U Nedelji štednje, koja je počela juče i zvanično traje do 7. novembra, kamatne stope na oročene devizne uloge iznosiće od šest do osam odsto, što je za oko 2,5 odsto niže od kamatnih stopa primenjivanih u nedeljama štednje prethodnih godina. Umesto povoljnim kamatama, neke banke pokušavaju da namame štediše poklonima i nagradnim igrama, a većina emitovanih reklamnih poruka dobija sasvim drugo značenje nakon razgovora uživo s bankarskim službenikom.
Tokom prethodnih pet godina u Srbiji je u Nedelji štednje oročeno više od milijardu evra. Doduše, podaci za prošlu godinu nisu do kraja relevantni jer je veliki broj građana zbog ekonomske krize povlačio novac iz banaka, pa su banke Nedelju štednje produžile na čitav novembar, a neke i do kraja godine. U borbi za očuvanje poljuljanog poverenja klijenata, i prošle, kao i ranijih godina, nuđene su kamate u rasponu od sedam do 10 i više procenata i to na depozite oročene na svega tri ili šest meseci. Ove godine kamate ni izbliza nisu tako povoljne, a epitet „atraktivna“ zaslužuje samo oročena štednja s isplatom kamate unapred.
Eurobank EFG je klijentima koji se opredele za „štednju unapred” ponudila kamatne stope do šest odsto i doživotno besplatnu članarinu za MasterCard Standard ili debitnu Visa Electron karticu. Unapred isplatu kamate do sedam odsto na godišnjem nivou ponudila je i Rajfajzen banka, uz dodatni mamac – učešće u nagradnoj igri u kojoj su se doskora delili automobili „VW buba“, a preostalo je da se izvuče dobitnik glavne nagrade – stana u Beogradu. Sa sloganom „dupli dobitak“ najdalje je otišla Unikredit banka. Radi se o takođe o kamati koja se daje unapred, ali se ne može podići, već se prilikom oročavanja pripisuje glavnici na koju se onda obračunava dodatna kamata. Za ovu vrstu štednje nominalna kamata je 8,35 odsto što je trenutno najviše na srpskom tržištu.
Štednja s isplatom kamate unapred zanimljiva je zbog činjenice da je porez na prihod od kamata, koji je iznosio 20 odsto, odlukom Vlade Srbije privremeno ukinut do kraja ove godine. Porez se, izvesno je, neće obračunavati na sve kamate koje budu isplaćene do 31.12.2009. Nakon toga porez na prihod od kamata najverovatnije će biti ponovo uveden, a ministarka finansija Diana Dragutinović je najavila mogućnost smanjenja poreske stope sa 20 na 10 odsto. To znači da je isplativije opredeliti se za štednju sa nižom kamatnom stopom, ali isplatom odmah, nego za štednju sa višom kamatom od koje će se, kad istekne rok oročenja, prvo odbijati iznos poreza.
Prema podacima koje je izneo guverner Radovan Jelašić, krajem septembra devizna štednja je iznosila 5,3 milijarde evra, što je povećanje od 520 miliona evra u odnosu na kraj 2008. Dakle, deo novca povučenog zbog straha od ekonomske krize vraćen je na bankarske račune bez nekih posebnih stimulacija. Sama ta činjenica smanjila je značaj Nedelje štednje i za banke i za građane.
Autor: B. Krivokapić
