Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Starac Kleopa PUT NEBA
Pošto su Ocu Kleopi svakodnevno dolazili oci i bratija, kako iz manastira Sihastrije, tako i iz drugih manastira, radi ispovesti i duhovničkog savetovanja, sveti otac je nastojao da svakome daje savete primerene potrebama njegove duše, kako ga je putevodio Duh Sveti.
Kao što je poznato, monasi vode osobiti duhovni život, imaju posebno pravilo koje su im naložili njihovi duhovnici, imaju osobita iskušenja, i zbog toga su im potrebni iskusni duhovnici, koji mogu da ih podučavaju na putu pokajanja ka Hristu. Zbog toga je otac Kleopa svakoga pitao kakve duhovne teškoće ima, zatim koliko se dugo nije ispovedao, ko mu je duhovnik, ima li ili nema razrešenje za Sveto Pričešće i da li ga prekoreva savest zbog kakvog greha koji je utajio ili se stideo da ga ispovedi.
Od odgovora koji je svako davao pred starcem zavisili su i duhovni saveti i pouke koje je primao. I pošto je otac Kleopa dobro poznavao Sveto pismo, Svete Oce, Dobrotoljublje i Svete kanone, i bio Bogom nadahnut, uspevao je da uvek da najbolji odgovor, shodno svačijoj duševnoj potrebi i uzrujanosti. Tako je onaj koji je primao starčev savet i ispunjavao ga imao mnogo duševne radosti i mira. A ako je obećao da će se držati njegovog saveta a nije ga ispunjavao, imao je grižu savesti i bivao prinuđen da se vraća starcu.
Savet koji je najčešće preporučivao, kako monasima tako i vernicima, beše ovaj: "Ako želiš da hodiš pravo pred Bogom, potrebna su ti dva zida. Ali ne od opeke, ne od kamena, ne od zemlje, nego dva duhovna zida. Da imate strah Božiji sdesna, jer prorok David kaže: Strahom Božijim čovek odstupa od svekolikog zla a sleva da imate strah od smrti, jer Isus sin Sirahov kaže:Seti se, sine, svoga posletka i vavek nećeš zgrešiti (up. sa Isus Sirah 7,38). Ova dva dobra dela - strah Božiji i sećanje na smrt - izbavljaju čoveka od svekolikog greha".
Drugi saveti koje je preporučivao monasima behu i ovi: da delotvore poslušanje s ljubavlju i sa "Gospode Isuse" u umu i u srcu, i da svakoga dana, u zavisnosti od poslušanja, učestvuju na Svetoj liturgiji i na ostalim bogosluženjima Crkve.
Takođe je otac Kleopa još preporučivao monasima i braći iz manastira da u svemu budu poslušni svojim duhovnicima.Ako ne bi mogli izvršiti koje pravilo, da traže od duhovnika drugo pravilo, po meri svoje moći; da svakodnevno čitaju po jednu ili dve glave iz Svetog Pisma, osobito iz Novog zaveta; da čitaju žitije Svetitelja dotičnog dana i po koje slovo iz Otačnika, i druge pobožne knjige.
Manastirskim žiteljima je opet preporučivao da budu što postojaniji u monaškom životu, da ne hode iz jednog mesta u drugo, iz jednog manastira u drugi; da nemaju nikakav lični imetak i da ništa ne čine bez blagoslova starešine i duhovnika.
Kada bi Svetom ocu dolazili monasi i sabraća koji su se zbog nečega sablažnjavali, otac bi ih podsticao da se usredsrede na same sebe:
"Šta ti misliš? Kada brodar brodom plovi po moru, kroz stenovita i opasna mesta, misliš li da on gleda drugi brod, kuda ga vodi neko drugi? On motri na krmu.
Ili, da li onaj koji se vozi automobilom putem, gleda kako neko drugi vozi automobil? On motri na svoj put: desno, levo, nagib, breg! Svako motri na svoj automobil. Tako i ti. Drži ruku na volanu svoje duše! Gledaj svoju dušu, kako je ne bi survao u ponor! Šta neko drugi čini njegova je stvar. Svako se spasava shodno tome kako putovodi svoju dušu.
Navodio je sledeći primer.
Tri brata iz manastira Njamca otišla su dedi-Georgeu Lazaru, jednom svetom čoveku, koji je činio čudesa u ovim krajevima, i rekli su mu:
- Deda-George, mi odlazimo iz ovog manastira, jer smo se sablaznili!
- Ali zbog čega, mili moji? - rekao je starac.
- Nema više spasenja u manastiru!
Tada je deda-George, koji se nikada nije gnevio, viknuo jako triput: "Ne čini ti! Ne čini ti! Ne čini ti!", i otišao je.
Kada bi kogod od monaškog reda primetio kakvo teže odstupanje kod svoga duhovnog oca: ili srebroljublje, ili lakomstvo bilo koje vrste, tvrdičluk, gordost, gnev i drugo, otac Kleopa bi mu preporučivao da izabere sebi drugog duhovnika, ne osuđujući prvoga.
Ovo su neki od saveta koje je davao arhimandrit Kleopa svojoj duhovnoj deci i svim monasima iz zemlje koji su dolazili da mu traže polezno slovo.
izvor:mojepravoslavlje.blogspot
Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Duhovnički saveti za vernike
Otac Kleopa beše iskusan duhovnik kako za monahe, tako i za vernike. U prvom redu trudio se da probudi u dušama revnost i čežnju za Bogom. Nakon toga je sledilo duhovno uzrastanje te duše i njeno obnovljenje.
