Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Sunce – naš najbolji neprijatelj
Kako postići preplanuli ten, a ne "izgoreti"? Koji tip kože ti imaš i kakvu bi kremu za sunčanje trebalo da koristiš? Da li sunce leči akne?
"U naučnom i farmakološkom smislu može se smatrati lekom jakog ili vrlo jakog dejstva, pa se za izlaganje sunčevom svetlu može primeniti izreka: 'sve može biti lek ili otrov, u pitanju je samo doza'.
Izlaganje adekvatnim, razumnim dozama sunčeve svetlosti donosi mnogo blagodeti sveukupnom zdravstvenom stanju i raspoloženju čoveka, a pomaže i u lečenju pojedinih, pre svega kožnih bolesti”, kaže za magazine “Lilly” profesor doktor Miodrag Milojević, dermatolog.
On objašnjava da neumereno izlaganje suncu, pogotovu u periodu između 11 i 16 časova skopčano je sa pojavom brojnih neželjenih efekata, pre svega ubrzanim starenjem kože i eventualnom pojavom malignih tumora, pogotovu kod osoba sa izrazitom svetlom kožom.
Doktor upozorava da adekvatna zaštita od sunca podrazumeva ne samo primenu dermokozmetičkih preparata sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, već i izbegavanje izlaganja sunčevom svetlu kada su radijacije najjače, nošenje šešira i kapa, zaštitnih naočara, rukavica eventualno.
“Nošenje narandžaste majice za vreme plivanja takođe pruža određenu zaštitu u kombinaciji sa preparatom sa odgovarajućim zaštitnim faktorom”, savetuje dr Milojević.
"Preterana zaštita se ne preporučuje, kao ni preterano izlaganje. Sunce je neophodno za sintezu vitamina D u koži - nedavno je pokazano da su ljudi sa optimalnom koncentracijom ovog vitamina u krvi za 30 odsto zdraviji od ljudi koji imaju snižene vrednosti. U nordijskim zemljama (Švedska) nedavno je data preporuka da se opšta populacija zbog male količine sunčevog svetla redovno, ali umereno, izlaže UV zračenju u solarijumima sa kvalitetnim lampama.
Istovremeno od prošlog leta u Australiji su uvedene visoke novčane kazne za roditelje koji sa decom borave na plaži u periodu od 11 do 16 časova.”
Pet tipova kože
Tip I
Vrlo svetla koža, riđa kosa, nikada ne pocrne.
Savet: ne pokušavajte da pocrnite, ne izlažite se suncu uopšte ukoliko je UV indeks veći od tri. Preporučuje se primena zaštitinog faktora sa SPF indeksom većim od 30.
Tip II
Svetla koža, često izgori, minimalna pigmentacija je praćena pojavom pegica koje su genetski uslovljene.
Savet: ne pokušavajte da “pocrnite”. Izlažite se suncu što je manje moguće, a uopšte ako je UV indeks veći od tri; ne izlazite na sunce u periodu između 11 i 16 časova; preporučuje se primena zaštitinog faktora SPF 30 i više.
Tip III
Izgori ponekad, lako dobija pigment.
Savet: izlažite se suncu razumno i postepeno. Neophodna je primena zaštitinih faktora kada je UV indeks veći od sedam; oprez između 11 I 16časova. SPF veći od 16.
Tip IV
Retko izgori, vrlo lako dobija pigment.
Savet: postepeno izlaganje suncu, progresivno produžavati vreme ekspozicije. Oprez između 12 i 16 časova, primena zaštitinog faktora većeg od 15 u slučaju kada je UV indeks veći od sedam.
Tip V
Tamno prebojena koža, a tip VI je crna koža.
Savet: Slične preporuke kao i za tip IV.
Kako se i kada nanosi krema za sunčanje
"Od početka šire primene preparata sa zaštitnim faktorom, učestalost raka kože je smanjena i do deset puta. Činjenica je, takođe, da je javnost nedovoljno informisana o pravilnom načinu primene ovih preparata", kaže dr Milojević.
On objašnjava da se preparat sa odgovarajućim indeksom zaštite prilagođenim fototipu nanosi još u hotelskoj sobi, ali se nanošenje ponavlja ukoliko izlaganje traje duže - svaka dva, tri sata.
"Bitno je i naneti dovoljnu količinu preparata - preporučuje se doza od oko 125 ml za četiri dana, u početku izlaganja za osobe sa fototipom III i IV, a za osobe sa svetlom kožom (fototip I i II) sve vreme boravka.
