Šta je novo?

Stvarno pravo - Ispitna pitanja 1.dio

Cupidon
VIP
Učlanjen(a)
04.10.2009
Poruka
5.211
Stvarno pravo - Ispitna pitanja 1.dio




Испитна питања







  1. Појам ствари
  2. Проста и сложена ствар, припадак
  3. Плодови и производи ствари
  4. Збирна ствар
  5. Бестелесне ствари
  6. Индивидуално одређене ствари и ствари одређене по роду
  7. Покретне и непокретне ствари
  8. Хартије од вредности
  9. Појам и врсте државине
  10. Стицање, пренос и губитак државине
  11. Законита и незаконита, савесна и несавесна и права и манљива државина
  12. Државинске тужбе и спорови
  13. Појам права својине
  14. Стицање права својине на основу уговора са претходним власником
  15. Врсте предаје ствари
  16. Уговорно стицање права својине на непокретностима
  17. Стицање од невласника
  18. Одржај
  19. Прираштај
  20. Грађење на туђем земљишту
  21. Деривативно и оригинарно стицање својине
  22. Престанак права својине
  23. Actio rei vindicatio
  24. Actio Publiciana
  25. Actio negatoria
  26. Појам сусвојине
  27. Правни положај сувласника
  28. Стицање сусвојине
  29. Раскидање сувласничке заједнице
  30. Заједничка својина
  31. Заједничка својина брачних другова
  32. Етажна својина
  33. Стварне службености (појам и карактеристике)
  34. Врсте стварних службености
  35. Стицање и престанак стварних службености
  36. Заштита стварних службености
  37. Плодоуживање
  38. Права и обавезе плодоуживаоца
  39. Појам заложног права
  40. Врсте заложног права
  41. Начела заложног права
  42. Ручна залога
  43. Права и обавезе залогопримца
  44. Пренос заложног права и подзалога
  45. Престанак заложног права на покретним стварима
  46. Право ретенције
  47. Појам хипотеке
  48. Права сопственика хипотековане непокретности
  49. Пренос хипотеке и натхипотека
  50. Престанак хипотеке
  51. Право прече куповине (право првенства и право прекупа)
  52. Однос закупца према закуподавцу и према трећим лицима
  53. Појам и значај земљишних књига
  54. Катастар земљишта
  55. Састав земљишних књига
  56. Права која се могу уписати у земљишне књиге
  57. Укњижба и предбележба
  58. Забележба
  59. Фикција апсолутне тачности
  60. Тапијски систем









Стварно право у објективном смислу – скуп норми које регулишу субјективна стварна права.
Стварно право у субјективонм смислу – делује према свима, erga omnes и за свој непосредни објект има ствар, апсолутно право.
Суштина субјективног стварног права је у непосредној правној власти на ствари и намеће свим трећим лицима одређено понашање (нечињење).
Стварна права су апсолутна права.
Последица апсолутног дејства стварних права је посотјање права следовања
Стварно право је регулисано Законом о својинско-правним односима.
Стварна права су: право својине, службености, ручна залога, право грађења, станарско право, закуп, хипотека, послуга, законскоправо прече куповине.
Односи који се састоје од скупа овлашћења и обавеза на страни различитих субјеката су стварноправни осноси.

































  1. Појам ствари

Ствар је у грађанскоправном смислу део материјалне пророде који се налази у људској власти и на којем постоји право својине или неко друго стварно право. Тај део материјалне природе мора да је фактички или виртуелно у људској власти. Ствари су и природне снаге, односно енергије у облику електрицитета, топлоте, гаса, уколико су потчињене човековој власти и стављене у његову службу. Да постоји право својине или неко друго стварно право на делу материјалне природе који је у људској власти. Да није искључен из промета, да се налази у грађанскоправном промету. Али има ствари у грађанскоправном смислу које нису у промету, само је право својине које на њима постоји непреносиво (тзв. добра мртве руке). Када за неку ствар кажемо да је у промету, то у ствари значи да је у промету право својине на тој ствари. Ствари ван промета су ствари на којима постоји непреносиво право својине као што су на пример јавна добра (ствари у које није уложен никакав рад, и то су добра која се налазе под јавноправним режимом и на која појединци немају грађанска имовинска права).


