LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Sudbina privrede zavisi od 10.000 malih preduzeća
– Sudbina privrede zavisi od toga šta će se desiti u 10.500 malih preduzeća, koja zapošljavaju u proseku od 50 do 250 radnika i predstavljaju „srce srpske privrede” – rekao je dugogodišnji direktor kompanije „Sintelon” Nikola Pavičić, komentarišući zadatke nove Vlade Srbije.
– Mere treba da budu okrenute prema tim preduzećima. Isto tako, za Srbiju je veoma bitno i 8.000 mikropreduzeća. To su preduzeća koja zapošljavaju od 10 do 50 radnika – naveo je Pavičić, napominjući da Srbija ima manje od hiljadu srednjih preduzeća.
Premijer Srbije Mirko Cvetković je u svom ekspozeu, među najavljenim ekonomskim merama, naveo i podršku izvoznim delatnostima kroz osnivanje razvojne banke i efikasnijeg mehanizma garancija za izvozne poslove, privlačenje novih investicija, podršku sektoru malih i srednjih preduzeća i inovativnim delatnostima, reformu javnih preduzeća i efikasnije upravljanje velikim infrastrukturnim projektima.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković izjavio je juče da je Srbiji potrebna nacionalna razvojna banka pošto se ne može očekivati da ponuda kredita u budućnosti, posebno za realni sektor, bude onakva kakva je bila u prethodnoj deceniji.
– Druga važna stvar je da je efikasnost upotrebe državnih sredstava namenjenih podsticajima, investicijama... ekstremno niska. Da nemamo zapravo još ni pouzdanih podataka o tome kolika je – istakao je Živković.
Po njegovim rečima, „treća stvar je da obrasce korporativnog upravljanja unutar razvojne banke treba urediti prema najboljim iskustvima, kao što su nemačka, kanadska ili finska”.
Živković je naglasio da je o veličini osnivačkog kapitala ili inicijalnog kapitala za nacionalnu razvojnu banku još rano govoriti „jer ne znamo šta će biti osnovne delatnosti te banke, odnosno šta bi ona trebalo da ima za fokus svoje delatnosti”. On je ukazao na to da bi razvojnu banku trebalo osnovati posebnim zakonom da ne bi ulazila u konflikte s komercijalnim bankama „jer je priroda razvojnog bankarstva da deluje u saradnji s komercijalnim bankarstvom, a ne u sukobu s njim”, kao i da ne bi prenosila rizik na finansijski sistem jer razvojna banka ne bi smela da prima privatne depozite. Na pitanje da li država samostalno ima dovoljno kapitala za osnivanje razvojne banke, Živković je ocenio da može imati dovoljno novca, ali da to zavisi od njenih odluka i strategije.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je da je dobro što je konačno završen posao rekonstrukcije Vlade i da privreda očekuje od rekonstruisane Vlade novi duh u pogledu efikasnosti njenog rada, kvalitetniji dijalog, kao i usvajanje preporuka poslovne zajednice.
– Važno je da se sve što je ostalo nedovršeno u prošloj godini, usvajanje zakona i uredbi koje bi poboljšale privredni ambijent i povećale nivo zaposlenosti, investicija i standarda stanovništva dogodi u narednoj godini – ocenio je Bugarin. – Ohrabruje to što će eminentni privrednici učestvovati u savetovanju potpredsednice Vlade Verice Kalanović koja je zadužena za ekonomiju.
Bugarin smatra da bi srpska razvojna banka trebalo pre svega da kreditira i da podstiče razvoj privrede pod uslovima i cenama koje komercijalne banke ne mogu da pruže. Podsetivši na to da 40 zemalja u svetu imaju svoje razvojne banke, on je rekao da ga raduje što je u strategiji do 2020. uključena i ideja o osnivanju srpske razvojne banke i da bi bilo važno da na njeno čelo dođu najbolji stručnjaci iz oblasti bankarstva i ekonomije koji nisu politički opredeljeni.
– Trebalo bi pre svega da budu finansirani projekti koji su namenjeni proizvodnji razmenjivih dobara namenjenih izvozu da bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit – rekao je Bugarin. – Važno je da se tehnološka zaostalost i poveća nivo konkurentnosti srpskih kompanija i finansiranje infrastrukturnih projekata koji indirektno omogućavaju privlačenje direktnih stranih investicija. E. Dn.
Likvidnost velika muka
– Vlada Srbije trebalo bi posle rekonstrukcije da radi na poboljšavanju privrednog ambijenta u zemlji, a konkretne mere moraju ići u pravcu rešavanja likvidnosti, što je u ovom trenutku veoma ozbiljan problem – izjavio je Nikola Pavičić.
On je istakao da je neophodno utvrditi konkretne mere podrške izvozu, kao i dodatne podsticaje poljoprivredi jer su najveće izvozne šanse Srbije upravo u toj oblasti.
