Pad potrošnje osnovnih artikala
Izvor: Blic Marija Škrbić | 04. 09. 2011. - 02:02h | Foto: O.Bunić
Ma koliko nas ubeđivali da je prvi talas krize u Srbiji prošao, a da drugi još nije stigao, istina se najbolje vidi u našim novčanicima. A ona izgleda ovako: pad potrošnje u Srbiji koji je počeo 2009. nastavio se do danas. Od početka ove godine kupujemo 20 odsto manje hleba i mesa, između tri i 10 odsto manje goriva, i za desetinu manje kozmetike i deterdženata.
Promet u maloprodaji za godinu dana opao 10 odsto
Zvanična statistika pokazuje da je u odnosu na jul prošle, promet u trgovini na malo, u julu ove godine bio je manji za 9,8 odsto. Pritisnuti besparicom, potrošači su se i ove godine odrekli kupovine brojnih proizvoda.
- Potrošnja mi se svela samo na najosnovnije. Hleb više ne bacam, ni mrvicu. Od pre par meseci kupujem kratkotrajno mleko jer je jeftinije, dok komad mesa na trpezi imam svega četiri puta mesečno, i to piletine - priča Dragana D, pravnik iz Beograda, i dodaje da joj automobil već mesecima služi kao ukras ispred kuće, telefoniranje od prošlog meseca izbegava, a bojler i veš-mašinu pali isključivo posle ponoći.
Istraživanja agencije „Gfk“ pokazuju da je prošle godine 16 odsto građana odustalo od velikih kupovina, a da je čak 82 odsto njih u kupovinu odlazilo jednom nedeljno. Za velike kupovine građani su lane, u proseku, izdvajali 4.400 dinara, a za male 419 dinara po računu. Dobar deo robe kupovan je na akcijskim sniženjima, i to pre svega osnovnih životnih namirnica, pa je tako 8,6 odsto ukupno prodate robe u 2010. prodato upravo na akcijama.
Od početka ove godine poskupele su skoro sve vrste hrane, a rast cena nije zaobišao ni kućnu hemiju, struju, telefon, i gorivo, što se odrazilo na potrošnju građana. Tako prosečan račun, kako se može čuti od trgovaca, u manjim objektima danas iznosi od 350 do 450 dinara, dok se uvećim radnjama računi u proseku kreću oko 2.000 dinara.
- Sadržaj korpe kod većine potrošača pokriva dnevne potrebe. Kupuje se samo najosnovnije, dok pravljenje zaliha više ne postoji. Umesto kilogram, potrošači sada najčešće kupuju 300 grama mesa. Manje se kupuje dugotrajno mleko, a za oko 10 odsto manje se kupuju hemija i kozmetika - priča jedan od trgovaca.
Da se manje kupuje potvrđuju i mesari, koji kažu da je od početka ove godine promet u mesarama opao za oko 20 odsto.
- Promet smo povratili zahvaljujući akcijskim sniženjima koja smo uveli u maju, pa nam je u odnosu na lane prodaja mesnih prerađevina sada manja za 10 do 15 odsto, dok sveže meso beleži pad od pet do šest odsto - kaže Žika Stevanović iz kragujevačke klanice “Budućnost”.
Ništa bolje nije ni kod ostalih životnih namirnica. Prodaja mleka i mlečnih proizvoda, kako se nedavno moglo čuti od mlekara, od početka ove godine manja je za oko sedam odsto. Testenine beleže pad od dva do tri odsto, dok je prodaja brašna u letnjim mesecima zabeležila pad od pet do 10 odsto.
U odnosu na lane, danas trošimo i manje hleba. Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da su građani sada obazriviji jer hleb ne bacaju kao nekada, zbog čega je od početka ove godine prodaja smanjena za 20 odsto.
Osim hrane i kućnih potrepština, manje novca daje se i na odeću i obuću. - Uprkos sniženjima i poklon akcijama, predškolska kupovina u avgustu ove u odnosu na avgust prošle godine bila je manja za 10 odsto - kaže Dalibor Šarić iz “N sporta”.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da u prometu goriva nije jednostavno porediti prvih šest meseci prošle i ove godine jer su se u velikoj meri promenili i uslovi poslovanja.
- Kompanije koje su članice našeg udruženja, “EKO Serbia”, “OMV Srbija”, “Intermol” i “Petrobart AVIA” zabeležile su u proseku pad prodaje od oko tri odsto - kaže Mićović.
Pad beleži i telefonija. Ukupan saobraćaj ostvaren preko fiksne mreže u 2010. godini je smanjen za oko 28 odsto, a profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela, kaže da je lane došlo do smanjenja rasta mobilne telefonije.
Trošimo četiri puta manje mesa nego EU
Namirnica Srbija Zemlje EU
Kravlje mleko 56,5 85,7
Goveđe i juneće meso 4 16,9
Svinjsko meso 16 42,3
Jagnjeće meso 1,3 3
Živinsko meso 17,4 23
Šećer 13,8 34,8
Jestivo ulje 11,3 17,5
Domaći sir 9,9 16,5
Maslac 0,1 4,2
Pomorandže 3,8 32,9
Kruške 1,2 5,1
Jabuke 13,9 17,7
Krompir 36 74,7
* u kilogramima i litrama po stanovniku, podaci za 2009.