  1. Проста и сложена ствар, припадак
Свака се ствар састоји од делова, који су такви да се или не могу распознати и онда је то проста ствар, или се могу распознати и онда је то сложена ствар.​
Сви делови сложене ствари налазе се у међусобној функционалној вези и чине правну целину, а према физичкој вези која постоји између њих и која је релевантна и са гледишта права могу бити:​
1) спојени саставни делови, који су у материјалној вези (физички спојени) и​
2) одвојени саставни делови, који су физички самостални.​
Спојени саставни делови могу бити:​
1) неодвојиви и​
2) одвојиви .​
Неодвојиви (потпуно инкорпорисани) део је онај који се не може одвојити без уништења, одн. оштећења ствари или другог дела или њега самог (нпр. грађевински материјал од којег је направљена кућа, конац којим је сашивено одело). Потпуно инкорпорисани део не може бити предмет посебног права својине и осталих стварних права. Право својине на једној ствари нужно се простире на све њене потпуно инкорпорисане саставне делове, одн. сви потпуно инкорпорисани делови сачињавају јединствен објект на којем постоји једно право својине.​
Одвојиви (непотпуно инкорпорисани) део је онај који се може одвојити без уништења, одн. оштећења (нпр. точак аутомобила, прозорско крило на згради).​
Одвојени (физички самосталан) део је увек покретна ствар, а сложена ствар којој припада припада може бити и покретна и непокретна (нпр. алат за аутомобил). Овакав део само повремено долази у физичку везу са ствари, када јој служи (функционална веза, одн. намена је трајна), док је одвојиви (непотпуно инкорпорисани) део у сталној физичкој вези.​
За означавање покретне ствари, која је физички самостална али функционално и правно трајно повезана са другом ствари, често је у употреби израз споредна ствар. Има таквих сложених покретних ствари чији су сви саставни делови одвојени, а функције су им равноправне (нпр. гарнитура шаха, пар ципела).​
Припадак је непотпуно инкорпорисани део који се може одвојити без оштећења (нпр. прозорско крило на згради, врата, точак на аутомобилу), као и оно што је физички самостално али функционално повезано са главном ствари (нпр. резервни точак за аутомобил, кључ од аутомобила или зграде). И један и други део могу бити такви да је употреба ствари без њих немогућа, или да је битно отежана, или да само олакшавају употребу ствари. Припадак ствари у правним односима дели судбину главне ствари (тако је код купопродаје, поклона, трампе). Једна покретна ствар може постати припадак друге (покретне или непокретне) само ако припада истом власнику и само онда важи правило да дели правну судбину главне ствари.​

  1. Плодови и производи ствари


  1. Плодови
Плодови у натуралном облику су производи које нека ствар даје периодично без исцрпљивања своје супстанце, а намењени су за одвајање. Плодови су, нпр.: воће, младунци животиња, вуна и млеко које дају овце, пчелињи мед. До одвајања плод је саставни део ствари, на којој постоји једно право својине. Одвајањем постаје самостална ствар, на којој постоји посебно право својине. Плодови се деле на:
1) неодвојене (необране, висеће) и
2) одвојене (обране).
Одвојени плодови деле се на:
1) сабране и
2) несабране.
Плодови у натуралном облику се још деле на:
1) природне, када их ствар даје сама од себе, без улагања људског рода (нпр. дивље јагоде и купине) и 2) вештачке, за чије је настанак потребно улагање људског рода (нпр. жетва са обрађене парцеле).
Постоје и цивилни плодови, који се најчешће појављују у новчаном облику, а ређе у облику других ствари одређених по роду (нпр. камата, кирија, закупнина), то су периодични приходи које ствар даје на основу правног односа власника ствари са другим лицима.

  1. Производи
Производ у техничком смислу (продукт, принос – како се још зове) је оно што ствар да, али без периодичности и што је део њене супстанције (нпр. материјал од срушене зграде, камен или песак извађен из њиве, посечена воћка у воћњаку).
Власнику ствари припадају како плодови, тако и производи ствари. Закупац, плодоуживалац имају право на плодове, али не и на производе, јер супстанција остаје власнику (нпр. када се ојагњи овца, јагње припада власнику овце, а не закупцу имања).


  1. Збирна ствар

Збирна ствар се може састојати из истоврсних ствари, нпр. стадо оваца, збирка марака, библиотека. Код збирне ствари се једним називом означава целина која се састоји из појединих самосталних ствари које су физички одвојене, од којих свака има самосталну уоптребну вредност и представља објекат посебног права својине.
Од збирне ствари треба разликовати комплементарну ствар, код које су поједини делови одвојени, гизички одвојени, али немају никакву самосталну употребну вредност, већ само као целина (нпр. пар рукавица, пар чарапа, шаховска фигура).


