LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Sudbina rusko-američkog START-a
RTS
Ugovor između Rusije i SAD-a o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja je neizvestan. Dok američki zvaničnik Rouz Gotemoler poručuje da se stvari kreću u dobrom smeru, zvaničnik iz Moskve Mihail Uljanov tvrdi suprotno, ali ističe da Rusija ne želi da dramatizuje situaciju.
Koja je sudbina takozvanog novog START-a, kako se popularno zove ugovor između Ruske federacije i Sjedinjenih Američkih Država o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, na snazi od februara prošle godine?
Barak Obama i Dmitrij Medvedev
Stvari se kreću u dobrom smeru, tvrdi u Beču Rouz Gotemoler, američki državni podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, čak iako predsednik Obama izgubi izbore u novembru ove godine, nova republikanska administracije ostaće verna slovu ugovora s Moskvom, kaže Gotemoler.
Naprotiv, situacija sa novim START-om se nikako ne razvija u dobrom smeru, izjavljuje istom prilikom Mihail Uljanov, direktor Odeljenja za bezbednost i razoružanje pri ministarstvu spoljnih poslova Ruske federacije.
Dokle god Vašington insistira na sprovođenju planova o podizanju raketnog odbrambenog štita u Evropi, izgledi za planiranu redukciju strateškog nuklearnog naoružanja ostaju problematični. Ali, dodaje on, ne treba kvariti slavlje, Rusija ne želi da dramatizuje situaciju, možda se uskoro i pronađe neko rešenje.
Drama i pesimizam su svakako poslednje stvari koje je Međunarodna agencija Ujedinjenih nacija za nuklearnu energiju imala na umu kada je u svojim prostorijama organizovala zajednički nastup dvoje visokopozicioniranih diplomata iz Vašingtona i Moskve.
Agenciji je pod hitno potrebno malo otimizma - za dve nedelje počinje nova runda beskrajnih pregovora sa Iranom, a svi planovi o dogovoru sa Severnom Korejom su, više niko ni ne broji po koji put, ponovo pali u vodu.
Uz to, ove i iduće nedelje u Beču se održava prvi u seriji skupova za pripremu redovne petogodišnje revizije temeljnog Ugovora o neproizvodnji nuklearnog oružja, onog istog dokumenta zbog kojeg je Agencija i zaradila medijski nadimak "nuklearni pas čuvar".
U ime demonstrativnog multilaterizma bečke Atomske agencije, dve velike sile zamoljene su da javno pokažu koliko odgovorno pristupaju obavezama iz svog bilateralnog ugovora o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja.
Opšti utisak posle nastupa Uljanova i Gotemolera je - dobra volja je tu, ali na žalost i nuklearne bojeve glave ostaju tu gde jesu, sve dok Moskva i Vašington ne dođu do sporazumnog rešenja o sudbini američkog raketnog štita u Evropi.
"Mi se i dalje nadamo da će naši pregovori sa američkom stranom voditi do nekog razumnog kompromisa. Ali ovog trenutka, mogu samo reći da je došlo do potpune blokade. Nadamo se da će naši američki partneri shvatiti da i mi moramo voditi računa o svojim strateškim interesima. Radi se o političkoj volji, i ničem drugom: zemlje članice Evropske organizacije za bezbednost i saradnju obavezale su se da neće podizati vlastite odbrambene sisteme na račun drugih. Sada Vašington upravo to radi", izjavio je za RTS Mihail Uljanov.
Prema njegovim rečima, ako Vašington ne pronađe način za adekvatni odgovor na rusku zabrinutost, Moskva će biti prisiljena da se povuče iz novog START-a pre nego što on istekne 2021. godine.
"I više od toga, Rusija bi u tom slučaju bila prisiljena da preispita čitavu svoju politiku razoružanja i kontrole razoružanja", rekao je Uljanov.
Kada je 1994. godine START 1 stupio na snagu, svet je sa puno više optimizma gledao na američki i ruski dogovor o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja. Do novog napada globalnog optimizma došlo je pre tri godine, kada je američki predsednik Obama objavio svoju viziju sveta bez nuklearnog oružja i za to bio nagrađen Nobelovom nagradom za mir.
U međuvremenu je START 1 istekao, na snagu je stupio novi START, sa još većim ambicijama, a Vašington je istovremeno objavio svoje planove za postavljanje raketnog štita na teritoriji Poljske i Rumunije.
Vašington tvrdi da je funkcija elektronskog štita odbrana njegovih evropskih saveznika od mogućeg napada iz Irana, Moskva uzvraća da on ozbiljno kompromituje njene nacionalne nuklearne odbrambene sisteme.
Američka strana ističe sve dobre strane starog i novog STARTA. Vašington je smanjio broj strateških bojevih nuklearnih glava sa 31 hiljade na "samo" pet hiljada; u isto vreme količina taktičkog nuklearnog oružja smanjena je za čitavih devedeset odsto, čuje se u Beču u krugovima američke državne delegacije.
Kako se ruski nuklearni arsenal takođe kreće u tim okvirima, jasno je da samo Vašington i Moskva poseduju dovoljno nuklearnog oružja i to i pre i posle redukcije, da unište čitav svet nekoliko puta.
Gledano iz Beča, kakva je budućnost novog START-a? Neizvesna. Svet nastavlja da spava na hiljadama nuklearnih bojevih glava i lansirnih rampi dalekog dometa.
