Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Starac Siluan Atonski[/FONT]
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]
[/FONT]
Starac Siluan Atonski - Kratak životopis
Deo početnog poglavlja knjige "Starac Siluan"
blaženopočivšeg arhimandrita Sofronija
Spoljašnji život blaženog starca protekao je bez naročitih događaja. Do odsluženja vojske provodio je život kao siromašan ruski seljak. Zatim, odsluživši uobičajeni vojni rok u nižim činovima, proveo je dugih 46 godina jednoličnog života u manastiru kao prost monah.
U manastirskoj monahologiji zabeleženo je: shimonah Siluan, svetovno ime - Semjon Ivanovič Antonov, zemljoradnik iz Tambovske gubernije, Lebedinskog okruga, Šovskog sreza i sela. Rođen 1866. godine, u Svetu Goru došao 1892. godine, postrižen u rasu 1896. godine, u shimu 1911. godine. Vršio poslušanja na Kalamarijskom metohu (na manastirskom imanju izvan Atona), u Starom Rusiku, na ekonomiji. Umro 11/24 septembra 1938. godine.
Od "rođen" do "umro" - sve izgleda beznačajno, nema šta da se zabeleži. Doticati se, pak, unutrašnjeg života čoveka pred Bogom neskromno je i smelo delo. Otkrivati "duboko" srce hrišćanina na očigled sveta, gotovo je isto što i svetogrđe. Međutim, pošto smo uvereni da sada, kad je starac napustio ovaj svet kao njegov pobedilac, više ništa ne može narušiti njegov večni pokoj u Bogu, usuđujemo se da bar ponešto iznesemo o njegovom neizmerno bogatom i uzvišenom životu, radi onih malobrojnih, koji sami teže takvom Božanskom životu.
Starac Siluan Atonski
O Ljubavi
Iz knjige"Pouke starca Siluana"
Od mladosti sam voleo ovako da razmišljam: Gospod se vazneo na nebo i očekuje nas tamo. Ali, da bismo bili sa Gospodom, treba da smo Mu slični, ili da smo kao deca - smireni i krotki i da Mu služimo. Tada će se ispuniti reči Gospodnje: Gde sam ja onde će i sluga moj biti, i bićemo sa Njim u Carstvu Nebeskom. Međutim, sada je moja duša mračna i klonula i ne mogu da uzdignem čistu molitvu ka Bogu, nemajući suza u sebi kojima bih oplakivao svoja zla dela. Usahla je duša moja i iznemogla od rđavog života...
O, ko bi mi zapevao onu pesmu, koju sam od mladosti toliko voleo, o tome kako se Gospod vazneo na nebo i kako nas mnogo voli i željno očekuje. Tu bih pesmu sa suzama slušao, jer je žalosna duša moja nazemlji.
Šta se dogodilo sa mnom? Kako sam izgubio radost i da li ću je opet zadobiti?
Plačite sa mnom sve zveri i ptice, šume i pustinje. Plačite sa mnom sva stvorenja Božija i utešite moj bol i tugu.
Evo na šta misli duša moja: Kolika je bila tuga Majke Božije kada je ostala na zemlji posle vaznesenja Gospodnjeg, kada ja koji tako malo volim Gospoda, ipak tako silno dušom čeznem za Njim?
Ona nigde nije zabeležila tugu svoje duše i mi uopšte malo šta znamo iz njenog života na zemlji, ali znamo da savršenstvo njene ljubavi prema Sinu i Bogu ne možemo razumeti.
Srce Majke Božije, njene misli, cela njena duša, bili su obuzeti Gospodom. Međutim, njoj je bilo dato još nešto: ona je volela ljude i plameno se molila za njih, za nove hrišćane, da ih Gospod ukrepi. Ona se molila za ceo svet, da se svi spasu. U toj molitvi ona je nalazila radost i utehu ovde na zemlji.
Mi ne možemo postići savršenstvo ljubavi Majke Božije, ali znamo sledeće:
Ukoliko je veća ljubav, utoliko je veće stradanje
duše.
Ukoliko je potpunija ljubav, utoliko je potpunije
poznanje.
Ukoliko je vatrenija ljubav, utoliko je plamenija
molitva.
Ukoliko je savršenija ljubav, utoliko je svetiji
život.
