Sudije pred sudijama
Izvor: Politika 28/11/2010
Ustavni sud ne može da vrati na posao neizabrane sudije, ali može da naloži Visokom savetu da preispita pojedinačne odluke. – Rok nije određen, a postupci po žalbama otegnuće se i do 2012. godine
Zasedanje Ustavnig suda Srbije Foto D. Jevremović
„Ukazivanjem samo na greške, izbegli ste sve ostalo što je reprezentovalo kandidata za ponovni izbor. Zašto se Visoki savet sudstva opredelio da selektivno ceni rad sudije”, pitala je dr Olivera Vučić, sudija Ustavnog suda Srbije.
„Ne mogu da se izjasnim“, odgovorila je Nela Kuburović, mlada savetnica u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva.
To je bio kraj četvrtog zasedanja Ustavnog suda po žalbama neizabranih sudija, koji je završen u petak posle podne. Raspravljalo se o žalbi Petra Bogićevića, bivšeg sudije Opštinskog suda u Aranđelovcu, koji je 1. januara ove godine ostao bez posla jer ga Visoki savet sudstva nije izabrao na sudijsku funkciju, isto kao i više od osam stotina njegovih kolega.
Žalbu Ustavnom sudu na odluku VSS podnelo je 827 neizabranih sudija, a samo oko 30 njih je u međuvremenu žalbu povuklo. U Ustavni sud je stiglo 536 pojedinačnih obrazloženih odluka Visokog saveta sudstva o konkretnim razlozima za neizbor kandidata. Većina njih, kako smatra VSS, nije ispunila kriterijume stručnosti i osposobljenosti, a jedan manji broj obavešten je da nije dostojan sudijske funkcije.
Do sada su održane rasprave po žalbama 23 neizabranih sudija, i to 15, 17, 24. i 26. novembra. Naredne rasprave zakazane su za 1, 6, 8. i 14. decembar. Dnevno se zakazuje po šest rasprava. Ako se nastavi istim tempom, sa osam dana u mesecu za po šest neizabranih sudija, može se očekivati da svi postupci po ovim žalbama budu završeni za 16 do 17 meseci. Ako se uzme u obzir laganiji tempo rada suda tokom leta, procenjeni rok bi se mogao zaokružiti na godinu i po dana, a to je maj 2012. godine.
Tako će i poslednji bivši sudija, koji nije ponovo izabran na funkciju u decembru 2009. godine, imati priliku da iznese svoju žalbu i svoje argumente dve i po godine kasnije.
Osim što upada u oči da to nije „razuman rok“, treba podsetiti i na letošnju odluku Vlade Srbije da će neizabrane sudije primati plate sve do odluke Ustavnog suda, a te plate nisu male i kreću se od 70.000 do 120.000 dinara u najvećem broju slučajeva, ali i znatno više za pojedine bivše sudije. Međutim, kako saznajemo, poslednja plata neizabranim sudijama isplaćena je u septembru, sa obrazloženjem da u budžetu nema novca.
A šta se događa kada Ustavni sud Srbije završi raspravu po žalbi jednog neizabranog sudije? Kada i kakvu odluku može da donese?
Prvo, treba imati na umu da Ustavni sud ne može da vrati sudiju na posao ako smatra da Visoki savet sudstva nije doneo ispravnu odluku. To bi značilo da Ustavni sud bira sudije, a to mu nije u nadležnosti. Ne može ni da zauzme stav prema tome da li je određeni bivši sudija stručan, osposobljen i dostojan za sudijsku funkciju. To je posao Visokog saveta sudstva, koji, uzgred budi rečeno, nije dokazivao nestručnost, neosposobljenost i nedostojnost kandidata, već je odlukom o neizboru samo izrazio sumnju da kandidat ne ispunjava kriterijume.
„Ako postoji sumnja, ona nije dovoljna. Iza te sumnje morao je da postoji jedan postupak u kome bi se dokazivale činjenice. Taj postupak je trebalo da usledi pre godinu dana, kada su birane sudije, a ne da sumnja odmah dovede do gubitka posla i sudijske funkcije. Mi tek sada, posle godinu dana, imamo pravo da nešto kažemo ovde pred Ustavnim sudom“, rekla je prekjuče u sudnici Radmila Petković-Vidić, bivši sudija Opštinskog suda u Rumi.
Ustavni sud može da donese odluku kojom nalaže Visokom savetu sudstva da ponovo razmotri prijavu kandidata za sudiju ili da kaže da je VSS ispravno postupio i da ne treba da preispituje svoju odluku.
