- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.077
Судбина ајкуле крчка се у супи
Повећана потражња за перајима морског пса угрожава њихов опстанак и читав екосистем
Палау је прва земља која је прогласила забрану лова на ајкуле Фото АФП
На планети су 400 милиона година и недопустиво је да им будућност зависи од супе. Тим речима еколошки активисти покушавају да убеде светску јавност да су ајкуле у опасности, а самим тим и цео екосистем, јер су ове рибе грабљивице на врху ланца исхране у океанима.
Супа од ајкулиних пераја незаобилазни је луксуз на кинеској трпези и због растуће економске моћи Кине није више за већину грађана недоступан специјалитет. Међутим, сваки западњак са трунком еколошке савести одбиће тањир са провидном течношћу специфичног укуса и наводно безукусним хрскавичавим комадићима.
Трговина перајима је због велике потражње постала уносан бизнис у ком се врте милијарде долара. Месо јој је неукусно и јефтино, па чак и тамо где је то незаконито, пераја се сасецају, а ајкуле бацају у воду да на дну угину пошто не могу да пливају.
Годишње се убије око сто милиона ајкула, од тог броја 73 милиона само због пераја. Хонгконг је глобални центар трговине и годишње увезе 100.000 тона пераја, углавном из Европе (Шпанија, Норвешка, Британија, Португал), Индонезије, Сингапура и САД. Према проценама разних организација, угрожена је трећина свих врста ове морске грабљивице.
Један од славних британских кувара Гордон Ремзи кренуо је у опасну мисију да истражи контроверзни специјалитет и илегалну трговину ајкулиним перајима, што га је довело у директан сукоб са тешко наоружаним костариканским гангстерима.
Са момком по имену Енрике, који контролише 350 бродова и трећи је светски снабдевач ајкулиним перајима, Ремзи је разговарао на једном од бродова. Када је скочио у воду да плива, угледао је мрежу везану за кобилицу брода пуну великих пераја.
„Прво их умртве електрошоком, али се ајкуле и даље мрдају док им секу пераја. Потом их оставе у води да угину. Није ни чудо, желе да сакрију доказе“, објаснио је Ремзи како се мрежа пуни.
Када су се вратили у пристаниште, људи су им оружјем припретили да престану да снимају, а стигла је и полиција која им је поручила да напусте земљу.
„Кувари су део проблема. Одговорни смо за то што људи желе одређену врсту рибе“, признао је Ремзи, који је заједно са Џејмијем Оливером и још једним познатим британским куваром Хестоном Блументалом учествовао у серији британског Канала 4 „Борба за велику рибу“.
Амерички Конгрес је у децембру усвојио предлог закона који забрањује резање пераја ајкулама у свим водама САД. Бродови морају да их донесу у луку са трупом.
Активисти наглашавају да им борбу за заштиту морских паса отежава то што ова врста има велики проблем са имиџом. Сваке године неколико пливача настрада у њиховим чељустима и урезали су се у памћење као неславне звезде многих филмова. У реалности, истичу они, човек је предатор, а ајкуле плен.
У земљама у којима се људи радо сладе супом са ајкулиним перајима, приписујући јој научно недоказана лековита и друга магична својства, овакве кампање немају много одјека код старијих грађана. Права супа је ипак луксуз, симбол богатства и успеха, и неће их задовољити имитација од поврћа и ракова или с додатком желатина.
Али младима је довољан један снимак обогаљене ајкуле на Јутјубу да не могу више да сваре овај специјалитет, колико год припадао традицији.
Ј. Каваја
Објављено: 06.01.2011.
Извор: Политика
Повећана потражња за перајима морског пса угрожава њихов опстанак и читав екосистем
Палау је прва земља која је прогласила забрану лова на ајкуле Фото АФП
На планети су 400 милиона година и недопустиво је да им будућност зависи од супе. Тим речима еколошки активисти покушавају да убеде светску јавност да су ајкуле у опасности, а самим тим и цео екосистем, јер су ове рибе грабљивице на врху ланца исхране у океанима.
Супа од ајкулиних пераја незаобилазни је луксуз на кинеској трпези и због растуће економске моћи Кине није више за већину грађана недоступан специјалитет. Међутим, сваки западњак са трунком еколошке савести одбиће тањир са провидном течношћу специфичног укуса и наводно безукусним хрскавичавим комадићима.
Трговина перајима је због велике потражње постала уносан бизнис у ком се врте милијарде долара. Месо јој је неукусно и јефтино, па чак и тамо где је то незаконито, пераја се сасецају, а ајкуле бацају у воду да на дну угину пошто не могу да пливају.
Годишње се убије око сто милиона ајкула, од тог броја 73 милиона само због пераја. Хонгконг је глобални центар трговине и годишње увезе 100.000 тона пераја, углавном из Европе (Шпанија, Норвешка, Британија, Португал), Индонезије, Сингапура и САД. Према проценама разних организација, угрожена је трећина свих врста ове морске грабљивице.
Један од славних британских кувара Гордон Ремзи кренуо је у опасну мисију да истражи контроверзни специјалитет и илегалну трговину ајкулиним перајима, што га је довело у директан сукоб са тешко наоружаним костариканским гангстерима.
Са момком по имену Енрике, који контролише 350 бродова и трећи је светски снабдевач ајкулиним перајима, Ремзи је разговарао на једном од бродова. Када је скочио у воду да плива, угледао је мрежу везану за кобилицу брода пуну великих пераја.
„Прво их умртве електрошоком, али се ајкуле и даље мрдају док им секу пераја. Потом их оставе у води да угину. Није ни чудо, желе да сакрију доказе“, објаснио је Ремзи како се мрежа пуни.
Када су се вратили у пристаниште, људи су им оружјем припретили да престану да снимају, а стигла је и полиција која им је поручила да напусте земљу.
„Кувари су део проблема. Одговорни смо за то што људи желе одређену врсту рибе“, признао је Ремзи, који је заједно са Џејмијем Оливером и још једним познатим британским куваром Хестоном Блументалом учествовао у серији британског Канала 4 „Борба за велику рибу“.
Амерички Конгрес је у децембру усвојио предлог закона који забрањује резање пераја ајкулама у свим водама САД. Бродови морају да их донесу у луку са трупом.
Активисти наглашавају да им борбу за заштиту морских паса отежава то што ова врста има велики проблем са имиџом. Сваке године неколико пливача настрада у њиховим чељустима и урезали су се у памћење као неславне звезде многих филмова. У реалности, истичу они, човек је предатор, а ајкуле плен.
У земљама у којима се људи радо сладе супом са ајкулиним перајима, приписујући јој научно недоказана лековита и друга магична својства, овакве кампање немају много одјека код старијих грађана. Права супа је ипак луксуз, симбол богатства и успеха, и неће их задовољити имитација од поврћа и ракова или с додатком желатина.
Али младима је довољан један снимак обогаљене ајкуле на Јутјубу да не могу више да сваре овај специјалитет, колико год припадао традицији.
Ј. Каваја
Објављено: 06.01.2011.
Извор: Политика