- Učlanjen(a)
- 30.07.2009
- Poruka
- 5.276
Sticanje prava na stvari od nevlasnika
Kod ovakvog sticanja pojavljuju se tri lica:
1) vlasnik stvari – koji nije strana ugovornica u ugovoru o otuđenju;
2) prenosilac (tradens) – koji je vlasnik;
3) pribavilac (akcipijens) – koji je pored tradensa druga ugovorna strana.
U našem današnjem pravu sticanje svojine od nevlasnika regulisano je Zakonom o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, po kojem savesno lice stiče pravo svojine na pokretnu stvar koju je pribavilo uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnsoti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov pribavljanja prava svojine, kao i na javnoj prodaji.
B]Za sticanje svojine od nevlasnika potrebni su sledeći opšti uslovi:[/B]
1) da je sticalac savestan – savestan je kad je opravdano verovao da je druga ugovorna strana vlasnik, odn. da je ovlašćena na zaključenje ugovora u ime vlasnika;
2) da je u pitanju pokretna stvar;
3) da postoji punovažan teretan ugovor upravljen na prenos svojine (kupoprodaja, trampa);
4) da je stvar predata sticaocu.
Za sticanje od nevlasnika potrebno je i da je stvar nabavljena:
1) od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari – ne zavisi od toga da li je neko vlasniku stvar ukrao, ili ju je izgubio, ili ju je nekome poverio;
2) od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (npr. od plodouživaoca, poslugoprimca, čuvara, zalogoprimca) – bitno je to da je stvar iz vlasnikovih u tuđe ruke dospela voljom vlasnika;
3) na javnoj prodaji – tj. prodaji koja se vrši nadmetanjem kupaca u prisustvu nadležnog organa i ravnopravnim učešćem svih zainteresovanih lica; zbog procedure koja prethodi javnoj prodaji i učešće državne vlasti postoji visok stepen garantija da je vlasnik stvari zaista lice koje je kao takvo označeno u postupku prodaje; ne zahteva se savesnost sticaoca; ne zavisi od toga da li je neko vlasniku stvar ukrao, ili ju je izgubio, ili ju je nekome poverio.
Raniji vlasnik može od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni.
Održaj (Pojam)
Održaj (usucapio) je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete k koja je trajala zakonom određeno vreme.
Nevlasnik koji se neko vreme ponašao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vršio spravo svojine prestaje biti vlasnik.
S obzirom na kvalifikovanost državine koja se traži, postoje dve vrste održaja:
1) redovan i
2) vanredan.
1) Redovan održaj
Za sticanje svojine redovnim održajem potrebna je kvalifikovana državina (državina koja je istovremeno – zakonita, svojinska, savesna i prava) i protek vremena.
Zakonita svojinska državina
Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine. U našem pravu do sticanja prava svojine održajem ne može dovesti: protivpravna državina (državina lopova, državina nalazača koji je utajio nađenu stvar), državina koja se zasniva na pravnom osnovu za sticanje uotrebne odn. izvedene državine: ugovoru o čuvanju, o plodouživanju, zakupu.
Savesna državina
Savesna državina postoji kada držalac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. Savesnost državine se pretpostavlja.
Prava državina (koja nije manljiva)
Državina ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
Vreme potrebno za održaj
Za pokretne stvari rok iznosi 3 godine, a za nepokretne 10 godina, osim ako je u pitanju zemljišno-knjižni održaj.
Zemljišno-knjižni održaj postoji onda kada je neko upisan u zemljišne knjige kao vlasnik, ali njegov zemljišno-knjižni prethodnik nije bio vlasnik (npr. prilikom osnivanja zemljišnih knjiga vlasnik je pogrešno označen, ili se neko uknjižio na osnovu falsifikovanih isprava). Rok iznosi tri godine.
2) Vanredni održaj
Vanredni održaj se odlikuje manjom kvalifikovanošću državine i dužim rokovima. Savesni držalac pokretne stvari, na koju ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina, a savesni držalac nepokretne stvri stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.
Manja kvalifikovanost državine sastoji se u tome što se ne traži zakonitost državine, dovoljno je da je državina savesna. Savestan je onaj držalac koji opravdano veruje da je vlasnik.
Računanje vremena
Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Zakonski rokovi za održaj su određeni u godinama ž, mesecima i danima.
Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka. Vreme teče neprekidno (nedelje i praznici se ne oduzimaju), ali ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi, kao poslednji dan roka računa se sledeći radni dan.
Priračunavanje (akcesija) vremena održaja
U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar. Ako je prethodnik imao državinu podobnu za redovni održaj (savesnu i zakonitu) držao je pokretnu stvar dve godine, sledbenik koji takođe ima savesnu i zakonitu državinu postaće vlasnik po proteku jedne godine. Ako je prethodnik imao državinu podobnu za vanredni održaj (samo savesnu) i držao je pokretnu stvar pet godina, sledbenik koji takođe ima državinu podobnu za vanredni održaj postaće vlasnik po proteku pet godina; ako je prethodnik držao devet godina postaće vlasnik po proteku godine dana.