  1. Бестелесне ствари

Под бестелесним правима подразумевају се сва имовинска права осим права својине. Ту спадају:
1) стварна права на туђој имовини (службеност и залога),
2) интелектуална права (умна и индустријска својина),
3) потраживања (било да гласе на предају ствари, суму новца, чињење или нечињење).



  1. Индивидуално одређене ствари и ствари одређене по роду
Индивидуално (појединачно) одређена ствар је она која је одређена конкретно и коју су баш странке имале у виду, па било да има неко обележје својствено само њој (нпр. тачно одређена слика на одређеној изложби), било да још има ствари са истоврсним особинама.
Ствари одређене по роду могу се индивидуализовати, тако што извесна количина буде издвојена из рода и обележена (нпр. џак брашна одвојен у страну и маркиран, новац у запечаћеном омоту). Индивидуализоване ствари понашају се у правном животу као индивидуално одређене.
И ствари одређене по роду и индивидуално одређене могу бити како потрошне, тако и непотрошне.
Предмет права својине и других стварних права, као и послуге, најма и оставе, могу бити само индивидуално одређене ствари, док се потраживање може односити и на ствари одређене по роду. Кад су предмет обавезе ствари одређене по роду, обавеза не престаје чак ни онда кад све што дужник има од таквих ствари пропадне услед догађаја за који он не одговара. Али када обавеза иам за предмет ствари одређене по роду које се имају узети из одређене масе тих ствари, онда обавеза престаје када пропадне цела та маса.


  1. Покретне и непокретне ствари
Покретне ствари су оне које се могу премештати с једног места на друго без оштећења њихове суштине. Ствари које су по својим физичким особинама покретне постају, под одређеним условима, припадак непокретности и као такве деле њену правну судбину.
Непокретне ствари су он које се не могу премештати са једног места на друго без оштећења њихове суштине. То су: зграде, станови као посебни делови зграде, пословне просторије као посебни делови зграде и земљишта (грађевинска, пољопривредна и шумска - шуме). Право познаје и непокретностпо намени. Непокретност по намени су покретне ствари у функцији припатка непокретности (нпр. алат функционисање котларнице у некој згради). Продаја непокретности укључује и припатке.
Правни значај поделе ствари на покретне и непокретне:
1) оставински поступак увек код непокретности, а код пкретних када странке поднесу захтев;
2) дерелинквирана (напуштена) непокретност прелази у државну својину, а дерелинквирана покретна ствар постаје ничиа и на њој се може стећи својина заузимањем (окупацијом);
3) различита су правила о извршењу принудном продајом непокретности од оних којима је регулисана принудна продаја покретности;
4) различита су правила за ручну залогу од правила за хипотеку;
5) за стицање права својине одржајем потребни су дужи рокови код непокретности – 20 година;
6) стицање својине од невласника само код непокретних ствари;
7) уговор о продаји непокретности мора бити формалан - у писменом облику, потписи уговарача оверени код суда, иначе не производи правно дејство;
8) пренос својине код покретности потребна је предаја ствари, а код непокретности потребан је упис у земљишне књиге;
9) предмет уговора о остави може бити само покретна ствар.
Разлике између покретних и непокретних ствари:
1) природне, физичке разлике – број непокретних ствари је ограничен и налази се увек на истом месту и немогуће је помешати их, па је могућа контрола над њима, а покретности има много, неограничено се могу умножавати, могу се премештати, скривати, помешати са другим стварима, уништити;
2) економске разлике – многе покретне ствари су мале вредности, интезивнија и масовнија циркулација покретности;
3) психолошке разлике – и због природе употребне вредности непокретности и због њиховог века трајања, човек се више везује за непокретности.
Правило superficies solo cedit – све што је у чврстој физичкој вези са земљом припада власнику земљишта (како зграде тако и растиње).


