Štednja kratkoročna, a potrebe dugoročne

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Štednja kratkoročna, a potrebe dugoročne

Štednja kratkoročna, a potrebe dugoročne

Stednja-po-rocnosti.jpg


Iako se država hvali da je na štednju položeno čak 7,5 milijardi evra činjenica je da ovaj potencijal banke ne mogu iskoristiti za iole ozbiljnije investiranje. Jer, ovaj novac, koji je nova štednja što državi dodatno imponuje, najviše se polaže „po viđenju” i s maksimalnim rokom dospeća od dve godine. Do pet godina i preko tog roka položeno je tek nekoliko procenata uloga u bankama.
Prema podacima NBS ukupna štednja na kraju juna iznosila je 756,178 milijardi dinara što je oko 7,5 milijardi evra. Devizna je iznosila, preračunato, 742,697, a dinarska 13,581 milijardi dinara.
Štednja u domaćoj valuti manja je od dva odsto ukupne štednje što pokazuje da željena dinarizacija koju propagira centralna banka na polju štednje i ne daje rezultate.
U Komercijalnoj banci položeno je preko 1,2 milijardi evra štednje, aŽivojin Savić, izvršni direktor Komercijalne banke za poslove sa stanovništvom, kaže da prikupljena sredstva plasiraju u kredite građanima, prvenstveno gotovinske, potrošačke i stambene kredite. Na ovaj način banka nije prinuđena da se zadužuje na inostranim finansijskim tržištima, već plasira sopstvena sredstva.
–Naravno, pošto ulozi nemaju posebnu boju, ne postoji direktna veza – koja štednja se plasira u koju vrstu kredita. Ali, u skladu sa odgovornom poslovnom politikom, i Komercijalna banka nastoji da što više uskladi ročnost svojih plasmana sa ročnošću izvora – kaže Savić.
Klijenti svoja sredstva mogu da ulažu po viđenjui na duži rok – na mesec dana, 3, 6, 12 i 36 meseci, pri čemu kamatne stope zavise od roka na koji se ulaže i od visine uloga.Od ukupne štednje građana 98,9 odstočini devizna štednja, a klijenti najčešće ulažu na rok do 12 meseci. Od ukupne devizne štednje, oročenje na rok do 12 meseci čini čak oko 67 odstoukupne devizne štednje.
Kamatna stopa za uloge u evrimana rok od šestmeseci iznosi od 4,1 do 4,3 odsto, na rok od 12 meseci od 4,85 do 5,05 odsto, dok za uloge na rok od 36 meseci kamatna stopa iznosi od 5,35 do 5,65 odsto.
I u Sosijete ženeral banci građani najviše štede u evrima, pa je učešće dinarske štednje u ukupnim depozitima stanovništva svega 4,8 odsto. Evro učestvuje sa 90,3 odsto, a ostatak je u drugim valutama.
Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora banke, kaže da štednja građanaspada u manje stabilne izvore finansiranja, pase uglavnom plasira u kratkoročne kredite. Zahvaljujući velikoj podršci svoje matične banke, kaže on, u svakom trenutku imaju pristup povoljnim izvorima finansiranja, pa su u prilici da finansiraju projekte svojih klijenata sa različitim rokovima otplate.
Kod oročenja našestmeseci, dinarska štednja čini 0,3, a evro štednja 94,6 odsto, na godinu dana dinarska je 0,6, a evro 95,4 odsto. Na 36 meseci oročeni su samo evri. Dinara na toliki rok nema.
Pored štednje po viđenju, koja je najzastupljenija zbog toga što omogućava klijentima pristup novcu u svakom trenutku, u ovoj banci je veliko interesovanje zaproizvode poput „progresivne” štednje, kod koje kamatna stopa progresivno raste iz kvartala u kvartal i dostiže do 13 odsto u slučaju evro štednje, kao i „moj bonus”koji omogućava da mesečnim izdvajanjem manjeg iznosa (najmanje 20 evra), po isteku oročenja imaju prikupljen pristojan iznos novca.
U Rajfajzen banci učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji je svega 0,42 odsto, dok je učešće devizne 99,58 odsto.
Štednja po viđenju čini 41,37 odstoukupne štednje, kratkoročni depoziti 48,08 odsto, adugoročni 10,55 odsto.
–Građanima je najinteresantnija oročena štednja na šesti 12 meseci, kao i stepenasta štednja. Prilikom izbora modela štednje klijentima je, pored sigurnosti uloženog depozita, najvažnija visina kamatne stopei dostupnost sredstava, kažu u Rajfajzen banci.
U banci Inteza preko 90odsto ukupne štednje čine upravo devizni depoziti. Po ročnosti najznačajnije učešće od svih deviznih štednji imaju depoziti oročeni na godinu dana, a slede ih ulozi po viđenju. Efektivna kamatna stopa na deviznu štednju sa dvanaestomesečnim oročenjem iznosi pet odsto, dok se za štednju po viđenju plaća kamata od 0,3 odsto.
–Iako država garantuje sigurnost svih novčanih uloga do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, građani se najčešće opredeljuju za kraće periode oročavanja – šest ili dvanaest meseci. Razlog tome možda se nalazi u nedovoljnom stepenu informisanosti o ovom načinu zaštite deponovanih sredstava klijenata. Takođe, veliki broj vlasnika deviznih štednih uloga se opredeljuje za štednju po viđenju kako bi u svakom trenutku imao na raspolaganju deponovana novčana sredstva , navode u Inteza banci.


Politika
 
Natrag
Top