Primena preparata sa izrazito visokim faktorom se ne preporučuje opštoj populaciji i rezervisana je samo za primenu kod određenih kožnih oboljenja, po savetu dermatologa.
Prošlog leta je Američka akademija za dermatologiju ovakve preparate povukla iz slobodne prodaje."
Za decu faktor 30, suncobran nije dovoljan
Profesor doktor Miodrag Milojević kaže da decu treba da koriste preparate sa faktorom ne većim od 30. U kritičnom periodu se izlaganje ne savetuje uopšte.
"Kod dece sa atopijskom konstitucijom (nežna, suva i osetljiva koža) izlaganje suncu dovodi do izrazitog poboljšanja kliničke slike, a boravak na moru ili planini tokom leta predstavlja najbolju investiciju za prevenciju pojave ekcema u jesenjem i zimskom periodu.
Međutim, korišćenje preparata sa visokim faktorom (50 i više) sprečava ovo lekovito dejstvo sunčevog svetla.
Treba napomenuti da suncobran praktično ne štiti od UV zračenja već samo redukuje termički efekat (infracrveni deo spektra) - da 'mozak ne proključa'."
Sunce ne leči akne
Postoji verovanje da sunce i slana voda leče akne. Naučna istina je sasvim drugačija.
"UV zračenje privremeno dovodi do smirivanja kliničke slike akni jer se smanji lučeje loja i redukuje upala (crvenilo).
S druge strane, izlaganje UV zracima dovodi do zapušavanja pora. Zato u oktobru mesecu kada lojne žlezde ponovo počnu da funkcionišu, dolazi do izrazitog pogoršanja i pojave akni, pa zato u žargonu zovemo 'oktobarske akne'.
Osobe sklone aknama bi treblo da štite lice relativno visokim zaštitinim faktorom, na kojem je nazančeno da ne sadrži ulje.
Ukoliko ljudi skloni aknama na licu ipak odluče da da se 'pripreme za leto' odlaskom u solarijum, predeo glave bi trebalo da pre izlaganja pokriju neprozirnom tkaninom (peškirom).
U šali se može reći da su stalni posetioci solarijuma 'paket aranžman' za čitavu karijeru jednog dermatologa - u maldosti akne, u srednjem dobu bore, a kasnie maligni tumori", kaže dr Milojević.
Izvor: Mondo
Kako postići preplanuli ten, a ne "izgoreti"? Koji tip kože ti imaš i kakvu bi kremu za sunčanje trebalo da koristiš? Da li sunce leči akne?
"U naučnom i farmakološkom smislu može se smatrati lekom jakog ili vrlo jakog dejstva, pa se za izlaganje sunčevom svetlu može primeniti izreka: 'sve može biti lek ili otrov, u pitanju je samo doza'.
Izlaganje adekvatnim, razumnim dozama sunčeve svetlosti donosi mnogo blagodeti sveukupnom zdravstvenom stanju i raspoloženju čoveka, a pomaže i u lečenju pojedinih, pre svega kožnih bolesti”, kaže za magazine “Lilly” profesor doktor Miodrag Milojević, dermatolog.
On objašnjava da neumereno izlaganje suncu, pogotovu u periodu između 11 i 16 časova skopčano je sa pojavom brojnih neželjenih efekata, pre svega ubrzanim starenjem kože i eventualnom pojavom malignih tumora, pogotovu kod osoba sa izrazitom svetlom kožom.
Doktor upozorava da adekvatna zaštita od sunca podrazumeva ne samo primenu dermokozmetičkih preparata sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, već i izbegavanje izlaganja sunčevom svetlu kada su radijacije najjače, nošenje šešira i kapa, zaštitnih naočara, rukavica eventualno.
“Nošenje narandžaste majice za vreme plivanja takođe pruža određenu zaštitu u kombinaciji sa preparatom sa odgovarajućim zaštitnim faktorom”, savetuje dr Milojević.
"Preterana zaštita se ne preporučuje, kao ni preterano izlaganje. Sunce je neophodno za sintezu vitamina D u koži - nedavno je pokazano da su ljudi sa optimalnom koncentracijom ovog vitamina u krvi za 30 odsto zdraviji od ljudi koji imaju snižene vrednosti. U nordijskim zemljama (Švedska) nedavno je data preporuka da se opšta populacija zbog male količine sunčevog svetla redovno, ali umereno, izlaže UV zračenju u solarijumima sa kvalitetnim lampama.
Istovremeno od prošlog leta u Australiji su uvedene visoke novčane kazne za roditelje koji sa decom borave na plaži u periodu od 11 do 16 časova.”
Pet tipova kože
Tip I
Vrlo svetla koža, riđa kosa, nikada ne pocrne.