RTS
Ugovor između Rusije i SAD-a o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja je neizvestan. Dok američki zvaničnik Rouz Gotemoler poručuje da se stvari kreću u dobrom smeru, zvaničnik iz Moskve Mihail Uljanov tvrdi suprotno, ali ističe da Rusija ne želi da dramatizuje situaciju.
Koja je sudbina takozvanog novog START-a, kako se popularno zove ugovor između Ruske federacije i Sjedinjenih Američkih Država o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, na snazi od februara prošle godine?
Barak Obama i Dmitrij Medvedev
Stvari se kreću u dobrom smeru, tvrdi u Beču Rouz Gotemoler, američki državni podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, čak iako predsednik Obama izgubi izbore u novembru ove godine, nova republikanska administracije ostaće verna slovu ugovora s Moskvom, kaže Gotemoler.
Naprotiv, situacija sa novim START-om se nikako ne razvija u dobrom smeru, izjavljuje istom prilikom Mihail Uljanov, direktor Odeljenja za bezbednost i razoružanje pri ministarstvu spoljnih poslova Ruske federacije.
Dokle god Vašington insistira na sprovođenju planova o podizanju raketnog odbrambenog štita u Evropi, izgledi za planiranu redukciju strateškog nuklearnog naoružanja ostaju problematični. Ali, dodaje on, ne treba kvariti slavlje, Rusija ne želi da dramatizuje situaciju, možda se uskoro i pronađe neko rešenje.
Drama i pesimizam su svakako poslednje stvari koje je Međunarodna agencija Ujedinjenih nacija za nuklearnu energiju imala na umu kada je u svojim prostorijama organizovala zajednički nastup dvoje visokopozicioniranih diplomata iz Vašingtona i Moskve.
Agenciji je pod hitno potrebno malo otimizma - za dve nedelje počinje nova runda beskrajnih pregovora sa Iranom, a svi planovi o dogovoru sa Severnom Korejom su, više niko ni ne broji po koji put, ponovo pali u vodu.
Uz to, ove i iduće nedelje u Beču se održava prvi u seriji skupova za pripremu redovne petogodišnje revizije temeljnog Ugovora o neproizvodnji nuklearnog oružja, onog istog dokumenta zbog kojeg je Agencija i zaradila medijski nadimak "nuklearni pas čuvar".
U ime demonstrativnog multilaterizma bečke Atomske agencije, dve velike sile zamoljene su da javno pokažu koliko odgovorno pristupaju obavezama iz svog bilateralnog ugovora o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja.
Opšti utisak posle nastupa Uljanova i Gotemolera je - dobra volja je tu, ali na žalost i nuklearne bojeve glave ostaju tu gde jesu, sve dok Moskva i Vašington ne dođu do sporazumnog rešenja o sudbini američkog raketnog štita u Evropi.
"Mi se i dalje nadamo da će naši pregovori sa američkom stranom voditi do nekog razumnog kompromisa. Ali ovog trenutka, mogu samo reći da je došlo do potpune blokade. Nadamo se da će naši američki partneri shvatiti da i mi moramo voditi računa o svojim strateškim interesima. Radi se o političkoj volji, i ničem drugom: zemlje članice Evropske organizacije za bezbednost i saradnju obavezale su se da neće podizati vlastite odbrambene sisteme na račun drugih. Sada Vašington upravo to radi", izjavio je za RTS Mihail Uljanov.
Prema njegovim rečima, ako Vašington ne pronađe način za adekvatni odgovor na rusku zabrinutost, Moskva će biti prisiljena da se povuče iz novog START-a pre nego što on istekne 2021. godine.
"I više od toga, Rusija bi u tom slučaju bila prisiljena da preispita čitavu svoju politiku razoružanja i kontrole razoružanja", rekao je Uljanov.
Kada je 1994. godine START 1 stupio na snagu, svet je sa puno više optimizma gledao na američki i ruski dogovor o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja. Do novog napada globalnog optimizma došlo je pre tri godine, kada je američki predsednik Obama objavio svoju viziju sveta bez nuklearnog oružja i za to bio nagrađen Nobelovom nagradom za mir.
U međuvremenu je START 1 istekao, na snagu je stupio novi START, sa još većim ambicijama, a Vašington je istovremeno objavio svoje planove za postavljanje raketnog štita na teritoriji Poljske i Rumunije.
Vašington tvrdi da je funkcija elektronskog štita odbrana njegovih evropskih saveznika od mogućeg napada iz Irana, Moskva uzvraća da on ozbiljno kompromituje njene nacionalne nuklearne odbrambene sisteme.
Američka strana ističe sve dobre strane starog i novog STARTA. Vašington je smanjio broj strateških bojevih nuklearnih glava sa 31 hiljade na "samo" pet hiljada; u isto vreme količina taktičkog nuklearnog oružja smanjena je za čitavih devedeset odsto, čuje se u Beču u krugovima američke državne delegacije.
Kako se ruski nuklearni arsenal takođe kreće u tim okvirima, jasno je da samo Vašington i Moskva poseduju dovoljno nuklearnog oružja i to i pre i posle redukcije, da unište čitav svet nekoliko puta.
Gledano iz Beča, kakva je budućnost novog START-a? Neizvesna. Svet nastavlja da spava na hiljadama nuklearnih bojevih glava i lansirnih rampi dalekog dometa.