Niko od nas ne može dostići punotu ljubavi Majke Božije. Nama je potrebno Adamovo pokajanje. Pa ipak, uz pomoć Duha Svetog koji nas uči u Crkvi, i mi delimično razumemo tu ljubav.
izvor:mitropolija.co.me
Arhimandrit Sofronije: Starac Siluan Atonski - Kratak životopis
Starac Siluan Atonski: O Ljubavi
Starac Siluan Atonski: O Ljubavi
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif]
[/FONT]Starac Siluan Atonski - Kratak životopis
Deo početnog poglavlja knjige "Starac Siluan"
blaženopočivšeg arhimandrita Sofronija
Spoljašnji život blaženog starca protekao je bez naročitih događaja. Do odsluženja vojske provodio je život kao siromašan ruski seljak. Zatim, odsluživši uobičajeni vojni rok u nižim činovima, proveo je dugih 46 godina jednoličnog života u manastiru kao prost monah.
U manastirskoj monahologiji zabeleženo je: shimonah Siluan, svetovno ime - Semjon Ivanovič Antonov, zemljoradnik iz Tambovske gubernije, Lebedinskog okruga, Šovskog sreza i sela. Rođen 1866. godine, u Svetu Goru došao 1892. godine, postrižen u rasu 1896. godine, u shimu 1911. godine. Vršio poslušanja na Kalamarijskom metohu (na manastirskom imanju izvan Atona), u Starom Rusiku, na ekonomiji. Umro 11/24 septembra 1938. godine.
Od "rođen" do "umro" - sve izgleda beznačajno, nema šta da se zabeleži. Doticati se, pak, unutrašnjeg života čoveka pred Bogom neskromno je i smelo delo. Otkrivati "duboko" srce hrišćanina na očigled sveta, gotovo je isto što i svetogrđe. Međutim, pošto smo uvereni da sada, kad je starac napustio ovaj svet kao njegov pobedilac, više ništa ne može narušiti njegov večni pokoj u Bogu, usuđujemo se da bar ponešto iznesemo o njegovom neizmerno bogatom i uzvišenom životu, radi onih malobrojnih, koji sami teže takvom Božanskom životu.
Starac Siluan Atonski
O Ljubavi
Iz knjige"Pouke starca Siluana"
Od mladosti sam voleo ovako da razmišljam: Gospod se vazneo na nebo i očekuje nas tamo. Ali, da bismo bili sa Gospodom, treba da smo Mu slični, ili da smo kao deca - smireni i krotki i da Mu služimo. Tada će se ispuniti reči Gospodnje: Gde sam ja onde će i sluga moj biti, i bićemo sa Njim u Carstvu Nebeskom. Međutim, sada je moja duša mračna i klonula i ne mogu da uzdignem čistu molitvu ka Bogu, nemajući suza u sebi kojima bih oplakivao svoja zla dela. Usahla je duša moja i iznemogla od rđavog života...
O, ko bi mi zapevao onu pesmu, koju sam od mladosti toliko voleo, o tome kako se Gospod vazneo na nebo i kako nas mnogo voli i željno očekuje. Tu bih pesmu sa suzama slušao, jer je žalosna duša moja nazemlji.
Šta se dogodilo sa mnom? Kako sam izgubio radost i da li ću je opet zadobiti?
Plačite sa mnom sve zveri i ptice, šume i pustinje. Plačite sa mnom sva stvorenja Božija i utešite moj bol i tugu.
Evo na šta misli duša moja: Kolika je bila tuga Majke Božije kada je ostala na zemlji posle vaznesenja Gospodnjeg, kada ja koji tako malo volim Gospoda, ipak tako silno dušom čeznem za Njim?
Ona nigde nije zabeležila tugu svoje duše i mi uopšte malo šta znamo iz njenog života na zemlji, ali znamo da savršenstvo njene ljubavi prema Sinu i Bogu ne možemo razumeti.
Srce Majke Božije, njene misli, cela njena duša, bili su obuzeti Gospodom. Međutim, njoj je bilo dato još nešto: ona je volela ljude i plameno se molila za njih, za nove hrišćane, da ih Gospod ukrepi. Ona se molila za ceo svet, da se svi spasu. U toj molitvi ona je nalazila radost i utehu ovde na zemlji.
Mi ne možemo postići savršenstvo ljubavi Majke Božije, ali znamo sledeće:
Ukoliko je veća ljubav, utoliko je veće stradanje
duše.
Ukoliko je potpunija ljubav, utoliko je potpunije
poznanje.
Ukoliko je vatrenija ljubav, utoliko je plamenija
molitva.
Ukoliko je savršenija ljubav, utoliko je svetiji
život.
Niko od nas ne može dostići punotu ljubavi Majke Božije. Nama je potrebno Adamovo pokajanje. Pa ipak, uz pomoć Duha Svetog koji nas uči u Crkvi, i mi delimično razumemo tu ljubav.
izvor:mitropolija.co.me