  1. Хартије од вредности
Хартије од вредности су писмене исправе чији законити ималац може остварити неко субјективно грађанско право означено на хартији. Законити ималац хартије је лице које је као ималац права означено на самој хартији, односно на које је хартија уредно пренета, док је обавезно лице издавалац хартије.​
Код хартије од вредности постоје два права:
1) право на хартији и
2) право из хартије.
Право на хартији је:
1) право својине или
2) право залоге које за свој објект има хартију као телесну покретну ствар.
Право из хартије је, по својој правној природи или:
1) стварно право (нпр. право својине на роби предатој бродару на превоз и описаној у коносману) или
2) неко облигационо право (нпр. најчешће право на исплату суме новца) или
3) неко чланско право (нпр. право учешћа).
Право на хартији је инкорпорисано (утеловњено) у самој хартији и не може се остварити без ње.
Према природи права које садрже, хартије од вредности могу бити:
1) стварноправне,
2) облигационоправне и
3) хартије с правом учешћа.
Стварноправне хартије од вредности садрже неко стварно право на покретним или непокретним стварима (право својине или заложно право, такав је на пример, коносман, који се издаје код поморског превоза робе; преносом коносмана преноси се и право својине на роби која је у њему описана и која се налази на броду, без потребе да се изврши и предаја саме робе).
Облигационоправне хартије садрже у себи неко облигационо право, које по правилу гласи на суму новца (нпр. обвезнице народних зајмова, меница, чек, кредитно писмо).
Хартије с правом учешћа (нпр. акције које издају акционарска друштва) садрже одређена чланска права имаоца (да учествују у раду органа друштва), која су по свом карактеру лична и права учешћа у добити друштва (право на дивиденду), које је имовинске природе
Према својој вези са основним послом поводом којег су издате, хартије од вредности се деле на:
1) каузалне и
2) апстрактне.
Каузалне хартије су оне из којих се види веза са основним послом, види се поводом којег посла су издате (нпр. коносман, штедна књижица, обвезнице народних зајмова),
Апстрактне хартије су хратије из којих се не види поводом којег посла су издате (нпр. меница).
Према томе како се ималац хартије од вредности легитимише при остварењу права из хартије и како се преносе, хартије од вредности могу бити:
1) хартије на доносиоца,
2) хартије на име и
3) хартије по наредби.
Хартије на доносиоца (нпр. лутријски лозови) преносе се, као и друге покретне ствари, предајом, без посебног обележавања на хартији. Према обавезном лицу ималац права из хартије легитимише се као овлашћено лице самим држањем, односно поседовањем хартије (формална легитимација), а обавезно лице лице није дужно да испитује и његову материјалну легиимацију, тј. да ли је држалац до хартије дошао савесно. Могуће су злоупотребе.
Хартије на име (нпр. обвезница нашег првог народног зајма) су хартије чији је ималац означен на самој хартији, издавалац приликом извршења обавезе само треба да утврди идентитет доносиоца и провери да ли је то исто лице са оним означеним на хартији као ималац. Ове хартије преносе се цесијом и то се означава на самој хартији уношењем имена новог имаоца хартије (цесионара) и преносиоца (цедента).
Хартије по наредби су хартије чији је први ималац означен са самој хартији, а преносе се индосаментом, једном писменом клаузулом која се ставља на полеђину хартије, тако да се формална легитимација за остваривање права види из података које садржи сама хартија. Преносилац хартије је индосант, а онај на којег је хартија пренета (индосирана) је индосатар. Индосамент може бити:
1) пуни, 2) бланко и 3) на доносиоца.
Пуни индосамент садржи изјаву о преносу, име, одн. назив онога на кога се хартија преноси и потпис преносиоца, може да сафржи и друге податке (место, датум). Бланко индосамент садржи само потпис индосанта, док се у случају преноса на доносиоца уместо имена индосатара ставља реч „доносиоцу“.
Од хартија од вредности треба разликовати легитимационе знаке. Легитимациони знаци су гардеробни или слични знаци који се састоје од комада хартије, метала или другог материјала, на којима је утиснут неки број или наведен број предатих предмета. Они служе да покажу ко је поверилац у облигационом односу приликом чијег настанка су издати. У случају губитка легитимационог знака потраживање не пропада, већ се може доказивати другим доказним средствима.


  1. Појам и врсте државине

Државина је фактичка власт на ствари, независно од тога да ли се врши на основу субјективног права или без правног основа и независно од тога да ли држалац верује да је овлашћен да врши ту фактичку власт. Фактичка власт на ствари не подразумева стални контакт са ствари, већ просторни однос према њој и она се остварује кроз његово искоришћавање. Значајна је јер њени одређени облици могу довести до својине уз испуњење неких услова предвиђених законом.​

 
Top