.
"Pripreme su trajale 5 godina. Iz Vinče, materijal je kamionima prebačen u skladište nedaleko od Subotice. Tu su kontejneri prebačeni u železničke vagone. Sledećeg jutra voz pun vojnika krenuo je ka Mađarskoj, ka luci Koper u Sloveniji. Tu su kontejneri iz voza prebačeni na brod, kojim su kroz Jadran i Sredozemno more, La Manš i Severno more, pa zatim oko Norveške i Finske stigli u luku Murmansk na krajnjem severu Rusije, na Barencovom moru. Plovidba je trajala 3 nedelje."
Britanski stručnjak za bezbednost nuklearnih materija Džon Lardž za BBC objašnjava šta se nalazilo u kontejnerima.
"U tom konvoju se nalazilo oko 13 kilograma nekorišćenog 80-postotnog obogaćenog nuklearnog goriva. Ostatak tovara čille su 2,3 tone istrošenog nuklearnog goriva. To gorivo je zbog vrlo teških uslova u Vinči bilo u lošem stanju, pa je njegov transport bio prilično težak. To gorivo će sada morati da bude obradjeno."
U Institutu Vinča nisu postojali odgovarajući uslovi za skladištenje istrošenog atomskog goriva i visoko obogaćenog uranijuma, pa je držanje tih materija predstavljalo ozbiljnu bezbednosnu pretnju. Džon Keli iz Medjunarodne agencije za atomsku energiju
"Postojao je veliki rizik da materijal bude ukraden iz dva razloga - prvo tu ima visoko obogaćenog uranijuma. Drugo tu je bilo manjih količina atomskog goriva, koji su idealni za takozvanu prljavu bombu. Znači neko može da ih sakrije u tašnu ili u ranac i da ih aktivira konvencionalnim eksplozivom. U slučaju takvog napada u bilo kom gradu bi nastupio haos. Zato je jako dobro što se ovo gorivo vraća u zemlju porekla i što pretnja time nestaje. U obezbedjenju Instituta radi svega nekoliko čuvara i u reaktoru koji je sada zatvoren je takodje radilo malo naučnika. Procenili smo da taj materijal predstavlja ozbiljan rizik."


BBCSerbian