- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Subotica: U “renou“ putovali do Afrike
Izvor:
Novosti.rs
Gabor Čonti iz Čoke i Čaba Šomorai iz Sente bili predstavnici Srbije na najvećem humanitarnom reliju Budimpešta - Bamako, koji je okupio 450 učesnika iz 36 zemalja.
SUBOTICA - Tek kada su se vratili iz posete afričkim zemljama, gde se deca raduju zemičkama, policajce potkupljuju hemijskim olovkama, a šporet pale na akumulator, Gabor Čonti iz Čoke i Čaba Šomorai iz Sente shvatili su koliko je narod u Srbiji bogat i srećan.
Prijatelji Gabor i Čaba bili su jedini predstavnici Srbije na najvećem humanitarnom reliju Budimpešta - Bamako, koji je okupio 450 učesnika iz 36 zemalja. Na put u srce Afrike dugačak 8.500 kilometara, kako bi mališanima odneli poklone u lekovima, odeći i obući, smeli drugari krenuli su „renoom 4“, starim četvrt veka, koji su takođe tamo ostavili kao deo humanitarne pomoći.
- Verujte, tamo vlada istinsko siromaštvo, deca bukvalno mole za jednu majicu ili cipele - sumira utiske Šomorai. - Što se ulazi dublje u Afriku, to je situacija sve teža. Turisti tamo ne zalaze, svaka i najmanja pomoć za njih je pravo bogatstvo.
Prva destinacija im je bio Maroko, potom su prešli planinu Atlas i došli do Zapadne Sahare, gde nema stanovnika, već samo policajaca, uz čiju su pratnju stigli do granice sa Mauritanijom. Kako je granični prelaz otvoren samo od devet do 18 časova, kolona od 130 automobila je tu i prespavala. Ujutru ih je čekalo novo iznenađenje - četiri kilometra „ničije zemlje“ bez puta, koju treba preći po dubokom pesku. Lokalno stanovništvo se specijalizovalo za izvlačenje automobila iz peska, što je postalo vrlo unosan biznis.
- Na putu kroz ubedljivo najsiromašniju zemlju čuvala nas je vojska jer je to područje već tri decenije u ratnom stanju i nismo smeli da skrenemo s puta - dodaje Čaba.
U Senegalu ih je dočekalo novo iznenađenje - generalni štrajk i nestašica benzina, koji su morali kupovati u kanisterima na crno.
- Sva sreća, nas iz Srbije malo šta može iznenaditi, mi smo, za razliku od drugih učesnika relija, na takve situacije navikli - smejući se priča dalje Senćanin. - U Gvineji Bisao smo putarinu plaćali za 300 kilometara atarskog, zemljanog puta, koji smo prešli za čak 15 sati. Tamo nema struje, već sve radi na akumulator i agregat.
Brojne peripetije koje su ih dočekale na dugačkom putu, kako ističu Čaba i Gabor, nisu ništa spram osećaja punog srca kada se nekome pomogne.
- Osmesi i sreća mališana sve to brišu - kažu prijatelji.
Izvor:
Novosti.rs
Gabor Čonti iz Čoke i Čaba Šomorai iz Sente bili predstavnici Srbije na najvećem humanitarnom reliju Budimpešta - Bamako, koji je okupio 450 učesnika iz 36 zemalja.
SUBOTICA - Tek kada su se vratili iz posete afričkim zemljama, gde se deca raduju zemičkama, policajce potkupljuju hemijskim olovkama, a šporet pale na akumulator, Gabor Čonti iz Čoke i Čaba Šomorai iz Sente shvatili su koliko je narod u Srbiji bogat i srećan.
Prijatelji Gabor i Čaba bili su jedini predstavnici Srbije na najvećem humanitarnom reliju Budimpešta - Bamako, koji je okupio 450 učesnika iz 36 zemalja. Na put u srce Afrike dugačak 8.500 kilometara, kako bi mališanima odneli poklone u lekovima, odeći i obući, smeli drugari krenuli su „renoom 4“, starim četvrt veka, koji su takođe tamo ostavili kao deo humanitarne pomoći.
- Verujte, tamo vlada istinsko siromaštvo, deca bukvalno mole za jednu majicu ili cipele - sumira utiske Šomorai. - Što se ulazi dublje u Afriku, to je situacija sve teža. Turisti tamo ne zalaze, svaka i najmanja pomoć za njih je pravo bogatstvo.
Prva destinacija im je bio Maroko, potom su prešli planinu Atlas i došli do Zapadne Sahare, gde nema stanovnika, već samo policajaca, uz čiju su pratnju stigli do granice sa Mauritanijom. Kako je granični prelaz otvoren samo od devet do 18 časova, kolona od 130 automobila je tu i prespavala. Ujutru ih je čekalo novo iznenađenje - četiri kilometra „ničije zemlje“ bez puta, koju treba preći po dubokom pesku. Lokalno stanovništvo se specijalizovalo za izvlačenje automobila iz peska, što je postalo vrlo unosan biznis.
- Na putu kroz ubedljivo najsiromašniju zemlju čuvala nas je vojska jer je to područje već tri decenije u ratnom stanju i nismo smeli da skrenemo s puta - dodaje Čaba.
U Senegalu ih je dočekalo novo iznenađenje - generalni štrajk i nestašica benzina, koji su morali kupovati u kanisterima na crno.
- Sva sreća, nas iz Srbije malo šta može iznenaditi, mi smo, za razliku od drugih učesnika relija, na takve situacije navikli - smejući se priča dalje Senćanin. - U Gvineji Bisao smo putarinu plaćali za 300 kilometara atarskog, zemljanog puta, koji smo prešli za čak 15 sati. Tamo nema struje, već sve radi na akumulator i agregat.
Brojne peripetije koje su ih dočekale na dugačkom putu, kako ističu Čaba i Gabor, nisu ništa spram osećaja punog srca kada se nekome pomogne.
- Osmesi i sreća mališana sve to brišu - kažu prijatelji.