LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Stižu poskupljenja šećera i brašna
Izvor: Politika, Novosti
Beograd -- Problem nestašica šećera i brašna biće rešen kada se ispišu novi cenovnici, smatraju trgovci i ekonomisti.
U međuvremenu se čeka odluka Vlade Srbije da na na tržište pusti šećer iz Republičke direkcije za robne rezerve i time donekle ublaži nestašice,
Procenu stručnjaka i trgovaca potvrđuje i podatak da se u Srbiji beleži rekordna proizvodnja šećera, a rafovi su prazni!
Potrošačima je to jasan znak da se vrši pritisak na podizanje maloprodajnih cena jer je isto nedavno bilo i sa uljem, posle čega je poskupelo gotovo 50 odsto. Stručnjaci nemaju dilemu da je reč o veštačkoj nestašici, a da isporuke koče pregovori između proizvođača i trgovaca.
"Imamo jednu od najrodnijih godina u poslednjih deset i šećera ima dovoljno kod tri velike italijanske, grčke i nemačke kompanije koje drže tržište šećera u Srbiji. Osnovni razlog za nestašicu je što proizvođači od trgovaca traže avansno plaćanje i oko toga se pregovara", procenjuje Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, dodajući da to nije jedini razlog za nestašicu.
"Jasno je i da će morati da dođe do novog povećanja cena. Na svetskom tržištu se pre samo mesec dana tona prodavala za 740 dolara, a nedavno je cena otišla na 800. Sada je dostigla čak 900 dolara. Kod nas kilogramsko pakovanje u proizvodnji košta 86 dinara, pa će maloprodajna cena sigurno biti viša od 100 dinara i kod najvećih trgovaca. Ali, nadam se da to neće biti veliki udar na kućni budžet jer, prema našim podacima, prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno potroši oko 2,5 kilograma šećera", zaključuje Prostran.
Ekonomisti imaju drugačije mišljenje. Procenjuju da ukoliko u zemlji postoji slobodno tržište i slobodno formiranje cena, nemoguće je da dođe do nestašica.
"Očigledno da je kod nas nešto zakazalo i da zbog toga imamo problema. A uvek je moguće da neko kome se ne isplati da prodaje po sadašnjim cenama čeka nove, više cenovnike", smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
Nestašica brašna nešto je blaža. Ova namirnica može da se nađe u većini trgovinskih lanaca, ali uglavnom nedostaje tip 400.
"Brašna tip 500 koje se koristi u proizvodnji hleba ima dovoljno. A nestašice pšenice nema i situacija će se i tu brzo normalizovati", kaže Milan Prostran.
Razlog i za ovu nestašicu je odnos proizvođača i trgovaca. Čeka se da trgovci pristanu na više cene, a brašna nema i zbog toga što veliki lanci neredovno plaćaju brašno. Rokovi otplate su veoma dugi, neretko duži od 120 dana.
U organizacijama za zaštitu prava potrošača kažu da nestašice kupcima otkrivaju nekoliko stvari.
"Najpre to da prisustvujemo najobičnijem dogovoru proizvođača i trgovaca, koji će povećanjem cena doći do veće zarade, dok država ne želi da im stane na put. Drugo, mi već duže postavljamo pitanje zašto Srbija nema zakon o robnim rezervama koji bi uredio celu oblast, od njihovog punjenja do distribucije, kakav je to slučaj u zemljama Evropske unije", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Šećer se u petak u manjim prodavnicama u Beogradu prodavao čak za 123 dinara. U Nišu šećera ima u svim trgovinama, ali po cenama od od 110 do 120 dinara za kilogram. Toliko plaćaju i Valjevci. I u Užicu ga ima, ali mu je cena, za petnaestak dana, skočila sa 86 na 115 dinara. U subotičkim megamarketima se šećer može naći po ceni od 89 dinara, dok je u manjim prodavnicama već 110. Šećera ima u svim vranjskim prodavnicama i svuda mu je i cena ista - 120 dinara za kilogram, bez obzira na to koji je proizvođač.