Prekid vremena održaja
Prekid vremena održaja nastupa u sledećim slučajevima:
1) kada držalac prizna da nije vlasnik;
2) kada držalac sazna da nije vlasnik, postao je nesavestan držalac;
3) kada treće lice postane vlasnik (npr. po pravilima o sticanju svojine od nevlasnika);
4) kada držalac izgubi državinu;
5) kada se propiše da stvar ne može biti više predmet prava svojine;
6) podizanjem tužbe protiv držaoca za povraćaj stvari od strane trećeg lica.
Dejstvo prekida je u tome što se proteklo vreme gubi, pa ako isto lice ponovo uspostavi državinu na istoj stvari, počinje teći nov rok za održaj.
Zastoj (obustava, suspenzija) vremena održaja
Vreme potrebno za održaj ne teče:
1) između bračnih drugova;
2) između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
3) između štićenika i organa starateljstva , za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi;
4) između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji;
5) protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dužnosti za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata;
6) protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu, dok taj radni odnos traje.
Uticaj uzroka zastoja može biti dvojako:
1) ako se uzrok pojavio pre nego što je rok uopšte počeo teći, odgađa se početak roka, koji počinje teći kada taj uzrok nestane (npr. ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na vojnoj dužnosti, rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost);
2) ako se uzrok zastoja pojavio pošto je rok za održaj počeo teći, njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji, a kad taj uzrok nestane, rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr. ako su istekle dve godine uzukapione državine pre odlaska vlasnika na vojnu dužnost (za vreme rata), rok neće teći za sve vreme dok se on nalazio na vojnoj dužnosti, a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik (pokretne stvari) na osnovu redovnog održaja).
3) Dejstvo održaja
Dejstvo održaja je u tome što nevlasnik koji stvar drži postaje vlasnik, a dotadašnji vlasnik gubi pravo svojine. Održaj ima retroaktivno dejstvo, istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanje državine. Svojina se stiče vanknjižno, a upis u zemljišne knjige ima deklarativno dejstvo.
Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta (novog vlasnika).
Kod ovakvog sticanja pojavljuju se tri lica:
1) vlasnik stvari – koji nije strana ugovornica u ugovoru o otuđenju;
2) prenosilac (tradens) – koji je vlasnik;
3) pribavilac (akcipijens) – koji je pored tradensa druga ugovorna strana.
U našem današnjem pravu sticanje svojine od nevlasnika regulisano je Zakonom o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, po kojem savesno lice stiče pravo svojine na pokretnu stvar koju je pribavilo uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnsoti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov pribavljanja prava svojine, kao i na javnoj prodaji.
B]Za sticanje svojine od nevlasnika potrebni su sledeći opšti uslovi:[/B]
1) da je sticalac savestan – savestan je kad je opravdano verovao da je druga ugovorna strana vlasnik, odn. da je ovlašćena na zaključenje ugovora u ime vlasnika;
2) da je u pitanju pokretna stvar;
3) da postoji punovažan teretan ugovor upravljen na prenos svojine (kupoprodaja, trampa);
4) da je stvar predata sticaocu.
Za sticanje od nevlasnika potrebno je i da je stvar nabavljena:
1) od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari – ne zavisi od toga da li je neko vlasniku stvar ukrao, ili ju je izgubio, ili ju je nekome poverio;
2) od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (npr. od plodouživaoca, poslugoprimca, čuvara, zalogoprimca) – bitno je to da je stvar iz vlasnikovih u tuđe ruke dospela voljom vlasnika;
3) na javnoj prodaji – tj. prodaji koja se vrši nadmetanjem kupaca u prisustvu nadležnog organa i ravnopravnim učešćem svih zainteresovanih lica; zbog procedure koja prethodi javnoj prodaji i učešće državne vlasti postoji visok stepen garantija da je vlasnik stvari zaista lice koje je kao takvo označeno u postupku prodaje; ne zahteva se savesnost sticaoca; ne zavisi od toga da li je neko vlasniku stvar ukrao, ili ju je izgubio, ili ju je nekome poverio.
Raniji vlasnik može od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni.
Održaj (Pojam)
Održaj (usucapio) je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete k koja je trajala zakonom određeno vreme.
Nevlasnik koji se neko vreme ponašao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vršio spravo svojine prestaje biti vlasnik.
S obzirom na kvalifikovanost državine koja se traži, postoje dve vrste održaja:
1) redovan i
2) vanredan.
1) Redovan održaj
Za sticanje svojine redovnim održajem potrebna je kvalifikovana državina (državina koja je istovremeno – zakonita, svojinska, savesna i prava) i protek vremena.
