LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Uskoro izmene Zakona o radu
Strani investitori insistiraju da rad na određeno duže traje
Blic
Jedno od 35 poglavlja o kojima će Srbija, nakon dobijanja kandidature, pregovarati za ulazak u Evropsku uniju odnosi se i na socijalnu politiku i zapošljavanje. Fleksibilniji Zakon o radu znači otvaranje novih radnih mesta ili nova otpuštanja? Ova polemika se poslednjih dana žustro vodi u susednoj Hrvatskoj, koja pod pritiskom međunarodnih finansijskih institucija priprema nove izmene tog zakona.
U Srbiji su radnici ugovore na određeno vreme potpisivali najduže na jednu godinu
Odlazeća Vlada Srbije je pak ovu bolnu i u predizbornoj kampanji nepopularnu temu vešto izbegla, ostavljajući je budućoj vlasti.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić za “Blic” kaže da Zakon o radu u velikoj meri korespondira sa međunarodnim konvencijama o radu i da to nije razlog zbog kojeg bi se zakon morao menjati.
- U uslovima krize izmena Zakona o radu je rizična i teško izvodljiva, ali nas, pre svega, na izmene tera realni život, a ne zahtevi međunarodnih standarda. Promene zakona su neophodne, po nekima je čak potrebno doneti potpuno nov Zakon o radu i to je zadatak nove Vlade, koja mora da ga donese u prvoj godini mandata - kaže Ljajić.
Strani investitori se žale da je rigidan Zakon o radu, posebno u delu koji se odnosi na otpuštanje radnika, u uslovima krize velika prepreka za investitore i da država mora da ga menja. Istu poruku Vlada je dobila i od MMF-a, koji predlaže izmene koji se odnose na dužinu trajanja ugovora o radu na određeno vreme i na otpremnine.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Nelogičnosti u vezi sa otpremninama
Stranim investitorima i te kako smeta i činjenica po kojoj kad za tehnološki višak jedna firma proglasi zaposlenog sa 20 godina radnog staža, on na taj staž dobije otpremninu, pa kada se zaposli kod drugog stranog investitora, koji ga posle pet godina rada proglasi za tehnološki višak, on dobije opet otpremninu ne na tih pet nego na svih 25 godina radnog staža. Njihov predlog je da poslodavac plaća otpremninu zaposlenom samo za period rada u njegovoj firmi, a ne na ukupne godine radnog staža. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Dužina takozvanog ugovora na određeno u Srbiji je ograničena na godinu dana i nakon toga, po zakonu, poslodavac treba da primi radnika u stalni radni odnos. Neki poslodavci zbog tog ograničenja oklevaju da zapošljavaju ljude jer su im potrebni za projekat koji traje dve ili tri godine - kaže za „Blic“ Bogdan Lisovolik, šef kancelarije MMF-a u Srbiji.
On objašnjava da u svim ostalima zemljama regiona dužina ovih ugovora nije tako kratka kao u Srbiji, nego je na period od dve do šest godina. U Hrvatskoj je taj rok tri godine, u Crnoj Gori dve, dok je u Ukrajini on neograničen.
Ministar Ljajić priznaje da su te izmene važne, ali napominje da one neće dramatično poboljšati investicionu klimu jer su te izmene samo mali segment reformi koje treba sprovesti u zdravstvu, prosveti, poreskoj politici, javnoj administraciji.
U domaćoj kompaniji “Viktorija grup” smatraju da je eventualna potreba za ograničenjem rokova trajanja ugovora na određeno vreme dobra samo u specifičnim situacijama, poput rada na projektima.
- Što se tiče zapošljavanja na određeno vreme, smatramo da bi povećanje rokova zapošljavanja na određeno vreme otvorilo potencijalno mogućnost poslodavcima za izvesnu manipulaciju radnicima, a naš kompanijski stav je svakako da radnike upravo zaštitimo i stvorimo im sigurnu i prijatnu sredinu za rad navode u ovoj kompaniji.
Problem za poslodavce je, međutim, onaj deo zakona koji praktično štiti neradnike.
- Sadašnja forma Zakona o radu pokazuje izvesnu rigidnost i ne ostavlja poslodavcima dovoljno prostora kada je u pitanju otpuštanje radnika na osnovu nezadovoljavajućeg učinka. Naime, iako postoje Zakonom jasno definisani razlozi za otpuštanje, u praksi su oni vrlo teško dokazivi i podrazumevaju veliku količinu propratne dokumentacije. Pored Zakona koji sadrži dosta krut okvir, i sudstvo često ne uzima u obzir širu sliku niti ugled koji poslodavac ima na tržištu rada, već je primorano da rigidno poštuje odrednice Zakona, čime se u velikom broju slučajeva zaposleni vraća na radno mesto - objašnjavaju u “Viktorija grupi” kako to izgleda u praksi i dodaju da u isto vreme na tržištu rada postoje mladi, obrazovani ljudi koji nemaju priliku da dobiju zaposlenje delimično i zbog neadekvatnog pravnog okvira i tržišne podrške velikim poslodavcima.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Koliko traje rad na određeno
[/TR]
[/TABLE]
Strani investitori insistiraju da rad na određeno duže traje
Blic
Jedno od 35 poglavlja o kojima će Srbija, nakon dobijanja kandidature, pregovarati za ulazak u Evropsku uniju odnosi se i na socijalnu politiku i zapošljavanje. Fleksibilniji Zakon o radu znači otvaranje novih radnih mesta ili nova otpuštanja? Ova polemika se poslednjih dana žustro vodi u susednoj Hrvatskoj, koja pod pritiskom međunarodnih finansijskih institucija priprema nove izmene tog zakona.
