LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
[h=2]Stephanotis - najlepše svadbeno cveće[/h]
Stephanotis, poznat kao Madagaskarski Jasmin ili Svadbeni veo, pripada porodici mlečika - Apocynaceae. Poreklo ove biljke vodi nas, kao što i sam naziv kaže, na ostrvo Madagaskar, koje se nalazi na kraju jugoistočne afričke obale. Ova biljka je poslednjih nekoliko godina postala veoma popularna, kako u svetu, tako i kod nas. Stephanotis je zimzelena biljka penjačica - puzavica, koja u prirodnim uslovima može da naraste i do 5,5 metara. Za rast, Stefanotis uglavnom traži potpornu žicu ili drvce, oko kojeg će da raste.
Cvetanje Stephanotisa uglavnom započinje na proleće i traje do kraja jeseni. Cvetovi rastu u grupama i prepoznatljivi su, kako po izgledu, tako i po mirisu. Period cvetanja Stephanotisa obeležen je izuzetno privlačnim mirisom koji se širi i po nekoliko metara u daljinu.
Kada se pojave predivno mirisni cvetovi, biljka ne sme puno da se premešta, jer cvetovi lako opadaju. Ukoliko se odlučite za presađivanje u drugu saksiju, potrebno je da zemlja u koju ga stavljate bude suva, obzirom na to da Stephanotis ne voli previše vode. Čak ni tokom leta ga ne treba previše često zalivati. Optimalno zalivanje tokom leta jeste na svaka tri - četiri dana, dok je tokom zime potrebno razrediti ga na jednom u dve nedelje. Veću štetu ćete napraviti, ukoliko ga previše često zalivate, nego ukoliko ga zalivate previše retko.
Obzirom na to da su mu i miris i izgled očaravajući, vrlo se često koristi na venčanjima i važi za najlepše svadbeno cveće. Beli, trubasti, voštani cvetovi tradicionalno se koriste za bidermajer, između ostalog i zbog toga što Stephanotis predstavlja simbol bračne sreće.
Najveću lepotu ovoj biljci daju upravo prelepi aromatični cvetovi koji se ističu na zelenim, mesnatim listovima. Voštani beli cvetovi rastu na izduženim stabljikama, iz kojih izviru dugi, tamno zeleni, kožasti listovi ovalnog oblika, a koji mogu da dostignu dužinu od 8 do 10 cm. Zvezdasti cvetovi Stephanotisa su izuzetno dugotrajni, slatkastog mirisa i važe za cveće sa najlepšim mirisom. Cvetovi su izuzetno osetljivi na drastične promene temperature, koje dovode do toga da pupoljci počnu da otpadaju.
Stephanotis se uglavnom može naći kao saksijska biljka, isprepletana oko potpore, mada se ponekad uzgaja i u korpama. Ima tendenciju da raste bez ikakvog reda. Stoga je, kako bi se dobila kompaktna biljka, potrebno orezati ga i navikavati da raste oko plastičnog ili žičanog luka, pričvršćenog za saksiju ili korpu, pritom mu ukrštajući i pletući grane.
Stephanotis tokom zime voli puno svetlosti, jer tada svetlost nije previše jaka. U letnjim periodima je takođe bitno da ima puno svetlosti, ali se mora izbegavati direktna izloženost suncu. Voli visoke temperature, plodnu, dobro isušenu zemlju i zahteva temperaturu od najmanje 12°C.
I pored svoje privlačnosti, Stephanotis je prilično teška biljka za gajenje, jer uslovi za uzgoj moraju biti savršeni. Osetljiv je na nagle promene u temperaturi, potrebna mu je konstantna temperatura preko zime i lako je napadaju paraziti. Izuzetno se teško razmnožava, semenom ili reznicama, što je daleko bolji i uspešniji način. Ukoliko se za razmnožavanje koriste reznice, potrebno ih je uzeti na proleće ili leto. One se sade u zemlju, kako bi se zakorenile. Ukoliko želite da ubrzate razmnožavanje, potrebno je obilno mu dodavati hormone.
