LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Sudbina dinara u Šoškićevim rukama
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- U nedostatku ozbiljnijeg priliva stranih investicija, Narodna banka Srbije domaću valutu braniće prodajom dela deviznih rezervi.
Sličan potez imao je i Šoškićev prethodnik, Radovan Jelašić koji je prodao više od 2,6 milijardi evra kako bi 2008. godine sačuvao dinar od propasti.
Stabilizacija kursa u utorak (srednja vrednost je u sredu 110,18 dinara za evro) je, kažu upućeni, kratkog daha.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Zasad nema naznaka da bi neka veća količina deviza mogla da uđe u zemlju, što bi bio dobar stimulans za naš kurs, kao i to da usledi neka veća privatizacija. Trenutni nivo kursa ne ukazuje da nam preti veliki nalet poskupljenja, ali će sigurno biti povećanja cena, pogotovo uvozne robe.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Naime, u ponedeljak po podne centralna banka je deviznom tržištu ponudila čak 80 miliona evra, što je zadržalo veći rast evra.
Pored toga, na aukciji u utorak država je prodala i 8,9 milijardi dinara vredne zapise, a koji će investitorima (među kojima je najviše banaka) doneti godišnju zaradu od fiksnih (čak) 14,7 odsto. Psihološki su, u utorak, pomogle i dobre vesti iz Brisela o dobijanju statusa kandidata za prijem u EU.
"Lane je NBS imala veću portporu u državnim zapisima, koje su banke-investitori kupovali zbog povoljne kamatne stope" , kaže Ivan Nikolić, ekonomista.
On objašnjava da je zato bila i veća potražnja za dinarima i povoljniji kurs. Ove godine, međutim, tome se ne možemo nadati, jer je NBS smanjila svoju referentnu kamatnu stopu, pa je interesovanje za obveznice opalo.
"Neprodata serija državnih obveznica indeksiranih u evrima govori da banke investitori neće da ih kupuju po ponuđenoj kamatnoj stopi od 5,45 odsto" , kaže Đorđe Đukić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Istu kamatu mogu da dobiju i u domaćim bankama ukoliko štede, a bez rizika da svoje ulaganje neće naplatiti. Svaka veća kamata koju bi država ponudila ne bi bila dobra za našu otplatu duga, koji je veoma visok i uznemirujući.
Povoljnija situacija, kako kaže Nikolić, može da se stvori ukoliko bi NBS naglo podigao svoju kamatnu stopu, ali to s jedne strane znači ponovno zaoštravanje monetarne politike i poskupljenje kredita privredi, a posledica je dobro poznata - manji privredni rast.
S druge strane, država nema mnogo prostora za dalje zaduživanje emitovanjem obveznica, jer je javni dug previsok.
Kurs će nastaviti da klizi, jer se nastavlja potražnja za devizama, kojih nema dovoljno na tržištu, ističe Nikolić i dodaje da će izvoznici i dalje morati da plaćaju svoje račune prema inostranstvu, a kompanije da otplaćuju rate za kredite uzete van zemlje.
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- U nedostatku ozbiljnijeg priliva stranih investicija, Narodna banka Srbije domaću valutu braniće prodajom dela deviznih rezervi.
Stabilizacija kursa u utorak (srednja vrednost je u sredu 110,18 dinara za evro) je, kažu upućeni, kratkog daha.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Zasad nema naznaka da bi neka veća količina deviza mogla da uđe u zemlju, što bi bio dobar stimulans za naš kurs, kao i to da usledi neka veća privatizacija. Trenutni nivo kursa ne ukazuje da nam preti veliki nalet poskupljenja, ali će sigurno biti povećanja cena, pogotovo uvozne robe.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Naime, u ponedeljak po podne centralna banka je deviznom tržištu ponudila čak 80 miliona evra, što je zadržalo veći rast evra.
Pored toga, na aukciji u utorak država je prodala i 8,9 milijardi dinara vredne zapise, a koji će investitorima (među kojima je najviše banaka) doneti godišnju zaradu od fiksnih (čak) 14,7 odsto. Psihološki su, u utorak, pomogle i dobre vesti iz Brisela o dobijanju statusa kandidata za prijem u EU.
"Lane je NBS imala veću portporu u državnim zapisima, koje su banke-investitori kupovali zbog povoljne kamatne stope" , kaže Ivan Nikolić, ekonomista.
On objašnjava da je zato bila i veća potražnja za dinarima i povoljniji kurs. Ove godine, međutim, tome se ne možemo nadati, jer je NBS smanjila svoju referentnu kamatnu stopu, pa je interesovanje za obveznice opalo.
"Neprodata serija državnih obveznica indeksiranih u evrima govori da banke investitori neće da ih kupuju po ponuđenoj kamatnoj stopi od 5,45 odsto" , kaže Đorđe Đukić, prof. Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Istu kamatu mogu da dobiju i u domaćim bankama ukoliko štede, a bez rizika da svoje ulaganje neće naplatiti. Svaka veća kamata koju bi država ponudila ne bi bila dobra za našu otplatu duga, koji je veoma visok i uznemirujući.
Povoljnija situacija, kako kaže Nikolić, može da se stvori ukoliko bi NBS naglo podigao svoju kamatnu stopu, ali to s jedne strane znači ponovno zaoštravanje monetarne politike i poskupljenje kredita privredi, a posledica je dobro poznata - manji privredni rast.
S druge strane, država nema mnogo prostora za dalje zaduživanje emitovanjem obveznica, jer je javni dug previsok.
Kurs će nastaviti da klizi, jer se nastavlja potražnja za devizama, kojih nema dovoljno na tržištu, ističe Nikolić i dodaje da će izvoznici i dalje morati da plaćaju svoje račune prema inostranstvu, a kompanije da otplaćuju rate za kredite uzete van zemlje.