Član
- Učlanjen(a)
- 07.12.2009
- Poruka
- 1.053
izvor: Jutarnji
LONDON - Kada bih imao vremensku mašinu, posetio bih Marilyn Monroe u najboljim godinama njenog života ili bih svratio do Galilea u trenutku kada je okrenuo teleskop prema nebu”, piše Stephen Hawking (68) u eseju “Kako napraviti vremensku mašinu” u Daily Mailu . Taj je esej najava dokumentarnog filma “Svemir Stephena Hawkinga”, čije prikazivanje uskoro počinje na Discovery Channelu.
Stephen Hawking planetarna je ikona nauke, slavan po bestseleru “Kratka istorija vremena” iz 1988., prevedenom na 44 jezika i prodanom u 25 miliona primeraka. Već gotovo pola veka boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) koja mu je oduzela sve organe osim mozga. Pre nekoliko meseci penzionisan je na Lucasovoj katedri matematike u Cambridgeu, pa ima više vremena za popularizaciju nauke u medijima.
Thorneova hipoteza
“Sve što trebate za vremensku mašinu je crvotočina, veliki hadronski sudarač (LHC) ili uistinu vrlo brza raketa”, poručuje Hawking kojem je putovanje kroz vreme jedna od omiljenih tema.
U Einsteinovoj opštoj teoriji relativiteta, u kojoj se gravitacija opisuje kao zakrivljenje prostora i vremena, nađena su rešenja u kojima postoje petlje vremenskog tipa - vreme je tako zakrivljeno da omogućuje odlazak u prošlost ili budućnost. To dovodi do niza paradoksa, kao u SF komediji “Povratak u budućnost”, kada se tinejdžer Marty McFly uz pomoć vremenske mašine vratio u godinu kad su se upoznali njegovi roditelji i zamalo ugrozio vlastito rođenje. Kosmolog Kip Thorne je 1988. izneo teoriju da svemirske crvotočine, ili tuneli kroz prostor-vreme, mogu biti vremenska mašina.
Mnogi fizičari - skeptični
Pre dve godine ruski fizičari Irina Arefeva i Igor Volovič izneli su tezu da bi se u divoskom sudaraču LHC-u, “mašina za Veliki prasak”, mogle stvoriti crvotočine koje bi subatomskim česticama dopustile neki oblik putovanja kroz vreme. Mnogi fizičari ipak smatraju da put kroz vreme nije moguć i da u prirodi postoji nešto što to onemogućava, ali da naše poznavanje fizike još nije na toj razini da to shvatimo.
LONDON - Kada bih imao vremensku mašinu, posetio bih Marilyn Monroe u najboljim godinama njenog života ili bih svratio do Galilea u trenutku kada je okrenuo teleskop prema nebu”, piše Stephen Hawking (68) u eseju “Kako napraviti vremensku mašinu” u Daily Mailu . Taj je esej najava dokumentarnog filma “Svemir Stephena Hawkinga”, čije prikazivanje uskoro počinje na Discovery Channelu.
Stephen Hawking planetarna je ikona nauke, slavan po bestseleru “Kratka istorija vremena” iz 1988., prevedenom na 44 jezika i prodanom u 25 miliona primeraka. Već gotovo pola veka boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS) koja mu je oduzela sve organe osim mozga. Pre nekoliko meseci penzionisan je na Lucasovoj katedri matematike u Cambridgeu, pa ima više vremena za popularizaciju nauke u medijima.
Thorneova hipoteza
“Sve što trebate za vremensku mašinu je crvotočina, veliki hadronski sudarač (LHC) ili uistinu vrlo brza raketa”, poručuje Hawking kojem je putovanje kroz vreme jedna od omiljenih tema.
U Einsteinovoj opštoj teoriji relativiteta, u kojoj se gravitacija opisuje kao zakrivljenje prostora i vremena, nađena su rešenja u kojima postoje petlje vremenskog tipa - vreme je tako zakrivljeno da omogućuje odlazak u prošlost ili budućnost. To dovodi do niza paradoksa, kao u SF komediji “Povratak u budućnost”, kada se tinejdžer Marty McFly uz pomoć vremenske mašine vratio u godinu kad su se upoznali njegovi roditelji i zamalo ugrozio vlastito rođenje. Kosmolog Kip Thorne je 1988. izneo teoriju da svemirske crvotočine, ili tuneli kroz prostor-vreme, mogu biti vremenska mašina.
Mnogi fizičari - skeptični
Pre dve godine ruski fizičari Irina Arefeva i Igor Volovič izneli su tezu da bi se u divoskom sudaraču LHC-u, “mašina za Veliki prasak”, mogle stvoriti crvotočine koje bi subatomskim česticama dopustile neki oblik putovanja kroz vreme. Mnogi fizičari ipak smatraju da put kroz vreme nije moguć i da u prirodi postoji nešto što to onemogućava, ali da naše poznavanje fizike još nije na toj razini da to shvatimo.