- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
24. 04. 2011.
Ana Mitić
Press
I mi rvače za sumo imamo
U Srbiji tri godine postoji Sumo federacija Srbije, čijih dvadesetak boraca već postiže značajne rezultate! U danima nesreće za Japan oni su ekskluzivno otvorili svoj trening za našeg fotoreportera Igora Pavićevića...
Sumo federacija Srbije registrovana je pre nepune tri godine. Broji dvadesetak boraca koji su za ovo kratko vreme već postigli značajne rezultate. Srpski sumo rvači, za koje veći deo javnosti nikada nije čuo, poziraju za Pressmagazin i govore kako treniraju, šta jedu i o drugim zanimljivim detaljima ovog malo poznatog sporta poreklom iz Japana.Veljko Šukalo, predsednik Sumo federacije Srbije, objašnjava da je osnove ovog sporta u staroj Jugoslaviji postavio pokojni Zvonko Osmajlić, a put su mu utrli klubovi borilačkih sportova.
- Ovo je mnogo jak sport! U Japanu ima tradiciju dugu 1.700 godina, dok je kod nas tek u povoju. Mi hoćemo da kroz naše borce poručimo japanskom narodu da ima velike prijatelje u Srbiji. Cilj nam je da promovišemo našu zemlju - objašnjava Šukalo.Naši najbolji borci su Milan Radaković, težak 155 kilograma, i on je već učestvovao u rvanju na Olimpijadi u Barseloni, zatim Boško Rafailović, koji ima najveću kilažu - 255 kila, i Duško Bogdanović, težak 140 kila. Imamo takmičare svih kategorija, od 75 do 255 kilograma.
- Sumo rvanje nije opasan sport. Najčešće povrede su istegnuća i uganuća mišića, a kod onih gabaritnijih dešava se da kada su u čučećem stavu pukne koža na butini - priča ŠukaloIshrana je veoma važna i specifična. Sumo rvači ne proždiru sve što im padne pod ruku kako bi bili što deblji, kako se misli. Hrana koju unose mora da bude bogata belančevinama i vitaminima, jer su sumistima neophodni ogromna energija i snaga. Na njihovom meniju poželjno je da se nađu pirinač, riba, najčistije meso...
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta tokom takmičenja treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem veoma brzo skidaju kilažu.Sumo rvač se pred borbu priprema i fizički i psihički. Ovo drugo je najvažnije, a predsednik Sumo federacije Srbije kaže da se mnogi spremaju na „čudne načine".
Od momenta kada kroče u ring, takmičari pokušavaju da zbune jedan drugog. Pljeskanje rukama o butine i bokove je način da se uplaši protivnik. Dok nam naši sumo rvači tokom redovnog treninga demonstriraju borbu, primećujemo i da se mršte i prave grimase. Šukalo kaže da je „mržnja u očima" često viđena u ringu.
Od njihovih pokreta trese se dvorana u kojoj treniraju, a zvuk koji prave kada tresnu nogom o strunjaču po ulasku u ring treperi u vazduhu. Zauzimaju čučeći stav, spuštaju pesnice, spremni su za borbu, sudija daje znak za početak i iskače iz ringa, a rvači silovito skaču jedan na drugog, sudarajući se telima. Cilj je uhvatiti protivnika za pojas jer ga je tako najlakše savladati.
Nema čupanja, grebanja, udaranja... Borbe traju oko minut do dva. Za to vreme demonstrira se ogromna količina snage i energije. Iako su borbe kratke, sumo rvači posle toga izgledaju iscrpljeno. Kilaža nije najbitnija, suparnici u okruglom ringu mogu biti takmičari koji uopšte nisu približne kilaže.
ISHRANA
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno
BEZBEDNO
Najčešće povrede su istegnuća i uganuća mišića, a dešava se da pukne koža na butini
STRAH
Pljeskanje rukama o butine i bokove način je da se uplaši protivnik
TRENING
Po prestanku bavljenja sumo rvanjem takmičari veoma brzo skidaju kilažu
Ana Mitić
Press
I mi rvače za sumo imamo
U Srbiji tri godine postoji Sumo federacija Srbije, čijih dvadesetak boraca već postiže značajne rezultate! U danima nesreće za Japan oni su ekskluzivno otvorili svoj trening za našeg fotoreportera Igora Pavićevića...
