LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Strahovanja od širenja grčke krize
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan upozorio je da bi finansijska kriza koja potresa Grčku mogla da se proširi širom Evrope.
Dominik Stros-Kan kaže da bi smesta trebalo aktivirati paket finansijske pomoći za Grčku, u čijem uobličavanju Evropljani imaju vodeću ulogu, jer bi, zbog stalnog pogoršavanja situacije, na udaru mogle da se nađu i druge zemlje.
Dominik Stros-Kan je u poseti Berlinu nastojeći da nagovori Nemačku da pristane na plan za pružanje pomoći Atini.
Nemački kancelar Angela Merkel je izjavila da njena zemlja mora da bude sigurna da će Grčka ozbiljno pristupiti smanjenju potrošnje.
Nemačka bi bila najveći pojedinačni davalac novca za pomoć Grčkoj, ali ankete ukazuju da se većina Nemaca tome protivi.
Kancelar Angela Merkel zbog toga okleva da odobri finansijsku pomoć Grčkoj, uoči ključnih regionalnih izbora koji će se održati idućeg meseca.
O finansijskoj krizi u Grčkoj telefonom su razgovarali i američki predsednik Barak Obama i nemački kancelar Angela Merkel.
Bela kuća je saopštila da su se Obama i Merkelova saglasili o važnosti odlučne akcije Grčke u suočavanju sa situacijom uz, kako je naglašeno, pravovremenu podršku Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije.
Niži kreditni rejting Španije
Kredtina agencija Standard i Purs je u utorak snizila kreditni rejting Španije sa AA+ na AA.
Agencija navodi da su izgledi za pripvredni oporavak Španije slabi posle kraha kreditima podsticanog buma u građevinarstvu i stanogradnji.
Nemačka je za to vreme upozorila da bi ukupna vrednost paketa finansijske pomoći namenjenog Grčkoj tokom naredne tri godine mogla da bude i dvostruko veća od prvobitno planiranih 45 milijardi evra.
Pojedini nemački političari pominju cifru od 100 do 120 milijardi evra.
U Grčkoj su, u međuvremenu, održani novi protesti i štrajkovi zbog načina na koji se vlada premijera Jorgosa Papandreua nosi sa krizom.
Grčki ministar rada Andreas Loverdos je rekao da je odbacio predloge Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije da se pristupi dodatnom smanjenju javne potrošnje.
Moguće posledice po region
Nameće se pitanje kako bi grčka ekonomska kriza mogla da se odrazi na zemlje u regionu.
Prema upravo objavljenoj analizi agencije IHS Global insajt koja se bavi finasijskim analizama, Grčka kriza mogla bi da ugrozi stabilnost u bankarskim sektorima jugoistočne Evrope, gde je prisutan jedan broj grčkih banaka.
Prema oceni Global insajta, najugroženije su Bugarska i Srbija, gde banke u grčkom vlasništvu zauzimaju značajne pozicije na lokalnim bankarskim tržištima.
Kriza u Grčkoj, kaže se u analizi, mogla bi da utiče na sposobnost banaka da obezbede likvidnost svojim podružnicama u regionu, u Bugarskoj i Srbiji, ali ne samo u njima.
Na osnovu čega Global insajt došao do ovih zaključaka, BBC je upitao autora analize Tobija Vajta:
"Jedan od problema sa kojima su banke u Grčkoj u ovom trenutku suočene je pad vrednosti vladinih obveznica i drugih vrednosnih hartija koje grčke banke drže kao garanciju za svoje zajmove. To znači da su oslabljene njihove obavezne rezerve i nivo do koga mogu da daju dodatne zajmove. Takva situacija pogađa ne samo kreditnu aktivnost banaka u samoj Grčkoj, već nivo do koga mogu da podrže i obezbede kapital i likvidnost svojih banaka u inostranstvu."
Grčke banke čije podružnice postoje u Srbiji, a koje se pominju u analizi - Nacionalna banka Grčke, Eurobanka EFG i Pireus banka, potpisnice su Evropske inicijative za koordinaciju banaka, prema kojem su se strane banke obavezale da pružaju podršku svojim podružnicima u istočnoj Evropi.
Global insajt, međutim, napominje da je u obimu te podrške došlo do promene:
"Podrška će biti nastavljena kao i do sada, ali s obzirom na zaključak da situacija u Srbiji nije toliko ozbiljna kao što je bila 2008. i 2009., grčke banke i jedan broj stranih banaka dogovorili su se da osnovni nivo svojih sredstava prema Srbiji - koji je ustanovljen 2008. godine, bude smanjen na 80% tog nivoa. Godine 2009. taj nivo je bio isti kao i 2008. godine. Kada je reč o 2010. i 2011., banke su odlučile da smanje nivo za 20 odsto. Drugim rečima, to će se odraziti na kreditne aktivnosti podružnica u Srbiji i njihovu sposobnost da daju zajmove svojim klijentima. Obaveze preuzete Bečkom inicijativom ostaju netaknute, ali nivo do koga će grčke banke biti spremne i sposobne da ispune te obaveze donekle je ograničen."
Što se tiče uloga srpskih štediša u podružnicama grčkih banaka, oni neće biti pogođeni, jer su pokriveni lokalnim garancijama i sporazumima sa Centralnom bankom na osnovu kojih posluju u Srbiji.
Ono što bi moglo da se desi je da ovim bankama postane teže da na osnovu ovih lokalnih sporazuma privuku nove štediše, kaže za BBC Tobi Vajt iz agencije IHS Global insajt.
