- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Subotica: Dedi crvenoarmejcu upalila sveću
Izvor:
Novosti.rs
Posle više od šest decenija Ruskinja Natalija Belovlova u Subotici najzad pronašla grob svog dede. U dudovoj šumi počiva i Grigorij Mihajlovič Klubov, koji je poginuo oslobođajući srpski narod.
IZ daleke Ukrajine Grigorij Mihajlovič Klubov, komandir pešadijskog puka Treće ukrajinske armije, krajem Drugog svetskog rata došao je u vojvođansku ravnicu da srpski narod oslobodi od fašističke okupacije. Narod je oslobođen, ali se Grigorij nikada nije vratio u svoj dom.
Više od šest decenija njegov sin Nikolaj Grigorijevič Klubov i unuka Natalija Nikolajevna Bolovlova, iz Sankt Peterburga, tražili su njegov grob. Sasvim slučajno, pre pet godina saznali su da veliki junak počiva u Subotici, a s početka proleća unuka je prvi put upalila sveću kraj spomen-ploče na pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi.
Njegovo ime nalazi se na spomeniku crvenoarmejcima koji su svoj život ostavili za oslobođenje Subotice.
Tuga, bol, ali i sreća i ponos, izmešali su se u Natalijinom srcu kada je na ploči ugledala njegovo ime.
- Bojala sam se da nikada nećemo pronaći deduškin grob - priča Natalija, ljubeći u suzama ime svoga dede. - Strahovali smo da je bez imena, da je možda uništen ili zakorovljen. Nije zaboravljen i bez obeležja. Presrećna sam, ali i tužna što je daleko od svojih potomaka.
Deduška je, seća se Natalija očevih priča, već početkom Drugog svetskog rata otišao na front i u malom ukrajinskom selu ostavio ženu i troje maloletne dece.
- Samo jednom u toku rata posetio je porodicu i ostavio najstarijem sinu Nikolaju, mom ocu, svoj pištolj - priča pobožna Ruskinja. - Tim pištoljem tata je ubijao vrane, koje je baba kuvala, usoljavala i pekla i tako su preživeli ratne godine.
Nažalost, opsadu Lenjingrada preživeo je samo Nikolaj. Iz ministarstva vojnog dobio je dokument da mu je otac poginuo, ali nije želeo da poveruje. Nadao se da će se ipak vratiti. Sa godinama nada je postajala sve bleđa, njeno mesto zauzimala je tuga što ne zna gde mu je otac sahranjen.
Uzalud su se godinama obraćali Crvenom krstu i istorijskim arhivima širom Rusije. Sve dok na internetu nisu pronašli podatak da su brojni ukrajinski vojnici sahranjeni u Subotici.
Retki svedoci čuvenog 10. oktobra i oslobođenja Subotice i danas prepričavaju radostan susret partizana, predvođenih Jovanom Mikićem Spartakom, i vojnika Crvene armije. U jednoj kući na obodu grada, na kraju Malog Bajmoka, Rusi su dva dana pre velike borbe na železničkoj stanici napravili svoj štab. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ko je tu boravio pre oslobodilaca, ali vrlo je moguće da je bila u posedu ustaških ili mađarskih trupa.
- Otac uvek priča kako su mu stari vojnici govorili da je mnogo ruske vojske izginulo i pre borbe - dodaje Natalija. - Pričali su, tako, da su u jednoj kući zatekli pripremljenu toplu kašu. Iznureni od dugih borbi, odmah su počeli da je jedu, ne sluteći da su u njoj izmrvljeni komadići stakla. Mnogima je, možda i mom deduški, ta kaša bila poslednja.
Kada je saznao da mu otac počiva u Subotici, 87-godišnji Nikolaj hteo je odmah da dođe u Srbiju. Međutim, starost mu to nije dozvoljavala.
- Za njega je put predug, ali kada je čuo da moja ćerka Liza dolazi u Srbiju, u Novi Sad na takmičenje u klaviru, rekao mi je da moram otići u Subotici, ma koliko bila daleko. Sada se ispunila i njegova i moja velika želja - sa iskrom u očima kaže ponosna unuka velikog crvenoarmejca.
DUDOVA ŠUMA
U spomen-kompleksu na pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi sahranjeno je 270 vojnika Trećeg ukrajinskog fronta.
„Vaš svetli primer slobodarstva i velika misao o bratstvu među ljudima živeće večito pod toplim nebom naše domovine“, napisali su Subotičani na spomen-ploči podignutoj u čast palim crvenoarmejcima.
