Stare religije

Učlanjen(a)
19.09.2009
Poruka
27.630
Pre nego što su postali hrišćani,stari Sloveni su imali svoje bogove:Velesa,Ladu,Živu,Vesnu,Peruna,Dažboga,belog i crnog boga itd.
Razmišljam u kolikoj su meri ta božanstva nestala iz naših života?Naime, još uvek se u nekim narodnim običajima može pronaći trag stare religije(Sv.Ilija Gromovnik ima neke od odlika Peruna boga vatre,groma..)
Da nije bilo hristijanizacije Slovena kako bi se odvijala njihova istorija?Koliko je hrišćanstvo promenilo naše pradedove i koliko je verovanje u Peruna zaista besmisleno u poređenju sa verovanjem u hrišćanskog boga?
Da li je po vama uopšte to verovanje besmisleno?
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Hrišćanstvo samo po sebi nije neka nova radikalna religija nastala prije dvije hiljade godina. Ono je u sebe sublimiralo mnoštvo dogmi i vjerovanja iz prastarih religija - staroegipatske, judejske, raznih drugih paganskih vjerovanja, i samo ih drukčije uobličilo i, za ono doba, unekoliko modernizovalo. Otuda nije čudo što se u hrišćanstvu danas mogu naći vrlo slične dogme i vjerovanja koja nalazimo i u starim paganskim religijama, samo što su sada drukčije oblikovane.
Ako je bilo besmisleno vjerovati u Peruna, onda je isto tako besmisleno vjerovati i u Iliju gromovnika, i obrnuto. Ako je vjera u prvog imala nekog smisla, onda ima i vjera u ovog drugog.
Lično mislim da je hrišćanstvo kod Slovena promijenilo, u prvom redu, psihologiju vjere. Ako ništa drugo, ono je na neki način institucionalizovalo religiju na moderan način. Od mnoštva ranijih bogova i duhova zaštitnika, dalo je jednog Boga i time na neki način racionalizovalo samu vjeru, s jedne, a istovremeno je učinilo efikasnijom i prijamčivijom, s druge strane.
Što se tiče istorijskih posledica kristjanizacije Slovena, zaista je teško govoriti i nagađati o tome. Ovo posebno kada su u pitanju južni Sloveni. I ovako kristijanizirani i time duboko involvirani u duhovnu zajednicu Evrope, za malo da nisu istrijebljeni ili asimilirani, pred očima te njihove duhovne braće. Šta bi tek bilo da nisu bili hrišćani, može se samo nagađati.
 
Član
Učlanjen(a)
20.12.2009
Poruka
59
Jurivaka " I ovako kristijanizirani i time duboko involvirani u duhovnu zajednicu Evrope, za malo da nisu istrijebljeni ili asimilirani, pred očima te njihove duhovne braće."
Izgleda da prema tebi duhovnost kao "kategorija" ne egzistira van "religioznih zidova", čime duhovnost izjednačavaš sa religijom (Koliko mi je poznato negirao si postajanje duhovnosti na polju psihologije). "Sublimiravši mnoštvo dogmi i verovanja", a kako bi ja drugačije rekao praveći kompromise i ustupke prema njima (konkretno na našem podneblju ustupke paganstvu, pa otuda i dosta paganskog u "našem hrišćanstvu"), hrišćanstvo je izgubilo "sebe", svoju prvobitnu suštinu i Značaj.
"Hrišćanstvo je pojedinca shvatilo tako važnim, tako apsolutnim, da se više ne može žrtvovati: ali vrsta se održava ljudskim žrtvama... Pred Bogom su sve »duše« jednake: ali, to je najopasnija od svih ocena vrednosti! Ako su pojedinci jednaki, onda se dovodi vrsta u pitanje i pomaže praksa koja će naposletku upropastiti vrstu. "Niče"
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Izgleda da prema tebi duhovnost kao "kategorija" ne egzistira van "religioznih zidova", čime duhovnost izjednačavaš sa religijom (Koliko mi je poznato negirao si postajanje duhovnosti na polju psihologije).
Bože, sačuvaj! Samo ti znaš kako si izveo takav zaključak. Ovdje je riječ o religiji i govorim isključivo o toj duhovnosti, a ne o duhovnosti uopšte. Ja sam jedan od poslednjih koji bi dudhovnost reducirao u "religijske zidove".
 
Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
981
Izgleda da prema tebi duhovnost kao "kategorija" ne egzistira van "religioznih zidova", čime duhovnost izjednačavaš sa religijom (Koliko mi je poznato negirao si postajanje duhovnosti na polju psihologije). [/I]
Samo da potsetim .
Što se tiče izraza duh i duhovno napravljene su dve greške . Prva je što je optužen pogrešan čovek u vezi rasprave o terminima duh i duhovno . Druga greška je što niko nije negirao postojanje duha i duhovnosti u psihologiji jer kako da negiram kad ne znam šta je to . Radi se o tome da sam insistirao da oni nisu dokazani i da su ti termini neprikladni za psihologiju zbog njihove nepreciznosti (ipak se radi o nauci koja teži razjašnjavanju pojava a ne njihovoj mistifikaciji) . U tom smislu postavio sam pitanje šta je to duh? , da li je to misao (mišljenje) ili energija ili nesvesno tj. podsvesno ?, neka unutrašnja ili spoljašnja sila?, šta ?
Na ovo pitanje nisam dobio odgovor .
No vratimo se osnovnoj temi. Religija verovatno postoji odkad postoji čovek . Izgleda da je čovek zbog svoje urođne kauzalne logike religijom objašnjavao prirodne i društvene pojave . Osim toga religija je i psihološka potreba, potreba za sigurnošću , jasnoćom ,smislom , nekom vrstom kordinatnog sistema koja čoveku služi kao orjentir u ovom svetu i životu (zato se neki ljudi grčevito drže svojih svetih knjiga ) . Zapravo religija je pomogla prvobitnim ljudima da uspostave logički sistem koji ih je (bez obzira što je pogrešan) diferencirao od životinjskog haosa.
Međutim religija je snažno sredstvo manipulacije , preko nje se odvajkada uticalo na regulisanje društvenih odnosa . Zapravo mi preko mitova i religijskih spisa možemo zaključiti koji su vrednosni orjentiri takve religije i kakve odnose ona zagovara .
Stari Sloveni kada su naseljavali ove prostore i primali hrišćanstvo oni nisu samo menjali i modifikovali svoju religiju prilagodivši se novoj već su menjali i vlastite društvene odnose , iz rodovsko - plemenskog društva u ranofeudalno. Znači religija je i u to vreme imala ideološku ulogu preko koje se uticalo na društvene odnose.
 
Član
Učlanjen(a)
20.12.2009
Poruka
59
Mislim da si u pravu Rollmilane, izvinjavam se Jurivaki, ocigledno sam vas zamenio. Mislim da sam naveo neke definicije duha (citirao). Ali ni ti meni nisi odgovorio na pitanja šta je to misao i energija. Ja samo hoću kažem da definisanje ovih pojmova ne daje odgovore na važna pitanja kako, gde, zašto. Očigledno se radi o procesima koji proizvode odredjena stanja i da posredno preko nastalih stanja mi dolazimo do zakljucaka o procesima - "urodjenom kauzalnom logikom", a da li je ta logika primenljiva na ovom "klizavom terenu", van materijalnog. I sam si se izjasnio o toj logici "Izgleda da je čovek zbog svoje urođne kauzalne logike religijom objašnjavao prirodne i društvene pojave" - znamo kako je religija "objašnjavala" pomenute pojave.
Još jedan paradoks Rollmilane "Zapravo religija je pomogla prvobitnim ljudima da uspostave logički sistem koji ih je (bez obzira što je pogrešan) diferencirao od životinjskog haosa." Religija - pogrešna logika - haos u ljudskim glavama, ne postoji životinjski haos. A koja je uloga religije danas? U ostalom delu teksta se slažem sa tobom.
"Hrišćanstvo je jedan sistem življenja, ne sistem vere. Ono nam govori kako da postupamo, a ne u šta da verujemo." Niče
 