Dnevnik
– Sudbina privrede zavisi od toga šta će se desiti u 10.500 malih preduzeća, koja zapošljavaju u proseku od 50 do 250 radnika i predstavljaju „srce srpske privrede” – rekao je dugogodišnji direktor kompanije „Sintelon” Nikola Pavičić, komentarišući zadatke nove Vlade Srbije.
– Mere treba da budu okrenute prema tim preduzećima. Isto tako, za Srbiju je veoma bitno i 8.000 mikropreduzeća. To su preduzeća koja zapošljavaju od 10 do 50 radnika – naveo je Pavičić, napominjući da Srbija ima manje od hiljadu srednjih preduzeća.
Premijer Srbije Mirko Cvetković je u svom ekspozeu, među najavljenim ekonomskim merama, naveo i podršku izvoznim delatnostima kroz osnivanje razvojne banke i efikasnijeg mehanizma garancija za izvozne poslove, privlačenje novih investicija, podršku sektoru malih i srednjih preduzeća i inovativnim delatnostima, reformu javnih preduzeća i efikasnije upravljanje velikim infrastrukturnim projektima.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković izjavio je juče da je Srbiji potrebna nacionalna razvojna banka pošto se ne može očekivati da ponuda kredita u budućnosti, posebno za realni sektor, bude onakva kakva je bila u prethodnoj deceniji.
– Druga važna stvar je da je efikasnost upotrebe državnih sredstava namenjenih podsticajima, investicijama... ekstremno niska. Da nemamo zapravo još ni pouzdanih podataka o tome kolika je – istakao je Živković.
Po njegovim rečima, „treća stvar je da obrasce korporativnog upravljanja unutar razvojne banke treba urediti prema najboljim iskustvima, kao što su nemačka, kanadska ili finska”.
Živković je naglasio da je o veličini osnivačkog kapitala ili inicijalnog kapitala za nacionalnu razvojnu banku još rano govoriti „jer ne znamo šta će biti osnovne delatnosti te banke, odnosno šta bi ona trebalo da ima za fokus svoje delatnosti”. On je ukazao na to da bi razvojnu banku trebalo osnovati posebnim zakonom da ne bi ulazila u konflikte s komercijalnim bankama „jer je priroda razvojnog bankarstva da deluje u saradnji s komercijalnim bankarstvom, a ne u sukobu s njim”, kao i da ne bi prenosila rizik na finansijski sistem jer razvojna banka ne bi smela da prima privatne depozite. Na pitanje da li država samostalno ima dovoljno kapitala za osnivanje razvojne banke, Živković je ocenio da može imati dovoljno novca, ali da to zavisi od njenih odluka i strategije.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je da je dobro što je konačno završen posao rekonstrukcije Vlade i da privreda očekuje od rekonstruisane Vlade novi duh u pogledu efikasnosti njenog rada, kvalitetniji dijalog, kao i usvajanje preporuka poslovne zajednice.
– Važno je da se sve što je ostalo nedovršeno u prošloj godini, usvajanje zakona i uredbi koje bi poboljšale privredni ambijent i povećale nivo zaposlenosti, investicija i standarda stanovništva dogodi u narednoj godini – ocenio je Bugarin. – Ohrabruje to što će eminentni privrednici učestvovati u savetovanju potpredsednice Vlade Verice Kalanović koja je zadužena za ekonomiju.
Bugarin smatra da bi srpska razvojna banka trebalo pre svega da kreditira i da podstiče razvoj privrede pod uslovima i cenama koje komercijalne banke ne mogu da pruže. Podsetivši na to da 40 zemalja u svetu imaju svoje razvojne banke, on je rekao da ga raduje što je u strategiji do 2020. uključena i ideja o osnivanju srpske razvojne banke i da bi bilo važno da na njeno čelo dođu najbolji stručnjaci iz oblasti bankarstva i ekonomije koji nisu politički opredeljeni.
– Trebalo bi pre svega da budu finansirani projekti koji su namenjeni proizvodnji razmenjivih dobara namenjenih izvozu da bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit – rekao je Bugarin. – Važno je da se tehnološka zaostalost i poveća nivo konkurentnosti srpskih kompanija i finansiranje infrastrukturnih projekata koji indirektno omogućavaju privlačenje direktnih stranih investicija. E. Dn.
Likvidnost velika muka
– Vlada Srbije trebalo bi posle rekonstrukcije da radi na poboljšavanju privrednog ambijenta u zemlji, a konkretne mere moraju ići u pravcu rešavanja likvidnosti, što je u ovom trenutku veoma ozbiljan problem – izjavio je Nikola Pavičić.
On je istakao da je neophodno utvrditi konkretne mere podrške izvozu, kao i dodatne podsticaje poljoprivredi jer su najveće izvozne šanse Srbije upravo u toj oblasti.
Dnevnik