Štedimo čak i na hlebu i mleku
Izvor: Blic Marija Škrbić | 04. 09. 2011. - 02:02h | Foto: O.Bunić
Ma koliko nas ubeđivali da je prvi talas krize u Srbiji prošao, a da drugi još nije stigao, istina se najbolje vidi u našim novčanicima. A ona izgleda ovako: pad potrošnje u Srbiji koji je počeo 2009. nastavio se do danas. Od početka ove godine kupujemo 20 odsto manje hleba i mesa, između tri i 10 odsto manje goriva, i za desetinu manje kozmetike i deterdženata.
Promet u maloprodaji za godinu dana opao 10 odsto
Zvanična statistika pokazuje da je u odnosu na jul prošle, promet u trgovini na malo, u julu ove godine bio je manji za 9,8 odsto. Pritisnuti besparicom, potrošači su se i ove godine odrekli kupovine brojnih proizvoda.
- Potrošnja mi se svela samo na najosnovnije. Hleb više ne bacam, ni mrvicu. Od pre par meseci kupujem kratkotrajno mleko jer je jeftinije, dok komad mesa na trpezi imam svega četiri puta mesečno, i to piletine - priča Dragana D, pravnik iz Beograda, i dodaje da joj automobil već mesecima služi kao ukras ispred kuće, telefoniranje od prošlog meseca izbegava, a bojler i veš-mašinu pali isključivo posle ponoći.
Istraživanja agencije „Gfk“ pokazuju da je prošle godine 16 odsto građana odustalo od velikih kupovina, a da je čak 82 odsto njih u kupovinu odlazilo jednom nedeljno. Za velike kupovine građani su lane, u proseku, izdvajali 4.400 dinara, a za male 419 dinara po računu. Dobar deo robe kupovan je na akcijskim sniženjima, i to pre svega osnovnih životnih namirnica, pa je tako 8,6 odsto ukupno prodate robe u 2010. prodato upravo na akcijama.
Od početka ove godine poskupele su skoro sve vrste hrane, a rast cena nije zaobišao ni kućnu hemiju, struju, telefon, i gorivo, što se odrazilo na potrošnju građana. Tako prosečan račun, kako se može čuti od trgovaca, u manjim objektima danas iznosi od 350 do 450 dinara, dok se uvećim radnjama računi u proseku kreću oko 2.000 dinara.
- Sadržaj korpe kod većine potrošača pokriva dnevne potrebe. Kupuje se samo najosnovnije, dok pravljenje zaliha više ne postoji. Umesto kilogram, potrošači sada najčešće kupuju 300 grama mesa. Manje se kupuje dugotrajno mleko, a za oko 10 odsto manje se kupuju hemija i kozmetika - priča jedan od trgovaca.
Da se manje kupuje potvrđuju i mesari, koji kažu da je od početka ove godine promet u mesarama opao za oko 20 odsto.
- Promet smo povratili zahvaljujući akcijskim sniženjima koja smo uveli u maju, pa nam je u odnosu na lane prodaja mesnih prerađevina sada manja za 10 do 15 odsto, dok sveže meso beleži pad od pet do šest odsto - kaže Žika Stevanović iz kragujevačke klanice “Budućnost”.
Ništa bolje nije ni kod ostalih životnih namirnica. Prodaja mleka i mlečnih proizvoda, kako se nedavno moglo čuti od mlekara, od početka ove godine manja je za oko sedam odsto. Testenine beleže pad od dva do tri odsto, dok je prodaja brašna u letnjim mesecima zabeležila pad od pet do 10 odsto.
U odnosu na lane, danas trošimo i manje hleba. Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da su građani sada obazriviji jer hleb ne bacaju kao nekada, zbog čega je od početka ove godine prodaja smanjena za 20 odsto.
Osim hrane i kućnih potrepština, manje novca daje se i na odeću i obuću. - Uprkos sniženjima i poklon akcijama, predškolska kupovina u avgustu ove u odnosu na avgust prošle godine bila je manja za 10 odsto - kaže Dalibor Šarić iz “N sporta”.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da u prometu goriva nije jednostavno porediti prvih šest meseci prošle i ove godine jer su se u velikoj meri promenili i uslovi poslovanja.
- Kompanije koje su članice našeg udruženja, “EKO Serbia”, “OMV Srbija”, “Intermol” i “Petrobart AVIA” zabeležile su u proseku pad prodaje od oko tri odsto - kaže Mićović.
Pad beleži i telefonija. Ukupan saobraćaj ostvaren preko fiksne mreže u 2010. godini je smanjen za oko 28 odsto, a profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela, kaže da je lane došlo do smanjenja rasta mobilne telefonije.
Trošimo četiri puta manje mesa nego EU
Namirnica Srbija Zemlje EU
Kravlje mleko 56,5 85,7
Goveđe i juneće meso 4 16,9
Svinjsko meso 16 42,3
Jagnjeće meso 1,3 3
Živinsko meso 17,4 23
Šećer 13,8 34,8
Jestivo ulje 11,3 17,5
Domaći sir 9,9 16,5
Maslac 0,1 4,2
Pomorandže 3,8 32,9
Kruške 1,2 5,1
Jabuke 13,9 17,7
Krompir 36 74,7
* u kilogramima i litrama po stanovniku, podaci za 2009.