Sumo federacija Srbije registrovana je pre nepune tri godine. Broji dvadesetak boraca koji su za ovo kratko vreme već postigli značajne rezultate. Srpski sumo rvači, za koje veći deo javnosti nikada nije čuo, poziraju za Pressmagazin i govore kako treniraju, šta jedu i o drugim zanimljivim detaljima ovog malo poznatog sporta poreklom iz Japana.Veljko Šukalo, predsednik Sumo federacije Srbije, objašnjava da je osnove ovog sporta u staroj Jugoslaviji postavio pokojni Zvonko Osmajlić, a put su mu utrli klubovi borilačkih sportova.
- Ovo je mnogo jak sport! U Japanu ima tradiciju dugu 1.700 godina, dok je kod nas tek u povoju. Mi hoćemo da kroz naše borce poručimo japanskom narodu da ima velike prijatelje u Srbiji. Cilj nam je da promovišemo našu zemlju - objašnjava Šukalo.Naši najbolji borci su Milan Radaković, težak 155 kilograma, i on je već učestvovao u rvanju na Olimpijadi u Barseloni, zatim Boško Rafailović, koji ima najveću kilažu - 255 kila, i Duško Bogdanović, težak 140 kila. Imamo takmičare svih kategorija, od 75 do 255 kilograma.
- Sumo rvanje nije opasan sport. Najčešće povrede su istegnuća i uganuća mišića, a kod onih gabaritnijih dešava se da kada su u čučećem stavu pukne koža na butini - priča ŠukaloIshrana je veoma važna i specifična. Sumo rvači ne proždiru sve što im padne pod ruku kako bi bili što deblji, kako se misli. Hrana koju unose mora da bude bogata belančevinama i vitaminima, jer su sumistima neophodni ogromna energija i snaga. Na njihovom meniju poželjno je da se nađu pirinač, riba, najčistije meso...
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno, za šta tokom takmičenja treba izdvojiti oko 50 evra na dan. Zanimljivo je da po prestanku bavljenja sumo rvanjem veoma brzo skidaju kilažu.Sumo rvač se pred borbu priprema i fizički i psihički. Ovo drugo je najvažnije, a predsednik Sumo federacije Srbije kaže da se mnogi spremaju na „čudne načine".
Od momenta kada kroče u ring, takmičari pokušavaju da zbune jedan drugog. Pljeskanje rukama o butine i bokove je način da se uplaši protivnik. Dok nam naši sumo rvači tokom redovnog treninga demonstriraju borbu, primećujemo i da se mršte i prave grimase. Šukalo kaže da je „mržnja u očima" često viđena u ringu.
Od njihovih pokreta trese se dvorana u kojoj treniraju, a zvuk koji prave kada tresnu nogom o strunjaču po ulasku u ring treperi u vazduhu. Zauzimaju čučeći stav, spuštaju pesnice, spremni su za borbu, sudija daje znak za početak i iskače iz ringa, a rvači silovito skaču jedan na drugog, sudarajući se telima. Cilj je uhvatiti protivnika za pojas jer ga je tako najlakše savladati.
Nema čupanja, grebanja, udaranja... Borbe traju oko minut do dva. Za to vreme demonstrira se ogromna količina snage i energije. Iako su borbe kratke, sumo rvači posle toga izgledaju iscrpljeno. Kilaža nije najbitnija, suparnici u okruglom ringu mogu biti takmičari koji uopšte nisu približne kilaže.
ISHRANA
Da bi se hranio kvalitetno, sumo rvač bi trebalo da ima pet obilnijih obroka dnevno
BEZBEDNO
Najčešće povrede su istegnuća i uganuća mišića, a dešava se da pukne koža na butini
STRAH
Pljeskanje rukama o butine i bokove način je da se uplaši protivnik
TRENING
Po prestanku bavljenja sumo rvanjem takmičari veoma brzo skidaju kilažu