Nije određeno ni u kom roku Ustavni sud treba da donese svoju odluku, niti u kom roku Visoki savet sudstva treba da postupi po odluci Ustavnog suda.
Svaku pojedinačnu žalbu pred Ustavnim sudom, kao i obrazloženje VSS, najpre iznosi sudija izvestilac, zatim reč dobija predstavnik VSS, a onda podnosilac žalbe – neizabrani sudija. Posle toga, izvestilac i ostale sudije postavljaju pitanja.
„Zašto je uzet samo broj ukinutih odluka iz 2008. godine, a ne iz 2006. i 2007. kada ih je bilo znatno manje? Da li je gledano samo ono što je loše, dok se ono što je dobro podrazumeva?‛'. To su bila pitanja sudije Ustavnog suda Katarine Manojlović-Andrić posle iznetih žalbi bivših sudija.
„Visoki savet sudstva ostaje pri navodima iz odluke“. To je bio najčešći odgovor predstavnika VSS.
Do sada su VSS pred Ustavnim sudom predstavljala samo dva njegova člana, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe Boško Ristić, prvog dana, kada je bilo najviše novinara i snimatelja, a prekjuče i sudija Mladen Nikolić. Međutim, na pitanja sudija Ustavnog suda, u najvećem broju dosadašnjih rasprava, odgovarale su dve mlade savetnice iz Administrativne kancelarije VSS.
Aleksandra Petrović
-----------------------------------------------------------
Omaška
Za bivšeg sudiju iz Aranđelovca u obrazloženju je naveden podatak Ministarstva pravde da je ispunjenost njegove norme u predmetima istrage bio nula, dok je drugi podatak, iz godišnjeg izveštaja o radu suda, govorio da je ispunjenost njegove norme u istrazi bio 115. Ispostavilo se da je to tačan podatak.
– To je omaška – rekla je predstavnica VSS.
– Navoditi omašku, od koje zavisi dalja profesionalna sudbina sudije, ovde je nedopustivo – rekla je sudija Ustavnog suda dr Olivera Vučić.
– Molim vas, sudija, iznosite stav! – reagovala je predsednica Suda Bosa Nenadić.
– Znam da iznosim stav, ali i omaška je stav – bila je kategorična dr Olivera Vučić.
-----------------------------------------------------------
Trunje i brvna
„Duša me zaboli kad vidim kakvo trunje se meni zamera, a kakva brvna se nisu videla kod drugih“, rekao nam je jedan neizabrani sudija koji je tek pre mesec dana dobio obrazloženje VSS.
U raspravama pred Ustavnim sudom upravo se iznose i trunke i brvna. Neizabrane sudije često porede svoje rezultate sa rezultatima izabranih kolega, ukazuju na selektivnu statistiku i dvostruke aršine.
– Kada mi je 2003. godine data krivična referada, nasledila sam 60 odsto starih predmeta. Mnogi su odmah zastareli usled izmena Krivičnog zakonika. Neki su mi dodeljivani dve godine posle podizanja optužnice. Presudila sam najstariji predmet u sudu, proces koji je trajao 19 godina, a reč je o saobraćajnoj nesreći sa smrtnim ishodom. Da smo bar dobili rang-listu, ja bih znala ko je bolji od mene i gde sam ja. Ovako ne znam ni zašto je neko izabran ni zašto neko nije izabran – rekla je u petak pred Ustavnim sudom Radmila Petković-Vidić, bivši sudija Opštinskog suda u Rumi.
– Trideset godina sam radio u sudu. Nikada nisam bio ispod norme. Ovo što sam doživeo je sramota za pravosuđe. Ne mogu da shvatim da niko nije proveravao podatak o nula posto ispunjenosti norme. Oni su samo gledali šta treba da urade da bi me skršili. Izvinite što se ovako izražavam, ali sam uznemiren. Kada sam 2007. godine počeo da radim pretežno krivicu, davani su mi vrlo teški i vrlo stari predmeti, koje drugi pre mene nisu zakazivali pet godina, pa su ušli u moju statistiku kao minus – govorio je Petar Bogićević, bivši sudija Opštinskog suda u Aranđelovcu.
-----------------------------------------------------------
Vranjski biser
„U Osnovnom sudu u Vranju izabran je sudija koji uopšte nije konkurisao za to mesto i ne pojavljuje se na poslu“, rekla je prekjuče pred Ustavnim sudom Stanka Krstić, bivši sudija Opštinskog suda u Bujanovcu.
