LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
U kojoj valuti oročavati novac
Štednja u evrima sigurna
Danijela Nišavić | 12. 06. 2010. - 00:02h |
U kojoj valuti štedeti, pitaju se mnogi građani, u trenutku kada evro gubi bitku sa dolarom. Izbor je uvek na štediši, ali da bi doneo ispravnu odluku, neophodno je da ima i pravovremene informacije. Bankari savetuju da štednja u više valuta zapravo smanjuje rizik od promene kursa.
Čak 98 odsto od ukupne štednje, koja u Srbiji iznosi 6,3 milijardi evra je u valuti EU, dok je nepunih dva odsto u domaćoj valuti - 12 milijardi dinara.
- Kada se radi o korisniku nekog kredita, najbolje je štedeti u istoj valuti u kojoj ste i podigli kredit. Jedna od dobrih strategija da se ne štedi u samo jednoj valuti jer postoji rizik da se zbog fluktuacije kursa vrednost uloga obezvredi, tako da je štednja u nekoliko valuta jedno od možda najboljih rešenja - smatra Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom „Volks banke“.
Štednja u različitim valutama, kako savetuju i u „Erste banci“, omogućava da se rizik, kako se to kaže, diverzifikuje.
- Najviše kamatne stope nude se na štednju u dinarima, zatim u evrima, nešto manje su na štednju u dolarima, a najmanje na štednju u švajcarskim francima. Što se tiče kretanja valuta, poznato je da je dinar u prethodnom periodu slabio u odnosu na evro, dok je dolar u odnosu na evro jačao, a kretanje švajcarca u odnosu na ostale valute u načelu je sklono velikim oscilacijama - objašnjavaju u „Erste banci“.
Visina kamatnih stopa su zapravo najbolji pokazatelj stanja valute. Vladimir Vučković, profesor na „Megatrendu“, objašnjava da valute, koje imaju veće kamatne stope za štednju, a što je slučaj sa dinarima i evrima, u odnosu na dolare ili franke će više slabiti.
- Kamatna stopa za štednju u dolarima je niža u poređenju sa onima za evro, jer valuta SAD jača, tako da ćete biti manje nagrađeni kamatom, jer ćete „zaraditi“ kroz devizni kurs u odnosu na evro. I dinarske kamatne stope su visoke, u odnosu na one za evro i dolar, što ukazuje da će dolar da jača, kao i evro u poređenju sa dinarom. Sve se uzima u obzir, a tržište svaki rizik uvek ukalkuliše - ističe Vučković.
Poslednjih nedelja dosta se pričalo o mogućem slomu evra, a to je kako kaže naš sagovornik, teško zamisliti da će se desiti. Čak i da eventualno do toga dođe, postojaće neka druga valuta, koja bi je zamenila. Štednja ne bi propala, već bi bila konvertovana u tu valutu, a kao to izgleda imali smo prilike da doživimo u nešto bližoj prošlosti kada je marku, dominantnu valutu u kojoj se u Srbiji štedelo, zamenio evro.
Svaka odluka iz domena finansija, tako i štednje, podrazumeva kalkulaciju i očekivanja prinosa, ali i pratećeg rizika.
- Kratkoročne oscilacije u variranju kursa nisu i ne treba da budu osnov za odluke iz domena štednje, jer se na taj način od iznosa koji su namenjeni štednji praktično kreira špekulativni iznos koji je podložan čestim oscilacijama i visokom stopom neizvesnosti - ukazuje Rade Šević, direktor sektora korporativnih komunikacija „Hipo Alpe-Adrija banke“.
Struktura po ročnosti štednje
Po viđenju 21,33%
Do tri meseca 8,59%
Do šest meseci 17,08%
Do godinu dana 40,84%
Preko godinu dana 12,16%
Izvor: Narodna banka Srbije
Izvor: Blic
Štednja u evrima sigurna
Danijela Nišavić | 12. 06. 2010. - 00:02h |
U kojoj valuti štedeti, pitaju se mnogi građani, u trenutku kada evro gubi bitku sa dolarom. Izbor je uvek na štediši, ali da bi doneo ispravnu odluku, neophodno je da ima i pravovremene informacije. Bankari savetuju da štednja u više valuta zapravo smanjuje rizik od promene kursa.
Čak 98 odsto od ukupne štednje, koja u Srbiji iznosi 6,3 milijardi evra je u valuti EU, dok je nepunih dva odsto u domaćoj valuti - 12 milijardi dinara.
- Kada se radi o korisniku nekog kredita, najbolje je štedeti u istoj valuti u kojoj ste i podigli kredit. Jedna od dobrih strategija da se ne štedi u samo jednoj valuti jer postoji rizik da se zbog fluktuacije kursa vrednost uloga obezvredi, tako da je štednja u nekoliko valuta jedno od možda najboljih rešenja - smatra Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom „Volks banke“.
Štednja u različitim valutama, kako savetuju i u „Erste banci“, omogućava da se rizik, kako se to kaže, diverzifikuje.
- Najviše kamatne stope nude se na štednju u dinarima, zatim u evrima, nešto manje su na štednju u dolarima, a najmanje na štednju u švajcarskim francima. Što se tiče kretanja valuta, poznato je da je dinar u prethodnom periodu slabio u odnosu na evro, dok je dolar u odnosu na evro jačao, a kretanje švajcarca u odnosu na ostale valute u načelu je sklono velikim oscilacijama - objašnjavaju u „Erste banci“.
Visina kamatnih stopa su zapravo najbolji pokazatelj stanja valute. Vladimir Vučković, profesor na „Megatrendu“, objašnjava da valute, koje imaju veće kamatne stope za štednju, a što je slučaj sa dinarima i evrima, u odnosu na dolare ili franke će više slabiti.
- Kamatna stopa za štednju u dolarima je niža u poređenju sa onima za evro, jer valuta SAD jača, tako da ćete biti manje nagrađeni kamatom, jer ćete „zaraditi“ kroz devizni kurs u odnosu na evro. I dinarske kamatne stope su visoke, u odnosu na one za evro i dolar, što ukazuje da će dolar da jača, kao i evro u poređenju sa dinarom. Sve se uzima u obzir, a tržište svaki rizik uvek ukalkuliše - ističe Vučković.
Poslednjih nedelja dosta se pričalo o mogućem slomu evra, a to je kako kaže naš sagovornik, teško zamisliti da će se desiti. Čak i da eventualno do toga dođe, postojaće neka druga valuta, koja bi je zamenila. Štednja ne bi propala, već bi bila konvertovana u tu valutu, a kao to izgleda imali smo prilike da doživimo u nešto bližoj prošlosti kada je marku, dominantnu valutu u kojoj se u Srbiji štedelo, zamenio evro.
Svaka odluka iz domena finansija, tako i štednje, podrazumeva kalkulaciju i očekivanja prinosa, ali i pratećeg rizika.
- Kratkoročne oscilacije u variranju kursa nisu i ne treba da budu osnov za odluke iz domena štednje, jer se na taj način od iznosa koji su namenjeni štednji praktično kreira špekulativni iznos koji je podložan čestim oscilacijama i visokom stopom neizvesnosti - ukazuje Rade Šević, direktor sektora korporativnih komunikacija „Hipo Alpe-Adrija banke“.
Struktura po ročnosti štednje
Po viđenju 21,33%
Do tri meseca 8,59%
Do šest meseci 17,08%
Do godinu dana 40,84%
Preko godinu dana 12,16%
Izvor: Narodna banka Srbije
Izvor: Blic