Što manje masti, bolje po zdravlje?

[Big Moca]

Što manje masti, bolje po zdravlje?

Često se priča o holesterolu, o tome da nipošto ne treba jesti suviše masno, kako treba konsumirati lakšu hranu. Uz našu tradicionalnu kuhinju, gde su svinjsko pečenje i proizvodi od svinjetine omiljeni, svakako da su ovakva upozorenja dobrodošla - generalno uzev, naš narod zaista jede previše masne hrane, što se pokazuje velikim brojem onih s previsokim holesterolom, kao i izuzetno visokom stopom smrtnosti zbog srčanih oboljenja (direktna posledica preteranog konsumiranja masne hrane). Ipak, da li to znači da se može reći da je pravilo "što manje masne hrane, to bolje po vaše zdravlje"? Ako je suditi po različitim časopisima u kojima možemo pročitati zbog čega su masnoće štetne, tako ispada - ali da li jeste tako?



Nije baš tako. Ono što se često savetuje jeste da uzimate što je moguće manje masnoća, a da energetske potrebe nadoknađujete konsumiranjem ugljenih hidrata. Međutim, ono što je poštovanje takvog saveta donelo jeste povećan broj gojaznih osoba, kao i obolelih od dijabetesa. Ne goje samo masnoće - ako pojedete više nego što potrošite, ugojićete se. Povećana količina ugljenih hidrata redovno povećava rizik od dijabetesa.

Pored toga, nisu ni masnoće baš mrski neprijatelji. Određene masnoće su sastavni deo ćelija (naročito moždanih) i hormona. Ovo se naročito odnosi na biljne masnoće s nezasićenim masnim kiselinama, mada su i masnoće poreklom iz ribe takođe veoma korisne. Sve to ne znači da je Atkinsonova dijeta (bazirana na konsumiranju koliko god hoćete masnoća i proteina i apsolutnom izbegavanju ugljenih hidrata) vaš idealan jelovnik, ali izvesna količina masnoća jeste neophodna.

Kako onda proceniti koliko masnoća uneti, a koliko ugljenih hidrata? Najbolje je ne bežati ni od jedne vrste namirnica - potrebne su nam sve. Zlatno pravilo je i ovde, kao u većini stvari, umerenost - nemojte preterivati ni s masnoćama ni s ugljenim hidratima i, ako želite da izbegnete gojaznost, nemojte unositi više kalorija nego što trošite (da, to ume da bude jako problematično ako vam je jedina fizička aktivnost u toku dana šetnja do kuhinje - kako uneti onoliko malo kalorija koliko realno trošite?).

Rizikujući da se ponavljamo, opet dajemo stari savet - umerenost u ishrani i izvesna količina fizičke aktivnosti najbolji su recept za zdravlje.

Izvor: Top zdravlje

 

[viho]

Tajelda kako ti misliš da lala izbaci slaninu iz upotrebe

 

[crvendac_011]

Bez masti se ne može

Bez masti se ne može

Ivana Stanojević | 28. jul 2010. 12:42 | Večernje novosti

Tema - jako restriktivne dijete, ili potpuno izbegavanje unošenja masnoća u organizam ugrožavaju zdravlje