Izvor: Politika 28/11/2010
Ustavni sud ne može da vrati na posao neizabrane sudije, ali može da naloži Visokom savetu da preispita pojedinačne odluke. – Rok nije određen, a postupci po žalbama otegnuće se i do 2012. godine
Zasedanje Ustavnig suda Srbije Foto D. Jevremović
„Ukazivanjem samo na greške, izbegli ste sve ostalo što je reprezentovalo kandidata za ponovni izbor. Zašto se Visoki savet sudstva opredelio da selektivno ceni rad sudije”, pitala je dr Olivera Vučić, sudija Ustavnog suda Srbije.
„Ne mogu da se izjasnim“, odgovorila je Nela Kuburović, mlada savetnica u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva.
To je bio kraj četvrtog zasedanja Ustavnog suda po žalbama neizabranih sudija, koji je završen u petak posle podne. Raspravljalo se o žalbi Petra Bogićevića, bivšeg sudije Opštinskog suda u Aranđelovcu, koji je 1. januara ove godine ostao bez posla jer ga Visoki savet sudstva nije izabrao na sudijsku funkciju, isto kao i više od osam stotina njegovih kolega.
Žalbu Ustavnom sudu na odluku VSS podnelo je 827 neizabranih sudija, a samo oko 30 njih je u međuvremenu žalbu povuklo. U Ustavni sud je stiglo 536 pojedinačnih obrazloženih odluka Visokog saveta sudstva o konkretnim razlozima za neizbor kandidata. Većina njih, kako smatra VSS, nije ispunila kriterijume stručnosti i osposobljenosti, a jedan manji broj obavešten je da nije dostojan sudijske funkcije.
Do sada su održane rasprave po žalbama 23 neizabranih sudija, i to 15, 17, 24. i 26. novembra. Naredne rasprave zakazane su za 1, 6, 8. i 14. decembar. Dnevno se zakazuje po šest rasprava. Ako se nastavi istim tempom, sa osam dana u mesecu za po šest neizabranih sudija, može se očekivati da svi postupci po ovim žalbama budu završeni za 16 do 17 meseci. Ako se uzme u obzir laganiji tempo rada suda tokom leta, procenjeni rok bi se mogao zaokružiti na godinu i po dana, a to je maj 2012. godine.
Tako će i poslednji bivši sudija, koji nije ponovo izabran na funkciju u decembru 2009. godine, imati priliku da iznese svoju žalbu i svoje argumente dve i po godine kasnije.
Osim što upada u oči da to nije „razuman rok“, treba podsetiti i na letošnju odluku Vlade Srbije da će neizabrane sudije primati plate sve do odluke Ustavnog suda, a te plate nisu male i kreću se od 70.000 do 120.000 dinara u najvećem broju slučajeva, ali i znatno više za pojedine bivše sudije. Međutim, kako saznajemo, poslednja plata neizabranim sudijama isplaćena je u septembru, sa obrazloženjem da u budžetu nema novca.
A šta se događa kada Ustavni sud Srbije završi raspravu po žalbi jednog neizabranog sudije? Kada i kakvu odluku može da donese?
Prvo, treba imati na umu da Ustavni sud ne može da vrati sudiju na posao ako smatra da Visoki savet sudstva nije doneo ispravnu odluku. To bi značilo da Ustavni sud bira sudije, a to mu nije u nadležnosti. Ne može ni da zauzme stav prema tome da li je određeni bivši sudija stručan, osposobljen i dostojan za sudijsku funkciju. To je posao Visokog saveta sudstva, koji, uzgred budi rečeno, nije dokazivao nestručnost, neosposobljenost i nedostojnost kandidata, već je odlukom o neizboru samo izrazio sumnju da kandidat ne ispunjava kriterijume.
„Ako postoji sumnja, ona nije dovoljna. Iza te sumnje morao je da postoji jedan postupak u kome bi se dokazivale činjenice. Taj postupak je trebalo da usledi pre godinu dana, kada su birane sudije, a ne da sumnja odmah dovede do gubitka posla i sudijske funkcije. Mi tek sada, posle godinu dana, imamo pravo da nešto kažemo ovde pred Ustavnim sudom“, rekla je prekjuče u sudnici Radmila Petković-Vidić, bivši sudija Opštinskog suda u Rumi.
Ustavni sud može da donese odluku kojom nalaže Visokom savetu sudstva da ponovo razmotri prijavu kandidata za sudiju ili da kaže da je VSS ispravno postupio i da ne treba da preispituje svoju odluku.
