Статистика фризира бољи живот?
Извор: Политика 01.12.2010.
Званично зараде су реално расле и 2009. и ове године. Истовремено плата вреднија од 400 евра у 2008. сада је у просеку 310 евра
Било пара и за летовање? Фото Бета
Колико год се тврди да се од почетка кризе у септембру 2008. у Србији све теже живи, по службеној статистици криза у протекле две године није ни окрзнула просечне српске новчанике. Штавише, гледано у просеку, зараде су реално расле и у 2009. и у овој години. Просечна зарада није изгубила на вредности ни у 2009, упркос паду бруто домаћег производа од 2,9 одсто. Чак је била реално већа за незнатних 0,2 одсто од исплаћеног просека у 2008. Ни у 2010. стандард запослених, тврде статистичари, није опао. Од почетка ове године до краја септембра месечно се у просеку зарађивало 33.482 динара. У односу на исти период 2009, просечна нето зарада номинално је била већа за 7,3, а реално за 2,5 одсто. Другим речима, запослени и даље троше више него што зарађују.
Најтеже је, међутим, онима који остају без посла или га чекају у неизвесности када ће примити прву плату.
Додуше, према последњем извештају званичне статистике, зараде су у октобру заостале за растом цена. Нето просек исплаћен у том месецу од 34.422 динара у односу на септембар био је номинално мањи за 0,4 одсто, а реално за 1,6 процената. И поред тога, просечна зарада без пореза и доприноса у периоду јануар–октобар 2010. године, у односу на исти период прошле године, номинално је била већа за 7,3, а реално за 2,1 одсто.
На основу наведених података, за чију тачност јемчи Републички завод за статистику, рекло би се да криза запосленима у Србији, бар у просеку, није нимало наудила. Штавише, рекло би се да живе боље него 2008. године.
Ова тврдња ће, без сумње, наићи на опште неприхватање и непријатно гунђање на рачун статистике. Није тешко претпоставити да би аналитичарима Републичког завода за статистику било постављено питање: знају ли они да је 2008. евро вредео 77 динара, а да је просечна зарада у то време била изнад 400 евра? А да данас средњи курс европске валуте премашује 107 динара и да је просечна плата нешто изнад 300 евра.
Дакле, ко је, заправо, платио најдебљи цех двогодишње кризе, а како се субјективно доживљавају наведени званични подаци?
– Податке статистике који казују да су наше зараде, у просеку, у протекле две године одолеле светској и домаћој кризи, стварност свакодневно демантује – тврди др Владана Хамовић, заменик директора Института за економику пољопривреде. – Колико заиста вреди просечна зарада у Србији и како се кретала њена реална вредност, најбрже се сазна када се преведе у евре и упореди са просеком у земљама у окружењу. Кретање курса динара према евру показује право стање наше економије, али и стандарда. Колико год се трудила да поверујем статистици да је просечна зарада у протекле две године номинално и реално расла, разувери ме стварност на пијаци и у продавници. Статистика и живот, очигледно, нису у сагласју.
Хамовић се не слаже са својим колегама економистима који тврде да, бар до октобра, раст курса евра није гурао навише цене на мало. Она сматра да пад вредности динара у односу на европску валуту поодавно подрива наш стандард.
Уосталом, за расправу је да ли се живот четворочлане породице са просечном зарадом од око 34.000 динара, а прима је око 60 одсто запослених, може назвати стандардом или је то само преживљавање, каже наша саговорница. На храну и пиће просечна породица троши 42 одсто расположивих прихода, то саопштава државна статистика. Још 23 одсто оде на трошкове становања и још 10 одсто на превоз. Преосталих 30 одсто породичног буџета је за све остало – лекове, школовање деце, поправке, одећу, обућу… Ако четворочлана породица располаже само са просечном платом, то је једва 10.000 динара месечно за покриће свих наведених трошкова. Стандард подразумева и куповину књиге, одлазак на годишњи одмор, у позориште… А како се тек живи од просечне пензије од 22.000 динара.
Милорад Мијатовић, потпредседник већа Самосталних синдиката Србије, такође не може да поверује да је за просечну српску плату у 2009. и овој години могло да се купи исто што и у 2008. И он као аргумент потеже да је пре почетка кризе просечна зарада у Србији вредела 420 евра, а сада је њена противвредност 310 евра.
