Šta je novo?

Štedi dinare, a kupuj državne papire

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Štedi dinare, a kupuj državne papire

Posle dve vrlo povoljne godine za štediše 2011. donosi niže kamatne stope na štednju, ali uz nešto veći rizik raste atraktivnost hartija od vrednosti


ILUSTRACIJA.jpg



Tim portala Kamatica.com istraživao je koji su vidovi ulaganja za građane najpovoljniji sa aspekta sigurnosti i roka ulaganja, ali i visine prinosa. Analizirano je sedam najzastupljenijih vidova ulaganja u našoj zemlji.


Dinarska štednja


Stručnjaci su došli do saznanja da je dinarska štednja, izuzimajući kraj 2008. i početak 2009. godine, bila vrlo atraktivna. Prednosti dinarske štednje su znatno viša kamatna stopa u odnosu na devizne uloge i neoporeziva kamata. Glavni nedostatak dinarske štednje je neizvestan kurs dinara prema evru.
Ekonomski analitičari su poprilično podeljeni oko prognoze kretanja kursa u 2011, ali je generalni stav da znatniji fluktuacija dinara neće biti (više odpet odsto u odnosu na početak godine). NBS je u prethodnim mesecima publikovao studiju o isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu, u kojoj se jasno vidi da je dugoročno posmatrano dinarska štednja isplativija uprkos klizanju kursa tokom trogodišnjeg perioda.
Bez obzira na sve navedeno, preporuka je da svoju ukupnu štednju nikada ne čuvate u jednoj valuti. Kursni, kamatni i drugi tržišni rizici nameću potrebu da se štednja podeli na dve ili tri valute, čime će se znatno smanjiti rizik zavisnosti od jedne valute i promene njene vrednosti.


Devizna štednja


Za devizne štediše 2009. bila je „zlatna” godina. Kamatne stope su se kretale od pet do devet odsto. Te godine nije se obračunavao ni porez na ostvarenu kamatu. Može se reći da je ova godina bila neponovljiva u pogledu devizne štednje. Nešto niže kamatne stope su bile i u 2010. godini, ali i dalje na visokom nivou pet do 7,5 odsto godišnje. Ova, a verovatno ni naredne godine, neće biti atraktivna za deviznu štednju kao prethodne dve. Kamatne stope beleže opadajući trend i prosečna godišnja kamatna stopa je već sada oko četiri odsto, što je, iako na prihvatljivom nivou za štediše, znatno niža nego ranije. Jedini period u kome se mogu „uhvatiti” više kamatne stope je Nedelja štednje u prvoj nedelji novembra.


Državni zapisi


U 2009. emitovani su prvi državni zapisi, kojima je država prikupila znatna sredstva za finansiranje uglavnom budžetskog deficita. Danas su, međutim, prinosi na ovaj vid ulaganja oko 12 odsto i kreću se u nivou referentne kamatne stope NBS. Zbog toga je i atraktivnost dinarskih državnih zapisa postala znatno manja.
Pošto su za popunjavanje budžetskog deficita i dalje neophodna dodatna sredstva, država je u skladu sa tražnjom proširila ponudu zapisa na državne zapise indeksirane u evrima. Ovi zapisi se kupuju u dinarskoj protivvrednosti i na isti način naplaćuju po roku dospeća. Kamatna stopa je niža i kreće se u nivou kamatne stope na deviznu štednju. Iako je slična kamatnoj stopi na deviznu štednju, ovo je sigurniji vid ulaganja, jer je direktni dužnik Republika Srbija, a ne poslovne banke.
Vrednost pojedinačnog zapisa je 10.000 dinara, a minimalna kupovina može da bude 20 zapisa po jednom klijentu.


Akcije na Beogradskoj berzi


Katastrofalan pad oba berzanska indeksa i gotovo svih akcija na Beogradskoj berzi u 2008. i 2009. otvorili su prostor za velike prinose u narednom periodu. Prošla godina bila je turbulentna i stvarala je veliki broj dobitnika, ali i gubitnika na Beogradskoj berzi. Početak 2011. obećava još jednu zanimljivu godinu na Beogradskoj berzi, jer su samo u prvom kvartalu indeksi zabeležili rast od 20 odsto.
Ulaganje u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u kojoj ima prostora da se u periodima rasta cena akcija uzme ostvareni prinos na uloženi kapital. Kratkoročno investiranje je rizičan, ali često i vrlo isplativ način ulaganja, te od volje ulagača zavisi kakvu će strategiju sebi postaviti kao osnovnu. Ono što je sigurno, akcije domaćih preduzeća na berzi su generalno još potcenjene i ovakva ulaganja će u narednim godinama donositi izvanredne prinose.


Investicioni fondovi


Investicioni fondovi su nakon ulaska na „velika vrata” doživeli pravi krah u Srbiji. Prošle godine usvojene su izmene Zakona o investicionim fondovima, koje su omogućile veći manevarski prostor fondovima i mogućnosti da postanu nezavisniji od kretanja indeksa Beogradske berze.
Tokom krize, kao najčvršći su se pokazali fondovi očuvanja vrednosti kapitala, a nakon zakonskih promena došlo je i do otvaranja novih fondova koji znatan deo svojih sredstava ulažu u inostranstvu.
U 2011. godini ne mogu se očekivati nagle promene u kretanju investicionih jedinica, ali ulaganje u investicione fondove danas radi ostvarivanja prinosa u narednim godinama moglo bi da bude vrlo isplativo ulaganje. Ukoliko se odlučite za ovaj vid ulaganja preporučujemo vam da proučite kretanja vrednosti investicionih jedinica u proteklim godinama – isplativost ulaganja ćete nedvosmisleno videti, u zavisnosti od fonda koji izaberete. Država ne daje garancije za uloge u investicione fondove.


Penzioni fondovi i životno osiguranje


Penzioni fondovi su se pokazali veoma izdržljivim uprkos svim problemima sa svetskom finansijskom krizom. Tokom 2009. i 2010. svoju vrednost su uvećali iznad prinosa dinarske štednje u poslovnim bankama, što je impozantan rezultat uzimajući u obzir kretanja na tržištu kapitala. Imajući u vidu dugoročnost ulaganja u ove fondove i njihovu relativnu nezavisnost u odnosu na kratkoročna kretanja i posmatrajući ukupne efekte, preporučujemo ulaganja u ove fondove i tokom 2011. godine.
Ulaganje u penzione fondove je dugoročno ulaganje i ne postoji mogućnost povlačenja sredstava pre napunjenih 58 godina. Ukoliko prinose želite da iskoristite u kraćem roku, penzioni fondovi nisu adekvatan vid ulaganja.


Politika
 
Top