U ŽELjI da skinu koji kilogram mnogi sami sebi propisuju dijetu, tako što drastično smanjuju, čak sasvim izbacuju masnoće iz ishrane. Zaboravljaju, ili ne znaju, da time ugrožavaju zdravlje i da svoje vitalne organe automatski osuđuju na dalekosežne posledice.
Na slične, radikalne rezove, neretko se odlučuju i oni sa vrednostima holesterola i triglicerida iznad dozvoljene granice. Njihovoj odluci kumuje strah od poremećene ravnoteže u „biohemiji“. U tom slučaju, takođe, izostaje svest o tome da će tako još više poremetiti balans koji znači zdravlje.
- Ljudski organizam ne može da funkcioniše bez masti, one su pored proteina i ugljenih-hidrata njegovi gradivni elementi - kaže docent dr Aleksandra Jotić, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije. - Masti su izvor energije i esencijalnih masnih kiselina. Njih organizam ne stvara, a neophodne su za proizvodnju enzima bez kojih nema održavanja vitalnih funkcija organizma. Dijete, koje ograničavaju unos masti, često propisuju povećan sadržaj ugljenih-hidrata, što takođe nije dobro za zdravlje.
Masti su neophodne za ljudsko zdravlje, ali je važno koje vrste masti koristimo u ishrani. Potrebno je izabrati one koje sadrže hranljive elemente, a ne samo kalorije. Treba izbegavati zasićene i hidrogenizovane, ili trans-masti, jer goje, a nemaju hranljivu vrednost.
Holesterol (jednostavni lipid) ima u organizmu brojne funkcije: ulazi u sastav različitih ćelijskih membrana, neophodan je za sintezu steroidnih hormona, kao i za stvaranje žučnih kiselina. Oko dve trećine holesterola sintetiše se u organizmu, većinom u jetri (900 miligrama na dan), dok se ostatak unosi hranom. Ne treba zaboraviti, međutim, da su dnevne potrebe za holesterolom samo oko 150-300 mg. Spolja unet holesterol kod zdrave osobe smanjuje njegovu takozvanu endogenu sintezu (sintetišu ga jetra i sluzokoža creva), dok se višak holesterola izlučuje putem žuči. Ako je ovaj proces narušen, povećava se nivo holesterola u krvi, time i rizik od ateroskleroze.
Organizmu su neophodni i trigliceridi. Njihova osnovna uloga je stvaranje energetskih depoa - oko 95 odsto nakupljeno je u masnim ćelijama. U krvi se nalazi tek mala količina triglicerida. Kad nedostaje hrana, ili su energetske potrebe organizma veće, dolazi do oslobađanja slobodnih masnih kiselina, nastalih razgradnjom triglicerida iz masnih depoa. Tako se obezbeđuje energija, neophodna za funkcionisanje mnogih tkiva i organa, praktično svih, osim mozga.
- Nisu sve masnoće štetne - napominje doktorka Jotić. - Nezasićene masti su zdrave, neophodne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma u celini. S druge strane, odabir masti hemijski modifikovanih masnoća može da dovede do teških oštećenja ćelijskih procesa. Ukoliko se unose nezdrave, zasićene masti telo otežano funkcioniše. One doprinose oduzimanju kiseonika neophodnog za normalan rad svih ćelija, istovremeno povećavaju nivo holesterola i mokraćne kiseline, što može da utiče na pojavu bolesti srca i krvnih sudova, ali da dovede do opšteg lošeg stanja organizma. S druge strane zdrave masti obezbeđuju stvaranje hormona i balansiraju procese metabolizma, što može uticati na razgradnju masti i povećanje mišićne mase.
Zasićene masti se, naprotiv, sastoje od triglicerida sa masnim kiselinama, koje su prezasićene vodonikom, hidrogenom zbog čega se i nazivaju hidrogenizovane masti. Ove masti ne sadrže dvostruke veze kao nezasićene masti i zbog toga ne mogu da apsorbuju jod, neophodan za normalan metabolizam.

MOZAK TRAŽI UGLJENE-HIDRATE
VISOKOPROTEINSKA dijeta takođe se ne preporučuje, jer podrazumeva uzimanje velikih količina belančevina uz smanjen unos ugljenih-hidrata - upozorava dr Jotić. - Izbacivanje ugljenih- hidrata iz ishrane takođe može da bude opasno, posebno za vitalne organe, kao što je mozak, koji kao jedini izvor energije koristi ugljene-hidrate. Istovremeno, izvor proteina je obično hrana koja sadrži velike količine zasićenih masti, što može dovesti do porasta telesne težine, ali i oštećenja funkcije jetre i porasta nivoa holesterola.

ŠKRTICA GENOTIP
ZNAČAJAN, ali ne i dominantan kalorijski efekat lipida i mogućnost da se energija putem masti deponuje u masnim ćelijama (do 250.000 kilokalorija kod prosečno uhranjene osobe) učinili su da se tokom evolucije favorizuje takozvani škrtica genotip. On je omogućavao održavanje života u uslovima bitno smanjenog unosa hrane. Međutim, „škrtica“ se pokazao veoma opasnim po savremenog čoveka. U uslovima povećanog kalorijskog unosa, posebno masti životinjskog porekla i smanjene fizičke aktivnosti, može da dovede do gojaznosti, dijabetesa i ubrzanog procesa ateroskleroze.

 

[Ulukiora]

Ma ja jedino jedem od masnog burek