– Најтеже је онима који остају без посла – указује Мијатовић. – У 2009. таква судбина задесила је око 133.000 грађана, а за девет месеци 2010. још 47.000 људи. Незапослених је све више, док се број запослених смањује. У Србији никада није било мање запослених. Радну књижицу данас има око 1,8 милиона грађана, док у испоставама Националне службе за запошљавање посао очекује 721.000 људи. Међу њима је 40 одсто младих и старијих од 52 године.
Мијатовић још указује да су и у овој кризи, као и деведесетих година прошлог века, дебљи крај извукли запослени у производњи, нарочито у приватном сектору, за разлику од око 500.000 запослених у државним службама и јавним предузећима. Потпредседник већа Самосталних синдиката Србије се прибојава да ће криза најжешће ударити у наредној 2011. години.
Ако је судити по изјавама званичника, надлежни у влади свесни су такве могућности. Најављује се да ће у буџету за наредну годину више пара бити издвојено за помоћ најугроженијима. Поред тога, најављен је и пакет мера за смањење раста цена прехрамбених производа у 2011, како би се умањио њихов утицај на раст трошкова живота и инфлације. Министарства трговине и пољопривреде треба да сачине предлог мера које ће стабилизовати цене хране.
Александар Микавица
------------------------------------------
Просек између 87.187 и 12.482 динара
Сваки незапослени мењао би се са оним који ради и прима плату, нарочито ако је редовна, ма колика била. Мада разлика између највишег и најнижег просека примања никада није била већа.
Тако је просечна нето зарада исплаћена у септембру у такозваном финансијском посредовању, односно банкама, била 87.187 динара, а у производњи радио, ТВ и комуникационе опреме само 12.482 динара. Да би просечно плаћени у наведеној производњи зарадио просечну плату у финансијском посредовању, треба да ради седам месеци.
Просечна плата исплаћена у септембру у разним удружењима била је 68.341 динар, у производњи дуванских производа 68.305 динара, у ваздушном саобраћају 68.271 динар, у вађењу сирове нафте и гаса 66.767 динара. Запослени у осигурању и пензионим фондовима, осим обавезног пензионог осигурања, примили су у просеку по 63.161 динар.
На зачељу су били и запослени у производњи одевних предмета и крзна са примљених 15.995 динара и у преради и производњи производа од дрвета и плуте са 16.188 динара.
Извор: Политика 01.12.2010.
Званично зараде су реално расле и 2009. и ове године. Истовремено плата вреднија од 400 евра у 2008. сада је у просеку 310 евра
Било пара и за летовање? Фото Бета
Колико год се тврди да се од почетка кризе у септембру 2008. у Србији све теже живи, по службеној статистици криза у протекле две године није ни окрзнула просечне српске новчанике. Штавише, гледано у просеку, зараде су реално расле и у 2009. и у овој години. Просечна зарада није изгубила на вредности ни у 2009, упркос паду бруто домаћег производа од 2,9 одсто. Чак је била реално већа за незнатних 0,2 одсто од исплаћеног просека у 2008. Ни у 2010. стандард запослених, тврде статистичари, није опао. Од почетка ове године до краја септембра месечно се у просеку зарађивало 33.482 динара. У односу на исти период 2009, просечна нето зарада номинално је била већа за 7,3, а реално за 2,5 одсто. Другим речима, запослени и даље троше више него што зарађују.
Најтеже је, међутим, онима који остају без посла или га чекају у неизвесности када ће примити прву плату.
Додуше, према последњем извештају званичне статистике, зараде су у октобру заостале за растом цена. Нето просек исплаћен у том месецу од 34.422 динара у односу на септембар био је номинално мањи за 0,4 одсто, а реално за 1,6 процената. И поред тога, просечна зарада без пореза и доприноса у периоду јануар–октобар 2010. године, у односу на исти период прошле године, номинално је била већа за 7,3, а реално за 2,1 одсто.
На основу наведених података, за чију тачност јемчи Републички завод за статистику, рекло би се да криза запосленима у Србији, бар у просеку, није нимало наудила. Штавише, рекло би се да живе боље него 2008. године.
Ова тврдња ће, без сумње, наићи на опште неприхватање и непријатно гунђање на рачун статистике. Није тешко претпоставити да би аналитичарима Републичког завода за статистику било постављено питање: знају ли они да је 2008. евро вредео 77 динара, а да је просечна зарада у то време била изнад 400 евра? А да данас средњи курс европске валуте премашује 107 динара и да је просечна плата нешто изнад 300 евра.