Izvor: BBC SERBIAN.Com
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan upozorio je da bi finansijska kriza koja potresa Grčku mogla da se proširi širom Evrope.
Dominik Stros-Kan kaže da bi smesta trebalo aktivirati paket finansijske pomoći za Grčku, u čijem uobličavanju Evropljani imaju vodeću ulogu, jer bi, zbog stalnog pogoršavanja situacije, na udaru mogle da se nađu i druge zemlje.
Dominik Stros-Kan je u poseti Berlinu nastojeći da nagovori Nemačku da pristane na plan za pružanje pomoći Atini.
Nemački kancelar Angela Merkel je izjavila da njena zemlja mora da bude sigurna da će Grčka ozbiljno pristupiti smanjenju potrošnje.
Nemačka bi bila najveći pojedinačni davalac novca za pomoć Grčkoj, ali ankete ukazuju da se većina Nemaca tome protivi.
Kancelar Angela Merkel zbog toga okleva da odobri finansijsku pomoć Grčkoj, uoči ključnih regionalnih izbora koji će se održati idućeg meseca.
O finansijskoj krizi u Grčkoj telefonom su razgovarali i američki predsednik Barak Obama i nemački kancelar Angela Merkel.
Bela kuća je saopštila da su se Obama i Merkelova saglasili o važnosti odlučne akcije Grčke u suočavanju sa situacijom uz, kako je naglašeno, pravovremenu podršku Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije.
Niži kreditni rejting Španije
Kredtina agencija Standard i Purs je u utorak snizila kreditni rejting Španije sa AA+ na AA.
Agencija navodi da su izgledi za pripvredni oporavak Španije slabi posle kraha kreditima podsticanog buma u građevinarstvu i stanogradnji.
Nemačka je za to vreme upozorila da bi ukupna vrednost paketa finansijske pomoći namenjenog Grčkoj tokom naredne tri godine mogla da bude i dvostruko veća od prvobitno planiranih 45 milijardi evra.
Pojedini nemački političari pominju cifru od 100 do 120 milijardi evra.
U Grčkoj su, u međuvremenu, održani novi protesti i štrajkovi zbog načina na koji se vlada premijera Jorgosa Papandreua nosi sa krizom.
Grčki ministar rada Andreas Loverdos je rekao da je odbacio predloge Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije da se pristupi dodatnom smanjenju javne potrošnje.
Moguće posledice po region
Nameće se pitanje kako bi grčka ekonomska kriza mogla da se odrazi na zemlje u regionu.
Prema upravo objavljenoj analizi agencije IHS Global insajt koja se bavi finasijskim analizama, Grčka kriza mogla bi da ugrozi stabilnost u bankarskim sektorima jugoistočne Evrope, gde je prisutan jedan broj grčkih banaka.
Prema oceni Global insajta, najugroženije su Bugarska i Srbija, gde banke u grčkom vlasništvu zauzimaju značajne pozicije na lokalnim bankarskim tržištima.
Kriza u Grčkoj, kaže se u analizi, mogla bi da utiče na sposobnost banaka da obezbede likvidnost svojim podružnicama u regionu, u Bugarskoj i Srbiji, ali ne samo u njima.
Na osnovu čega Global insajt došao do ovih zaključaka, BBC je upitao autora analize Tobija Vajta:
"Jedan od problema sa kojima su banke u Grčkoj u ovom trenutku suočene je pad vrednosti vladinih obveznica i drugih vrednosnih hartija koje grčke banke drže kao garanciju za svoje zajmove. To znači da su oslabljene njihove obavezne rezerve i nivo do koga mogu da daju dodatne zajmove. Takva situacija pogađa ne samo kreditnu aktivnost banaka u samoj Grčkoj, već nivo do koga mogu da podrže i obezbede kapital i likvidnost svojih banaka u inostranstvu."
Grčke banke čije podružnice postoje u Srbiji, a koje se pominju u analizi - Nacionalna banka Grčke, Eurobanka EFG i Pireus banka, potpisnice su Evropske inicijative za koordinaciju banaka, prema kojem su se strane banke obavezale da pružaju podršku svojim podružnicima u istočnoj Evropi.
Global insajt, međutim, napominje da je u obimu te podrške došlo do promene:
"Podrška će biti nastavljena kao i do sada, ali s obzirom na zaključak da situacija u Srbiji nije toliko ozbiljna kao što je bila 2008. i 2009., grčke banke i jedan broj stranih banaka dogovorili su se da osnovni nivo svojih sredstava prema Srbiji - koji je ustanovljen 2008. godine, bude smanjen na 80% tog nivoa. Godine 2009. taj nivo je bio isti kao i 2008. godine. Kada je reč o 2010. i 2011., banke su odlučile da smanje nivo za 20 odsto. Drugim rečima, to će se odraziti na kreditne aktivnosti podružnica u Srbiji i njihovu sposobnost da daju zajmove svojim klijentima. Obaveze preuzete Bečkom inicijativom ostaju netaknute, ali nivo do koga će grčke banke biti spremne i sposobne da ispune te obaveze donekle je ograničen."
Što se tiče uloga srpskih štediša u podružnicama grčkih banaka, oni neće biti pogođeni, jer su pokriveni lokalnim garancijama i sporazumima sa Centralnom bankom na osnovu kojih posluju u Srbiji.
Ono što bi moglo da se desi je da ovim bankama postane teže da na osnovu ovih lokalnih sporazuma privuku nove štediše, kaže za BBC Tobi Vajt iz agencije IHS Global insajt.
Izvor: BBC SERBIAN.Com