- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Štedimo li na štednji?
Nedelja štednje počinje od 31.oktobra. U toj nedelji banke se utrkuju koja će dati povoljnije uslove štednje.Fascinirani dobrom ponudom i visokim kamatama na štednju, građani često ne postave pitanje - kako previsoke kamate utiču na inače visoke kamate kredita.
U evrozoni za štednju do godinu dana se plaća 1,7 odsto, kod nas je prosečna kamata četiri odsto, a za vreme nedelje štednje kamate se kreću u proseku između 5 i 7 odsto.
U zavisnosti od sopstvene likvidnosti, svaka banka odlučuje koliku će kamatu ponuditi. Visoke kamate na štednju mogu uticati na visoke kamate kredita.
"Prošlu godinu, a i ovu obeležava neka sugestija Narodne bvake Srbije da te kamatne stope ne budu previsoke tobože zbog potrebe da ti krediti budu povoljniji. Međutim cela ova godina je pokazala da krediti nisu bili povoljniji i ako je guverner u prošloj godini sugerisao da kamata na štednju bude niža", kaže Dušan Uzelac iz Kamatice.
Skupo plaćena sredstva banke bi morale skupo i da plasiraju, a neke od njih bi nepotrebno bile izložene likvidnosnim udarima zbog koncentracije ročnosti i dospeća depozita u Nedelji štednje.
"Manje više svi ljudi štede u smislu da mogu da iskoriste određene tipove štednih proizvoda, banke se prosto trude da štedne proizvode prilagode potrebama tržišta i potrebama klijenata tako da sve češće formiraju se razlićiti vidovo avista štednje koji podrazumevaju da klijenti ukoliko ostvare neki višak u toku meseca taj novac mogu prebaciti na avista račun koji ima posebnu kamatnu stopu", kaže Jelena Petrović stručnjak za razvoj proizvoda Volks banke.
Slamarice su deo prošlosti, većina građana ipak ima poverenja u banke i rado bi novac založili za povoljnu kamatu, ali kažu da, bez obzira na povoljne kamate, ne preostaje mnogo novca za štednju.
U prethodnim godinama ukupna devizna štednja građana u poslovnim bankama u Srbiji je beležila konstantan rast. Izuzetak je 2008. godina, kada je krajem godine zavladala kriza poverenja, u kojoj je povučeno blizu milijardu evra devizne štednje.
Iako su uočljivi trendovi rasta devizne štednje, i dalje se procenjuje da se još bar oko 3 milijarde evra štednje građana nalazi "u slamaricama“.
Većina građana Srbije novac još čuva u slamaricama
Više od polovine gradjana Srbije, njih 55 odsto, ušteđevinu čuva "u slamaricama" dok 27 odsto uopšte ne štedi, rezultati su istraživanja o štednim navikama u Srbiji koje je sprovela Erste banka.
Prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji je 4.777 dinara, oko 80 odsto ispitanih štedi "za crne dane" i vanredne okolnosti, dok je za investiranje novca nije zainteresovano 81 odsto ispitanih zbog, kako su naveli, prevelikog rizika, nedostatka sigurnosti i poverenja.
Takođe više od polovine ispitanih građana, njih 51 odsto, u većini starijih od 50 godina, ne želi uopšte da se zadužuje već da smanji svoje troškove, dok bi se 38 ispitanih zadužilo ukoliko bi za to postojao dobar razlog.
Štedne proizovode koristi 42 odsto ispitanih građana, 72 odsto smatra da je odvajanje novca po strani važno, a u tom stavu prednjače žene jer njih 82 odsto smatra da je štednja važna, dok u to veruje 63 procenta ispitanih muškaraca.
Poređenja radi u Crnoj Gori 59 odsto građana slaže se sa ovom tvrdnjom, dok čak devet od deset Mađara štednji pridaje značaj jer je u Mađarskoj 56 odsto građana veruje da je štednja veoma bitna.
Prošečna mesečna uštedjevina u Srbiji iznosi 4.777 dinara, dok 40 odsto gradjana štedi između 2.000 i 6.000 dinara na mesečnom nivou.
Oko 65 odsto građana je nezadovoljno sumom novca koju su u stanju da odvoje sa strane, a muškarci i žene podjednako, u približno 80 odsto slučajeva, navode da štede za "crne dane", dok je odvajanje novca za dopunu penzije u budućnosti ili zdravstvenog osiguranja relativno retko, naročito medju mladjima od 30 godina.
Štediše uglavnom odvajaju novac kada im nešto "pretekne", oko 70 odsto njih, dok malo manje od polovine tvrdi da novac štedi samo kada na umu ima konkretnu stvar na koju će novac potrošiti.
Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se makroekonomskih faktora - čak 65 odsto ispitanih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije.
Ispitanici generalno nisu pokazali zaitneresovanost za investiranje novca, a o toj mogućnosti neutralno ili negativno se izjasnilo 81 odsto, navodeći preveliki rizik i nedostatak sigurnosti i poverenja kao glavne razloge za takav stav.
Tek svaka sedma osoba u Srbiji zadovoljna je svojom finansijskom situacijom, rezultati su ovog istraživanja.
Svaki drugi građanin Srbije zadužio bi se ukoliko za to postoji dobar razlog ili mu trenutno nedostaje novca, a kao dobar razlog za uzimanje kredita, više od polovine ispitanih navodi rešavanje stambenog pitanja, dok bi se svaka četvrta osoba zadužila zbog kupovine automobila ili zemljišta.
Više od 70 odsto građana smatra da ne poseduje dovoljno znanja o finansijskim temama i oseća potrebu da se na tom polju unapredi.