Izvor:
Novosti.rs
Posle više od šest decenija Ruskinja Natalija Belovlova u Subotici najzad pronašla grob svog dede. U dudovoj šumi počiva i Grigorij Mihajlovič Klubov, koji je poginuo oslobođajući srpski narod.
IZ daleke Ukrajine Grigorij Mihajlovič Klubov, komandir pešadijskog puka Treće ukrajinske armije, krajem Drugog svetskog rata došao je u vojvođansku ravnicu da srpski narod oslobodi od fašističke okupacije. Narod je oslobođen, ali se Grigorij nikada nije vratio u svoj dom.
Više od šest decenija njegov sin Nikolaj Grigorijevič Klubov i unuka Natalija Nikolajevna Bolovlova, iz Sankt Peterburga, tražili su njegov grob. Sasvim slučajno, pre pet godina saznali su da veliki junak počiva u Subotici, a s početka proleća unuka je prvi put upalila sveću kraj spomen-ploče na pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi.
Njegovo ime nalazi se na spomeniku crvenoarmejcima koji su svoj život ostavili za oslobođenje Subotice.
Tuga, bol, ali i sreća i ponos, izmešali su se u Natalijinom srcu kada je na ploči ugledala njegovo ime.
- Bojala sam se da nikada nećemo pronaći deduškin grob - priča Natalija, ljubeći u suzama ime svoga dede. - Strahovali smo da je bez imena, da je možda uništen ili zakorovljen. Nije zaboravljen i bez obeležja. Presrećna sam, ali i tužna što je daleko od svojih potomaka.
Deduška je, seća se Natalija očevih priča, već početkom Drugog svetskog rata otišao na front i u malom ukrajinskom selu ostavio ženu i troje maloletne dece.
- Samo jednom u toku rata posetio je porodicu i ostavio najstarijem sinu Nikolaju, mom ocu, svoj pištolj - priča pobožna Ruskinja. - Tim pištoljem tata je ubijao vrane, koje je baba kuvala, usoljavala i pekla i tako su preživeli ratne godine.
Nažalost, opsadu Lenjingrada preživeo je samo Nikolaj. Iz ministarstva vojnog dobio je dokument da mu je otac poginuo, ali nije želeo da poveruje. Nadao se da će se ipak vratiti. Sa godinama nada je postajala sve bleđa, njeno mesto zauzimala je tuga što ne zna gde mu je otac sahranjen.
Uzalud su se godinama obraćali Crvenom krstu i istorijskim arhivima širom Rusije. Sve dok na internetu nisu pronašli podatak da su brojni ukrajinski vojnici sahranjeni u Subotici.
Retki svedoci čuvenog 10. oktobra i oslobođenja Subotice i danas prepričavaju radostan susret partizana, predvođenih Jovanom Mikićem Spartakom, i vojnika Crvene armije. U jednoj kući na obodu grada, na kraju Malog Bajmoka, Rusi su dva dana pre velike borbe na železničkoj stanici napravili svoj štab. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ko je tu boravio pre oslobodilaca, ali vrlo je moguće da je bila u posedu ustaških ili mađarskih trupa.
- Otac uvek priča kako su mu stari vojnici govorili da je mnogo ruske vojske izginulo i pre borbe - dodaje Natalija. - Pričali su, tako, da su u jednoj kući zatekli pripremljenu toplu kašu. Iznureni od dugih borbi, odmah su počeli da je jedu, ne sluteći da su u njoj izmrvljeni komadići stakla. Mnogima je, možda i mom deduški, ta kaša bila poslednja.
Kada je saznao da mu otac počiva u Subotici, 87-godišnji Nikolaj hteo je odmah da dođe u Srbiju. Međutim, starost mu to nije dozvoljavala.
- Za njega je put predug, ali kada je čuo da moja ćerka Liza dolazi u Srbiju, u Novi Sad na takmičenje u klaviru, rekao mi je da moram otići u Subotici, ma koliko bila daleko. Sada se ispunila i njegova i moja velika želja - sa iskrom u očima kaže ponosna unuka velikog crvenoarmejca.
DUDOVA ŠUMA
U spomen-kompleksu na pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi sahranjeno je 270 vojnika Trećeg ukrajinskog fronta.
„Vaš svetli primer slobodarstva i velika misao o bratstvu među ljudima živeće večito pod toplim nebom naše domovine“, napisali su Subotičani na spomen-ploči podignutoj u čast palim crvenoarmejcima.