Stephanotis, poznat kao Madagaskarski Jasmin ili Svadbeni veo, pripada porodici mlečika - Apocynaceae. Poreklo ove biljke vodi nas, kao što i sam naziv kaže, na ostrvo Madagaskar, koje se nalazi na kraju jugoistočne afričke obale. Ova biljka je poslednjih nekoliko godina postala veoma popularna, kako u svetu, tako i kod nas. Stephanotis je zimzelena biljka penjačica - puzavica, koja u prirodnim uslovima može da naraste i do 5,5 metara. Za rast, Stefanotis uglavnom traži potpornu žicu ili drvce, oko kojeg će da raste.
Cvetanje Stephanotisa uglavnom započinje na proleće i traje do kraja jeseni. Cvetovi rastu u grupama i prepoznatljivi su, kako po izgledu, tako i po mirisu. Period cvetanja Stephanotisa obeležen je izuzetno privlačnim mirisom koji se širi i po nekoliko metara u daljinu.
Kada se pojave predivno mirisni cvetovi, biljka ne sme puno da se premešta, jer cvetovi lako opadaju. Ukoliko se odlučite za presađivanje u drugu saksiju, potrebno je da zemlja u koju ga stavljate bude suva, obzirom na to da Stephanotis ne voli previše vode. Čak ni tokom leta ga ne treba previše često zalivati. Optimalno zalivanje tokom leta jeste na svaka tri - četiri dana, dok je tokom zime potrebno razrediti ga na jednom u dve nedelje. Veću štetu ćete napraviti, ukoliko ga previše često zalivate, nego ukoliko ga zalivate previše retko.
Obzirom na to da su mu i miris i izgled očaravajući, vrlo se često koristi na venčanjima i važi za najlepše svadbeno cveće. Beli, trubasti, voštani cvetovi tradicionalno se koriste za bidermajer, između ostalog i zbog toga što Stephanotis predstavlja simbol bračne sreće.
Najveću lepotu ovoj biljci daju upravo prelepi aromatični cvetovi koji se ističu na zelenim, mesnatim listovima. Voštani beli cvetovi rastu na izduženim stabljikama, iz kojih izviru dugi, tamno zeleni, kožasti listovi ovalnog oblika, a koji mogu da dostignu dužinu od 8 do 10 cm. Zvezdasti cvetovi Stephanotisa su izuzetno dugotrajni, slatkastog mirisa i važe za cveće sa najlepšim mirisom. Cvetovi su izuzetno osetljivi na drastične promene temperature, koje dovode do toga da pupoljci počnu da otpadaju.
Stephanotis se uglavnom može naći kao saksijska biljka, isprepletana oko potpore, mada se ponekad uzgaja i u korpama. Ima tendenciju da raste bez ikakvog reda. Stoga je, kako bi se dobila kompaktna biljka, potrebno orezati ga i navikavati da raste oko plastičnog ili žičanog luka, pričvršćenog za saksiju ili korpu, pritom mu ukrštajući i pletući grane.
Stephanotis tokom zime voli puno svetlosti, jer tada svetlost nije previše jaka. U letnjim periodima je takođe bitno da ima puno svetlosti, ali se mora izbegavati direktna izloženost suncu. Voli visoke temperature, plodnu, dobro isušenu zemlju i zahteva temperaturu od najmanje 12°C.
I pored svoje privlačnosti, Stephanotis je prilično teška biljka za gajenje, jer uslovi za uzgoj moraju biti savršeni. Osetljiv je na nagle promene u temperaturi, potrebna mu je konstantna temperatura preko zime i lako je napadaju paraziti. Izuzetno se teško razmnožava, semenom ili reznicama, što je daleko bolji i uspešniji način. Ukoliko se za razmnožavanje koriste reznice, potrebno ih je uzeti na proleće ili leto. One se sade u zemlju, kako bi se zakorenile. Ukoliko želite da ubrzate razmnožavanje, potrebno je obilno mu dodavati hormone.