Izvor: Politika, Novosti
Beograd -- Problem nestašica šećera i brašna biće rešen kada se ispišu novi cenovnici, smatraju trgovci i ekonomisti.
Procenu stručnjaka i trgovaca potvrđuje i podatak da se u Srbiji beleži rekordna proizvodnja šećera, a rafovi su prazni!
Potrošačima je to jasan znak da se vrši pritisak na podizanje maloprodajnih cena jer je isto nedavno bilo i sa uljem, posle čega je poskupelo gotovo 50 odsto. Stručnjaci nemaju dilemu da je reč o veštačkoj nestašici, a da isporuke koče pregovori između proizvođača i trgovaca.
"Imamo jednu od najrodnijih godina u poslednjih deset i šećera ima dovoljno kod tri velike italijanske, grčke i nemačke kompanije koje drže tržište šećera u Srbiji. Osnovni razlog za nestašicu je što proizvođači od trgovaca traže avansno plaćanje i oko toga se pregovara", procenjuje Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, dodajući da to nije jedini razlog za nestašicu.
"Jasno je i da će morati da dođe do novog povećanja cena. Na svetskom tržištu se pre samo mesec dana tona prodavala za 740 dolara, a nedavno je cena otišla na 800. Sada je dostigla čak 900 dolara. Kod nas kilogramsko pakovanje u proizvodnji košta 86 dinara, pa će maloprodajna cena sigurno biti viša od 100 dinara i kod najvećih trgovaca. Ali, nadam se da to neće biti veliki udar na kućni budžet jer, prema našim podacima, prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno potroši oko 2,5 kilograma šećera", zaključuje Prostran.
Ekonomisti imaju drugačije mišljenje. Procenjuju da ukoliko u zemlji postoji slobodno tržište i slobodno formiranje cena, nemoguće je da dođe do nestašica.
"Očigledno da je kod nas nešto zakazalo i da zbog toga imamo problema. A uvek je moguće da neko kome se ne isplati da prodaje po sadašnjim cenama čeka nove, više cenovnike", smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
Nestašica brašna nešto je blaža. Ova namirnica može da se nađe u većini trgovinskih lanaca, ali uglavnom nedostaje tip 400.
"Brašna tip 500 koje se koristi u proizvodnji hleba ima dovoljno. A nestašice pšenice nema i situacija će se i tu brzo normalizovati", kaže Milan Prostran.
Razlog i za ovu nestašicu je odnos proizvođača i trgovaca. Čeka se da trgovci pristanu na više cene, a brašna nema i zbog toga što veliki lanci neredovno plaćaju brašno. Rokovi otplate su veoma dugi, neretko duži od 120 dana.
U organizacijama za zaštitu prava potrošača kažu da nestašice kupcima otkrivaju nekoliko stvari.
"Najpre to da prisustvujemo najobičnijem dogovoru proizvođača i trgovaca, koji će povećanjem cena doći do veće zarade, dok država ne želi da im stane na put. Drugo, mi već duže postavljamo pitanje zašto Srbija nema zakon o robnim rezervama koji bi uredio celu oblast, od njihovog punjenja do distribucije, kakav je to slučaj u zemljama Evropske unije", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Šećer se u petak u manjim prodavnicama u Beogradu prodavao čak za 123 dinara. U Nišu šećera ima u svim trgovinama, ali po cenama od od 110 do 120 dinara za kilogram. Toliko plaćaju i Valjevci. I u Užicu ga ima, ali mu je cena, za petnaestak dana, skočila sa 86 na 115 dinara. U subotičkim megamarketima se šećer može naći po ceni od 89 dinara, dok je u manjim prodavnicama već 110. Šećera ima u svim vranjskim prodavnicama i svuda mu je i cena ista - 120 dinara za kilogram, bez obzira na to koji je proizvođač.