Član
Učlanjen(a)
19.08.2009
Poruka
981
Da tačno, dao si dve definicije, tačnije citate, evo koje su to definicije;
Duh je kompleksan pojam i ima dosta definicija sam Isus Hrist kaže: "Duh diše gde hoće i glas mu čuješ a ne znaš otkuda dolazi niti kuda ide. Takav je svaki ko je rođen od Duha (dakle duhovan)."
Fondacija za istraživanje duhovne nauke definiše reč "Duhovno" kao sve elemente izvan granica pet čula, uma (tj. naših utisaka, osećanja i želja) i intelekta (tj. našeg procesa donošenja odluka i sposobnosti rasuđivanja.
Sa ovim definicijama nijedna nauka ne može baratati jer takve stvari prosto nisu dokazane (ovde mislim na ovu drugu definiciju jer prva se ne može ni nazvati definicijom).
A što s tiče definicija misli i energije evo linkova; Misao - Википедија i Energija - Wikipedija
Ovi pojmovi su očigledni i dokazani za razliku od duha za koga po ovoj drugoj definiciji znamo samo šta nije a šta jeste nije objašnjeno . Prvu definiciju ne treba ni komentarisati .
Sada bih se vratio na temu.
Prvobitno napisao micicku --> Još jedan paradoks Rollmilane "Zapravo religija je pomogla prvobitnim ljudima da uspostave logički sistem koji ih je (bez obzira što je pogrešan) diferencirao od životinjskog haosa." Religija - pogrešna logika - haos u ljudskim glavama, ne postoji životinjski haos. A koja je uloga religije danas?
Kada sam napisao životinjski haos mislio sam na period pre očovečenja ljudi , znači religija (njegov logički sistem) i kultura jesu stvorile čoveka . A današnja uloga religije je višestruka ; Oprostiće mi Niče ali osim toga što nam govori kako da postupamo ona nam govori i u šta da verujemo ( da nije tako ne bi bilo toliko sukoba oko toga ). Međutim ona ima i druge uloge , pošto ima odgovore na sva pitanja ona kod velikog broja ljudi daje sigurnost i smisao življenja (o ovom sam već pisao).
O tome kako religija utiče na društvene odnose, to je valjda svima jasno pa ću ovaj put tu priču preskočiti.
Sve ovo da povežem sa osnovnom temom postavljajući pitanje koje glasi ; Pošto su pre judeo - hrišćanskih religija (ovde svrstavam i islam) postojale stare religije , da li je moguće da će neka nova religija zameniti hrišćanstvo i islam na globalnom nivou (ili bar u zapadnom svetu) ?
Po mom mišljenju to je na pomolu , pošto je biblija u dobroj meri zahvaljujući nauci izgubila verodostojnost za pretpostaviti je da će hrišćanstvo zameniti neka nova religija ; Ne to nije ateizam (to nije religija u pravom smislu) niti deanizam i agnosticizam.
To je religija koja prihvata evoluciju i istinsku starost planete a odbacuje bibliju kao istorijsku činjenicu . Međutim ona ne odbacuje boga kao tvorca i kao centralnu figuru koji se predstavlja ljudima i utiče na događaje. Osnova ovakve religije već postoji .
Bilo kako bilo i u toj novoj veri ostaću nevernik :)
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
20.12.2009
Poruka
59
Samo tvrdim da nas suvoparne i nedorađene definicije ne približavaju cilju. Evo sa vikipedije po tebi "naučno upotrebljivih definicija":
"Mišljenje (ili tok mišljenja) je mentalni proces koji se odlikuje rasuđivanjem i zaključivanjem, odnosno shvatanjem uzročno-posledičnih veza između različitih pojmova." - vidimo da je mišljenje proces, nemerljiv (merljiva su samo krajnja i početna stanja), izmiče nam ono važno, kako i gde nastaje.
"Energija je sposobnost nekog tijela ili mase tvari da obavi neki rad a isto se tako može reći da su rad i energija ekvivalentni pojmovi, iako opseg i sadržaj tih dviju riječi nije posve identičan." - divne li definicije (da ne pominjem potrebu za uvođenjem podela energije) - čime se ovaj pojam razvlači do beskonačnosti. Ali kako i gde nastaje energija, to je važnije od definisanja same.
Sve se kreće (okreće), čitav kosmos - sam kosmos (postojanje) je energija. Sam tvorac je energija - beskrajna. Tačno je da svet evoluira pa i religije, a osnova njihovog i "dugog uspeha" je privilegija "svajatanja" TVORCA.
"Ako ovo doba nije doba propadanja i opadanja životne snage, ono je u najmanju ruku doba nepromišljenog i proizvoljnog eksperimentisanja: — i verovatno je, da se od preterano mnogo neuspelih eksperimenata stiče opšti utisak o propadanju: a može biti, da se stiče i samo propadanje" Niče.
 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Samo tvrdim da nas suvoparne i nedorađene definicije ne približavaju cilju. Evo sa vikipedije po tebi "naučno upotrebljivih definicija":
"Mišljenje (ili tok mišljenja) je mentalni proces koji se odlikuje rasuđivanjem i zaključivanjem, odnosno shvatanjem uzročno-posledičnih veza između različitih pojmova." - vidimo da je mišljenje proces, nemerljiv (merljiva su samo krajnja i početna stanja), izmiče nam ono važno, kako i gde nastaje.
Gdje može nastati mentalni proces?
 
Član
Učlanjen(a)
20.12.2009
Poruka
59
Suviše sam mali za tako velika pitanja. Ako nisi razumeo polemika je u tome što ja smatram da nam definicije neke pojave koje ne objašnjavaju njenu prirodu nisu od pomoći. Većina nas veruje u tvorca a da li neko od nas može dati njegovu definiciju -objasniti njegovu prirodu. Da li naša ograničenost može biti mera za DA ili NE. (duhovno ne postoji jer ga naš racionalno(ograničeno) ne može spoznati-definisati). Da li naša konačnost-prolaznost može definisati beskonačnost -večnost.
Nauka tvrdi da je ljudski mozak samo transformator i nije sposoban proizvesti ni najprostiju misao. Ako ćemo verovati nauci, onada je pitanje gde i kako nastaje misao (mentalni proces) pitanje generacijama koje dolaze, onima koji će "elastičnije sagledati i prevrednovati" dostignića svojih predaka.
 
Natrag
Top