Izvor:
B92.net
Nedelja štednje počinje od 31.oktobra. U toj nedelji banke se utrkuju koja će dati povoljnije uslove štednje.Fascinirani dobrom ponudom i visokim kamatama na štednju, građani često ne postave pitanje - kako previsoke kamate utiču na inače visoke kamate kredita.
U evrozoni za štednju do godinu dana se plaća 1,7 odsto, kod nas je prosečna kamata četiri odsto, a za vreme nedelje štednje kamate se kreću u proseku između 5 i 7 odsto.
U zavisnosti od sopstvene likvidnosti, svaka banka odlučuje koliku će kamatu ponuditi. Visoke kamate na štednju mogu uticati na visoke kamate kredita.
"Prošlu godinu, a i ovu obeležava neka sugestija Narodne bvake Srbije da te kamatne stope ne budu previsoke tobože zbog potrebe da ti krediti budu povoljniji. Međutim cela ova godina je pokazala da krediti nisu bili povoljniji i ako je guverner u prošloj godini sugerisao da kamata na štednju bude niža", kaže Dušan Uzelac iz Kamatice.
Skupo plaćena sredstva banke bi morale skupo i da plasiraju, a neke od njih bi nepotrebno bile izložene likvidnosnim udarima zbog koncentracije ročnosti i dospeća depozita u Nedelji štednje.
"Manje više svi ljudi štede u smislu da mogu da iskoriste određene tipove štednih proizvoda, banke se prosto trude da štedne proizvode prilagode potrebama tržišta i potrebama klijenata tako da sve češće formiraju se razlićiti vidovo avista štednje koji podrazumevaju da klijenti ukoliko ostvare neki višak u toku meseca taj novac mogu prebaciti na avista račun koji ima posebnu kamatnu stopu", kaže Jelena Petrović stručnjak za razvoj proizvoda Volks banke.
Slamarice su deo prošlosti, većina građana ipak ima poverenja u banke i rado bi novac založili za povoljnu kamatu, ali kažu da, bez obzira na povoljne kamate, ne preostaje mnogo novca za štednju.
U prethodnim godinama ukupna devizna štednja građana u poslovnim bankama u Srbiji je beležila konstantan rast. Izuzetak je 2008. godina, kada je krajem godine zavladala kriza poverenja, u kojoj je povučeno blizu milijardu evra devizne štednje.
Iako su uočljivi trendovi rasta devizne štednje, i dalje se procenjuje da se još bar oko 3 milijarde evra štednje građana nalazi "u slamaricama“.
Većina građana Srbije novac još čuva u slamaricama
Više od polovine gradjana Srbije, njih 55 odsto, ušteđevinu čuva "u slamaricama" dok 27 odsto uopšte ne štedi, rezultati su istraživanja o štednim navikama u Srbiji koje je sprovela Erste banka.
Prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji je 4.777 dinara, oko 80 odsto ispitanih štedi "za crne dane" i vanredne okolnosti, dok je za investiranje novca nije zainteresovano 81 odsto ispitanih zbog, kako su naveli, prevelikog rizika, nedostatka sigurnosti i poverenja.
Takođe više od polovine ispitanih građana, njih 51 odsto, u većini starijih od 50 godina, ne želi uopšte da se zadužuje već da smanji svoje troškove, dok bi se 38 ispitanih zadužilo ukoliko bi za to postojao dobar razlog.
Štedne proizovode koristi 42 odsto ispitanih građana, 72 odsto smatra da je odvajanje novca po strani važno, a u tom stavu prednjače žene jer njih 82 odsto smatra da je štednja važna, dok u to veruje 63 procenta ispitanih muškaraca.
Poređenja radi u Crnoj Gori 59 odsto građana slaže se sa ovom tvrdnjom, dok čak devet od deset Mađara štednji pridaje značaj jer je u Mađarskoj 56 odsto građana veruje da je štednja veoma bitna.
Prošečna mesečna uštedjevina u Srbiji iznosi 4.777 dinara, dok 40 odsto gradjana štedi između 2.000 i 6.000 dinara na mesečnom nivou.
Oko 65 odsto građana je nezadovoljno sumom novca koju su u stanju da odvoje sa strane, a muškarci i žene podjednako, u približno 80 odsto slučajeva, navode da štede za "crne dane", dok je odvajanje novca za dopunu penzije u budućnosti ili zdravstvenog osiguranja relativno retko, naročito medju mladjima od 30 godina.
Štediše uglavnom odvajaju novac kada im nešto "pretekne", oko 70 odsto njih, dok malo manje od polovine tvrdi da novac štedi samo kada na umu ima konkretnu stvar na koju će novac potrošiti.
Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se makroekonomskih faktora - čak 65 odsto ispitanih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije.
Ispitanici generalno nisu pokazali zaitneresovanost za investiranje novca, a o toj mogućnosti neutralno ili negativno se izjasnilo 81 odsto, navodeći preveliki rizik i nedostatak sigurnosti i poverenja kao glavne razloge za takav stav.
Tek svaka sedma osoba u Srbiji zadovoljna je svojom finansijskom situacijom, rezultati su ovog istraživanja.
Svaki drugi građanin Srbije zadužio bi se ukoliko za to postoji dobar razlog ili mu trenutno nedostaje novca, a kao dobar razlog za uzimanje kredita, više od polovine ispitanih navodi rešavanje stambenog pitanja, dok bi se svaka četvrta osoba zadužila zbog kupovine automobila ili zemljišta.
Više od 70 odsto građana smatra da ne poseduje dovoljno znanja o finansijskim temama i oseća potrebu da se na tom polju unapredi.
Izvor:
B92.net