Savet: ne pokušavajte da pocrnite, ne izlažite se suncu uopšte ukoliko je UV indeks veći od tri. Preporučuje se primena zaštitinog faktora sa SPF indeksom većim od 30.
Tip II
Svetla koža, često izgori, minimalna pigmentacija je praćena pojavom pegica koje su genetski uslovljene.
Savet: ne pokušavajte da “pocrnite”. Izlažite se suncu što je manje moguće, a uopšte ako je UV indeks veći od tri; ne izlazite na sunce u periodu između 11 i 16 časova; preporučuje se primena zaštitinog faktora SPF 30 i više.
Tip III
Izgori ponekad, lako dobija pigment.
Savet: izlažite se suncu razumno i postepeno. Neophodna je primena zaštitinih faktora kada je UV indeks veći od sedam; oprez između 11 I 16časova. SPF veći od 16.
Tip IV
Retko izgori, vrlo lako dobija pigment.
Savet: postepeno izlaganje suncu, progresivno produžavati vreme ekspozicije. Oprez između 12 i 16 časova, primena zaštitinog faktora većeg od 15 u slučaju kada je UV indeks veći od sedam.
Tip V
Tamno prebojena koža, a tip VI je crna koža.
Savet: Slične preporuke kao i za tip IV.
Kako se i kada nanosi krema za sunčanje
"Od početka šire primene preparata sa zaštitnim faktorom, učestalost raka kože je smanjena i do deset puta. Činjenica je, takođe, da je javnost nedovoljno informisana o pravilnom načinu primene ovih preparata", kaže dr Milojević.
On objašnjava da se preparat sa odgovarajućim indeksom zaštite prilagođenim fototipu nanosi još u hotelskoj sobi, ali se nanošenje ponavlja ukoliko izlaganje traje duže - svaka dva, tri sata.
"Bitno je i naneti dovoljnu količinu preparata - preporučuje se doza od oko 125 ml za četiri dana, u početku izlaganja za osobe sa fototipom III i IV, a za osobe sa svetlom kožom (fototip I i II) sve vreme boravka.
Primena preparata sa izrazito visokim faktorom se ne preporučuje opštoj populaciji i rezervisana je samo za primenu kod određenih kožnih oboljenja, po savetu dermatologa.
Prošlog leta je Američka akademija za dermatologiju ovakve preparate povukla iz slobodne prodaje."
Za decu faktor 30, suncobran nije dovoljan
Profesor doktor Miodrag Milojević kaže da decu treba da koriste preparate sa faktorom ne većim od 30. U kritičnom periodu se izlaganje ne savetuje uopšte.
"Kod dece sa atopijskom konstitucijom (nežna, suva i osetljiva koža) izlaganje suncu dovodi do izrazitog poboljšanja kliničke slike, a boravak na moru ili planini tokom leta predstavlja najbolju investiciju za prevenciju pojave ekcema u jesenjem i zimskom periodu.
Međutim, korišćenje preparata sa visokim faktorom (50 i više) sprečava ovo lekovito dejstvo sunčevog svetla.
Treba napomenuti da suncobran praktično ne štiti od UV zračenja već samo redukuje termički efekat (infracrveni deo spektra) - da 'mozak ne proključa'."
Sunce ne leči akne
Postoji verovanje da sunce i slana voda leče akne. Naučna istina je sasvim drugačija.
"UV zračenje privremeno dovodi do smirivanja kliničke slike akni jer se smanji lučeje loja i redukuje upala (crvenilo).
S druge strane, izlaganje UV zracima dovodi do zapušavanja pora. Zato u oktobru mesecu kada lojne žlezde ponovo počnu da funkcionišu, dolazi do izrazitog pogoršanja i pojave akni, pa zato u žargonu zovemo 'oktobarske akne'.
Osobe sklone aknama bi treblo da štite lice relativno visokim zaštitinim faktorom, na kojem je nazančeno da ne sadrži ulje.
Ukoliko ljudi skloni aknama na licu ipak odluče da da se 'pripreme za leto' odlaskom u solarijum, predeo glave bi trebalo da pre izlaganja pokriju neprozirnom tkaninom (peškirom).
U šali se može reći da su stalni posetioci solarijuma 'paket aranžman' za čitavu karijeru jednog dermatologa - u maldosti akne, u srednjem dobu bore, a kasnie maligni tumori", kaže dr Milojević.
Izvor: Mondo
..i u vodi moze da se izgori ( lice, ruke i ramena )..sorry...a susite se isklucivo u hladovini ili pod suncobranom...yes3..