U Srbiji su radnici ugovore na određeno vreme potpisivali najduže na jednu godinu
Odlazeća Vlada Srbije je pak ovu bolnu i u predizbornoj kampanji nepopularnu temu vešto izbegla, ostavljajući je budućoj vlasti.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić za “Blic” kaže da Zakon o radu u velikoj meri korespondira sa međunarodnim konvencijama o radu i da to nije razlog zbog kojeg bi se zakon morao menjati.
- U uslovima krize izmena Zakona o radu je rizična i teško izvodljiva, ali nas, pre svega, na izmene tera realni život, a ne zahtevi međunarodnih standarda. Promene zakona su neophodne, po nekima je čak potrebno doneti potpuno nov Zakon o radu i to je zadatak nove Vlade, koja mora da ga donese u prvoj godini mandata - kaže Ljajić.
Strani investitori se žale da je rigidan Zakon o radu, posebno u delu koji se odnosi na otpuštanje radnika, u uslovima krize velika prepreka za investitore i da država mora da ga menja. Istu poruku Vlada je dobila i od MMF-a, koji predlaže izmene koji se odnose na dužinu trajanja ugovora o radu na određeno vreme i na otpremnine.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Nelogičnosti u vezi sa otpremninama
Stranim investitorima i te kako smeta i činjenica po kojoj kad za tehnološki višak jedna firma proglasi zaposlenog sa 20 godina radnog staža, on na taj staž dobije otpremninu, pa kada se zaposli kod drugog stranog investitora, koji ga posle pet godina rada proglasi za tehnološki višak, on dobije opet otpremninu ne na tih pet nego na svih 25 godina radnog staža. Njihov predlog je da poslodavac plaća otpremninu zaposlenom samo za period rada u njegovoj firmi, a ne na ukupne godine radnog staža. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- Dužina takozvanog ugovora na određeno u Srbiji je ograničena na godinu dana i nakon toga, po zakonu, poslodavac treba da primi radnika u stalni radni odnos. Neki poslodavci zbog tog ograničenja oklevaju da zapošljavaju ljude jer su im potrebni za projekat koji traje dve ili tri godine - kaže za „Blic“ Bogdan Lisovolik, šef kancelarije MMF-a u Srbiji.
On objašnjava da u svim ostalima zemljama regiona dužina ovih ugovora nije tako kratka kao u Srbiji, nego je na period od dve do šest godina. U Hrvatskoj je taj rok tri godine, u Crnoj Gori dve, dok je u Ukrajini on neograničen.
Ministar Ljajić priznaje da su te izmene važne, ali napominje da one neće dramatično poboljšati investicionu klimu jer su te izmene samo mali segment reformi koje treba sprovesti u zdravstvu, prosveti, poreskoj politici, javnoj administraciji.
U domaćoj kompaniji “Viktorija grup” smatraju da je eventualna potreba za ograničenjem rokova trajanja ugovora na određeno vreme dobra samo u specifičnim situacijama, poput rada na projektima.
- Što se tiče zapošljavanja na određeno vreme, smatramo da bi povećanje rokova zapošljavanja na određeno vreme otvorilo potencijalno mogućnost poslodavcima za izvesnu manipulaciju radnicima, a naš kompanijski stav je svakako da radnike upravo zaštitimo i stvorimo im sigurnu i prijatnu sredinu za rad navode u ovoj kompaniji.
Problem za poslodavce je, međutim, onaj deo zakona koji praktično štiti neradnike.
- Sadašnja forma Zakona o radu pokazuje izvesnu rigidnost i ne ostavlja poslodavcima dovoljno prostora kada je u pitanju otpuštanje radnika na osnovu nezadovoljavajućeg učinka. Naime, iako postoje Zakonom jasno definisani razlozi za otpuštanje, u praksi su oni vrlo teško dokazivi i podrazumevaju veliku količinu propratne dokumentacije. Pored Zakona koji sadrži dosta krut okvir, i sudstvo često ne uzima u obzir širu sliku niti ugled koji poslodavac ima na tržištu rada, već je primorano da rigidno poštuje odrednice Zakona, čime se u velikom broju slučajeva zaposleni vraća na radno mesto - objašnjavaju u “Viktorija grupi” kako to izgleda u praksi i dodaju da u isto vreme na tržištu rada postoje mladi, obrazovani ljudi koji nemaju priliku da dobiju zaposlenje delimično i zbog neadekvatnog pravnog okvira i tržišne podrške velikim poslodavcima.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Koliko traje rad na određeno
- Srbija - ugovor na određeno može trajati najviše jednu godinu
- Crna Gora - rok trajanja ugovora dve godine (do 2011. godine imala neograničen rok trajanja ugovora)
- Rumunija - ima tri godine fiksni rok trajanja ugovora (do 2011. godine imala dve godine)
- Slovenija - zakon o radu ima fiksno ograničenje od dve godine, ali se može produžiti ako projekat traje više
- Ukrajina - neograničeno trajanje ugovora
- Hrvatska - maksimalno trajanje ugovora na određeno tri godine (počela rasprava o izmenama i dopunama Zakona o radu)
- Mađarska - ugovor može trajati pet godina
Izvor: MMF
[/TD][/TR]
[/TABLE]