Zakonita svojinska državina
Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine. U našem pravu do sticanja prava svojine održajem ne može dovesti: protivpravna državina (državina lopova, državina nalazača koji je utajio nađenu stvar), državina koja se zasniva na pravnom osnovu za sticanje uotrebne odn. izvedene državine: ugovoru o čuvanju, o plodouživanju, zakupu.
Savesna državina
Savesna državina postoji kada držalac opravdano veruje da je stvar nabavio od vlasnika. Savesnost državine se pretpostavlja.
Prava državina (koja nije manljiva)
Državina ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
Vreme potrebno za održaj
Za pokretne stvari rok iznosi 3 godine, a za nepokretne 10 godina, osim ako je u pitanju zemljišno-knjižni održaj.
Zemljišno-knjižni održaj postoji onda kada je neko upisan u zemljišne knjige kao vlasnik, ali njegov zemljišno-knjižni prethodnik nije bio vlasnik (npr. prilikom osnivanja zemljišnih knjiga vlasnik je pogrešno označen, ili se neko uknjižio na osnovu falsifikovanih isprava). Rok iznosi tri godine.
2) Vanredni održaj
Vanredni održaj se odlikuje manjom kvalifikovanošću državine i dužim rokovima. Savesni držalac pokretne stvari, na koju ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina, a savesni držalac nepokretne stvri stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.
Manja kvalifikovanost državine sastoji se u tome što se ne traži zakonitost državine, dovoljno je da je državina savesna. Savestan je onaj držalac koji opravdano veruje da je vlasnik.
Računanje vremena
Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Zakonski rokovi za održaj su određeni u godinama ž, mesecima i danima.
Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka. Vreme teče neprekidno (nedelje i praznici se ne oduzimaju), ali ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom određeno da se ne radi, kao poslednji dan roka računa se sledeći radni dan.
Priračunavanje (akcesija) vremena održaja
U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar. Ako je prethodnik imao državinu podobnu za redovni održaj (savesnu i zakonitu) držao je pokretnu stvar dve godine, sledbenik koji takođe ima savesnu i zakonitu državinu postaće vlasnik po proteku jedne godine. Ako je prethodnik imao državinu podobnu za vanredni održaj (samo savesnu) i držao je pokretnu stvar pet godina, sledbenik koji takođe ima državinu podobnu za vanredni održaj postaće vlasnik po proteku pet godina; ako je prethodnik držao devet godina postaće vlasnik po proteku godine dana.
Prekid vremena održaja
Prekid vremena održaja nastupa u sledećim slučajevima:
1) kada držalac prizna da nije vlasnik;
2) kada držalac sazna da nije vlasnik, postao je nesavestan držalac;
3) kada treće lice postane vlasnik (npr. po pravilima o sticanju svojine od nevlasnika);
4) kada držalac izgubi državinu;
5) kada se propiše da stvar ne može biti više predmet prava svojine;
6) podizanjem tužbe protiv držaoca za povraćaj stvari od strane trećeg lica.
Dejstvo prekida je u tome što se proteklo vreme gubi, pa ako isto lice ponovo uspostavi državinu na istoj stvari, počinje teći nov rok za održaj.
Zastoj (obustava, suspenzija) vremena održaja
Vreme potrebno za održaj ne teče:
1) između bračnih drugova;
2) između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
3) između štićenika i organa starateljstva , za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi;
4) između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji;
5) protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dužnosti za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata;
6) protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu, dok taj radni odnos traje.
Uticaj uzroka zastoja može biti dvojako:
1) ako se uzrok pojavio pre nego što je rok uopšte počeo teći, odgađa se početak roka, koji počinje teći kada taj uzrok nestane (npr. ako je uzukapiona državina nastala dok se vlasnik nalazio na vojnoj dužnosti, rok će početi da teče tek kada vlasniku prestane vojna dužnost);
2) ako se uzrok zastoja pojavio pošto je rok za održaj počeo teći, njegov tok se zaustavlja i vreme ne teče sve dok uzrok zastoja postoji, a kad taj uzrok nestane, rok nastavlja da teče i ranije proteklo vreme se računa (npr. ako su istekle dve godine uzukapione državine pre odlaska vlasnika na vojnu dužnost (za vreme rata), rok neće teći za sve vreme dok se on nalazio na vojnoj dužnosti, a po prestanku te dužnosti biće potrebna još godina dana da uzukapijent postane vlasnik (pokretne stvari) na osnovu redovnog održaja).
3) Dejstvo održaja
Dejstvo održaja je u tome što nevlasnik koji stvar drži postaje vlasnik, a dotadašnji vlasnik gubi pravo svojine. Održaj ima retroaktivno dejstvo, istekom zakonskog roka uzukapijent postaje vlasnik a njegovo pravo svojine postoji počev od momenta sticanje državine. Svojina se stiče vanknjižno, a upis u zemljišne knjige ima deklarativno dejstvo.
Sud se na održaj ne obazire po službenoj dužnosti već po prigovoru ili zahtevu uzukapijenta (novog vlasnika).