Дакле, ко је, заправо, платио најдебљи цех двогодишње кризе, а како се субјективно доживљавају наведени званични подаци?
– Податке статистике који казују да су наше зараде, у просеку, у протекле две године одолеле светској и домаћој кризи, стварност свакодневно демантује – тврди др Владана Хамовић, заменик директора Института за економику пољопривреде. – Колико заиста вреди просечна зарада у Србији и како се кретала њена реална вредност, најбрже се сазна када се преведе у евре и упореди са просеком у земљама у окружењу. Кретање курса динара према евру показује право стање наше економије, али и стандарда. Колико год се трудила да поверујем статистици да је просечна зарада у протекле две године номинално и реално расла, разувери ме стварност на пијаци и у продавници. Статистика и живот, очигледно, нису у сагласју.
Хамовић се не слаже са својим колегама економистима који тврде да, бар до октобра, раст курса евра није гурао навише цене на мало. Она сматра да пад вредности динара у односу на европску валуту поодавно подрива наш стандард.
Уосталом, за расправу је да ли се живот четворочлане породице са просечном зарадом од око 34.000 динара, а прима је око 60 одсто запослених, може назвати стандардом или је то само преживљавање, каже наша саговорница. На храну и пиће просечна породица троши 42 одсто расположивих прихода, то саопштава државна статистика. Још 23 одсто оде на трошкове становања и још 10 одсто на превоз. Преосталих 30 одсто породичног буџета је за све остало – лекове, школовање деце, поправке, одећу, обућу… Ако четворочлана породица располаже само са просечном платом, то је једва 10.000 динара месечно за покриће свих наведених трошкова. Стандард подразумева и куповину књиге, одлазак на годишњи одмор, у позориште… А како се тек живи од просечне пензије од 22.000 динара.
Милорад Мијатовић, потпредседник већа Самосталних синдиката Србије, такође не може да поверује да је за просечну српску плату у 2009. и овој години могло да се купи исто што и у 2008. И он као аргумент потеже да је пре почетка кризе просечна зарада у Србији вредела 420 евра, а сада је њена противвредност 310 евра.
– Најтеже је онима који остају без посла – указује Мијатовић. – У 2009. таква судбина задесила је око 133.000 грађана, а за девет месеци 2010. још 47.000 људи. Незапослених је све више, док се број запослених смањује. У Србији никада није било мање запослених. Радну књижицу данас има око 1,8 милиона грађана, док у испоставама Националне службе за запошљавање посао очекује 721.000 људи. Међу њима је 40 одсто младих и старијих од 52 године.
Мијатовић још указује да су и у овој кризи, као и деведесетих година прошлог века, дебљи крај извукли запослени у производњи, нарочито у приватном сектору, за разлику од око 500.000 запослених у државним службама и јавним предузећима. Потпредседник већа Самосталних синдиката Србије се прибојава да ће криза најжешће ударити у наредној 2011. години.
Ако је судити по изјавама званичника, надлежни у влади свесни су такве могућности. Најављује се да ће у буџету за наредну годину више пара бити издвојено за помоћ најугроженијима. Поред тога, најављен је и пакет мера за смањење раста цена прехрамбених производа у 2011, како би се умањио њихов утицај на раст трошкова живота и инфлације. Министарства трговине и пољопривреде треба да сачине предлог мера које ће стабилизовати цене хране.
Александар Микавица
------------------------------------------
Просек између 87.187 и 12.482 динара
Сваки незапослени мењао би се са оним који ради и прима плату, нарочито ако је редовна, ма колика била. Мада разлика између највишег и најнижег просека примања никада није била већа.
Тако је просечна нето зарада исплаћена у септембру у такозваном финансијском посредовању, односно банкама, била 87.187 динара, а у производњи радио, ТВ и комуникационе опреме само 12.482 динара. Да би просечно плаћени у наведеној производњи зарадио просечну плату у финансијском посредовању, треба да ради седам месеци.
Просечна плата исплаћена у септембру у разним удружењима била је 68.341 динар, у производњи дуванских производа 68.305 динара, у ваздушном саобраћају 68.271 динар, у вађењу сирове нафте и гаса 66.767 динара. Запослени у осигурању и пензионим фондовима, осим обавезног пензионог осигурања, примили су у просеку по 63.161 динар.
На зачељу су били и запослени у производњи одевних предмета и крзна са примљених 15.995 динара и у преради и производњи производа од дрвета и плуте са 16.188 динара.