Nije određeno ni u kom roku Ustavni sud treba da donese svoju odluku, niti u kom roku Visoki savet sudstva treba da postupi po odluci Ustavnog suda.
Svaku pojedinačnu žalbu pred Ustavnim sudom, kao i obrazloženje VSS, najpre iznosi sudija izvestilac, zatim reč dobija predstavnik VSS, a onda podnosilac žalbe – neizabrani sudija. Posle toga, izvestilac i ostale sudije postavljaju pitanja.
„Zašto je uzet samo broj ukinutih odluka iz 2008. godine, a ne iz 2006. i 2007. kada ih je bilo znatno manje? Da li je gledano samo ono što je loše, dok se ono što je dobro podrazumeva?‛'. To su bila pitanja sudije Ustavnog suda Katarine Manojlović-Andrić posle iznetih žalbi bivših sudija.
„Visoki savet sudstva ostaje pri navodima iz odluke“. To je bio najčešći odgovor predstavnika VSS.
Do sada su VSS pred Ustavnim sudom predstavljala samo dva njegova člana, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe Boško Ristić, prvog dana, kada je bilo najviše novinara i snimatelja, a prekjuče i sudija Mladen Nikolić. Međutim, na pitanja sudija Ustavnog suda, u najvećem broju dosadašnjih rasprava, odgovarale su dve mlade savetnice iz Administrativne kancelarije VSS.
Aleksandra Petrović
-----------------------------------------------------------
Omaška
Za bivšeg sudiju iz Aranđelovca u obrazloženju je naveden podatak Ministarstva pravde da je ispunjenost njegove norme u predmetima istrage bio nula, dok je drugi podatak, iz godišnjeg izveštaja o radu suda, govorio da je ispunjenost njegove norme u istrazi bio 115. Ispostavilo se da je to tačan podatak.
– To je omaška – rekla je predstavnica VSS.
– Navoditi omašku, od koje zavisi dalja profesionalna sudbina sudije, ovde je nedopustivo – rekla je sudija Ustavnog suda dr Olivera Vučić.
– Molim vas, sudija, iznosite stav! – reagovala je predsednica Suda Bosa Nenadić.
– Znam da iznosim stav, ali i omaška je stav – bila je kategorična dr Olivera Vučić.
-----------------------------------------------------------
Trunje i brvna
„Duša me zaboli kad vidim kakvo trunje se meni zamera, a kakva brvna se nisu videla kod drugih“, rekao nam je jedan neizabrani sudija koji je tek pre mesec dana dobio obrazloženje VSS.
U raspravama pred Ustavnim sudom upravo se iznose i trunke i brvna. Neizabrane sudije često porede svoje rezultate sa rezultatima izabranih kolega, ukazuju na selektivnu statistiku i dvostruke aršine.
– Kada mi je 2003. godine data krivična referada, nasledila sam 60 odsto starih predmeta. Mnogi su odmah zastareli usled izmena Krivičnog zakonika. Neki su mi dodeljivani dve godine posle podizanja optužnice. Presudila sam najstariji predmet u sudu, proces koji je trajao 19 godina, a reč je o saobraćajnoj nesreći sa smrtnim ishodom. Da smo bar dobili rang-listu, ja bih znala ko je bolji od mene i gde sam ja. Ovako ne znam ni zašto je neko izabran ni zašto neko nije izabran – rekla je u petak pred Ustavnim sudom Radmila Petković-Vidić, bivši sudija Opštinskog suda u Rumi.
– Trideset godina sam radio u sudu. Nikada nisam bio ispod norme. Ovo što sam doživeo je sramota za pravosuđe. Ne mogu da shvatim da niko nije proveravao podatak o nula posto ispunjenosti norme. Oni su samo gledali šta treba da urade da bi me skršili. Izvinite što se ovako izražavam, ali sam uznemiren. Kada sam 2007. godine počeo da radim pretežno krivicu, davani su mi vrlo teški i vrlo stari predmeti, koje drugi pre mene nisu zakazivali pet godina, pa su ušli u moju statistiku kao minus – govorio je Petar Bogićević, bivši sudija Opštinskog suda u Aranđelovcu.
-----------------------------------------------------------
Vranjski biser
„U Osnovnom sudu u Vranju izabran je sudija koji uopšte nije konkurisao za to mesto i ne pojavljuje se na poslu“, rekla je prekjuče pred Ustavnim sudom Stanka Krstić, bivši sudija Opštinskog suda u Bujanovcu.