On je preporučivao svojoj duhovnoj deci da poštuju, uglavnom, sledeće savete:
Deca da budu od malena podizana u strahu Gospodnjem. Da uče molitve naizust; da se jednom mesečno ispovede i pričeste; da ih roditelji redovno vode u Svetu crkvu; da slušaju roditelje; da tvore molitve i metanije za oca i majku, za svoju braću i rodbinu; da uče veronauku u školi, da drže Svete postove i da ne kradu.
Svako od mlađih da ima svog duhovnika. Da se ispovedaju jednom mesečno, a Sveto Pričešće da primaju sa mnogo pobožnosti, kad budu dostojni Tela i Krvi Gospodnje, sledeći savet duhovnika. Zatim da u svemu slušaju roditelje, da se čuvaju svih današnjih ružnih sablazni i grehova; da čitaju pobožne knjige, a koji imaju priziv, da stupe u službu Gospodnju, bilo učeći Bogosloviju i Bogoslovski fakultet, bilo stupajući u monaški život. Koji imaju teška odstupanja od hrišćanskog morala neka se ispovedaju kod starih duhovnika i neka slede epitimiju koju im odrede.
One koji žele da stupe u brak neka kanonski ispitaju njihovi sveštenici, da slučajno ne budu u međusobnom srodstvu ili da se ne venčaju bez dozvole svojih roditelja. Zatim da poštuju zapovesti koje je Bog dao onima koji su u braku, to jest da ne čine čedomorstvo, da slušaju roditelje, da budu dobri hrišćani, da čine milostinju i da čiste savesti ispunjavaju savete svojih duhovnika.
Oni koji su u braku neka od svoje kuće naprave istinsku crkvu. Neka rađaju i neka podižu svoju decu u strahu Božijem, neka se mole mnogo, neka čine milostinju siročadi i udovicama, neka se ispovedaju i neka se pričešćuju najmanje četiri puta godišnje, ako imaju razrešenje. Zatim neka u svoje kuće ne primaju sektaše i ljude tuđe vere, neka žive u miru jedni s drugima, neka se sa pobožnošću staraju za roditelje i starce u porodici i da u svemu slušaju svoje duhovne pastire.
Do dvanaestogodišnjeg uzrasta otac Kleopa, tada učenik osnovne škole, ispovedao se parohijskom svešteniku, čije ime beše Georgije Kirijak, koji je krstio svu decu porodice Aleksandra Ilijea. Nakon ovoga uzrasta mladi Konstantin se ispovedao duhovnicima iz obližnjeg skita Kozančee, osobito duhovniku Kononu Gavrileskuu, koji beše poznati zaklinatelj i duhovni otac u okolini.
Od jeseni 1929. godine, kada je stupio u monaški život u skit Sihastriju, imao je za duhovnika igumana skita protosinđela Joanikija Moroja, koji beše duhovni otac svih tamošnjih žitelja, s obzirom da beše jedini sveštenik i sveštenoslužitelj Sihastrije.
Godina 1937 -1938. monah Kleopa odlazio je ponekad s ovcama u blizinu Stare Agapije i ispovedao je svoje grehove čuvenom duhovniku Vikentiju Malauu. Posle 1938. godine, kada je protosinđel Vikentije otišao u Banat kao sveštenik misionar, otac Kleopa se ispovedao i kod starca nastojatelja Joanikija, i kod jeroshimonaha Joila.
Od 1942. godine, kada je naimenovan za igumanovog zamenika, otac Kleopa se obično ispovedao kod jeroshimonaha Joila Georgiua, duhovnika skita, pošto je starac iguman ležao u postelji. Ali i nakon svoga rukopolaganja za sveštenika 1945. godine, i nakon svoga naimenovanja za igumana Sihastrije, ispovedao se isto kod jeroshimonaha Joila, a ponekad kod jeromonaha Kalistrata Bobua.
Pod kraj 1948. godine jeroshimonah Pajsije Olaru premešta se iz Kozančee u bratstvo manastira Sihastrije, i postaje duhovnik oca Kleope i mnogih drugih otaca. Ovaj veliki otac beše najiskusniji duhovnik u Moldaviji u drugoj polovini XX veka. Čak i u razdobljima povlačenja u planine otac Kleopa se ponekad ispovedao isto kod duhovnika Pajsija, koji je odlazio u ponoć da ga sretne na određenom, samo njima poznatom, mestu.
Na dan 18. oktobra 1990, kada se jeroshimonah Pajsije preselio Gospodu, otac Kleopa uzima sebi za duhovnika protosinđela Varsanufija Lipana, svoga učenika, kod kojega se još beše ispovedao i u razdoblju povlačenja u planine.
U proleće 1997. godine, pošto se protosinđel Varsanufije preselio Gospodu, arhimandrit Kleopa Ilije je izabrao sebi kao poslednjeg duhovnika jeromonaha Jakova Savina, kod kojeg se ispovedao do smrti.
To su bili duhovni oci arhimandrita Kleope Ilijea od detinjstva do kraja njegovog života. Njih je uvek pominjao s pobožnošću u svojim molitvama, kako u crkvi, tako i u keliji.
izvor:mojepravoslavlje.blogspot
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Od 1968 - 1970. godine podvizavali su se u manastiru Sihastriji više staraca monaha sa osobitim životom; svi behu učenici oca Kleope. Svake noći behu prisutni na Jutrenju. Po svršetku ponoćnog bogosluženja svaki se povlačio u svoju keliju. Samo dva starca ostajahu u crkvi i čekahu da izađu ostali.
Zatim, kad svi odu, prostrli bi se na tle ničice krstoobrazno, i počeli da se mole sa suzama Spasitelju Hristu, ištući milost, oproštaj i razdrešenje grehova.
Ovo činjahu svake noći posle jutrenja, a da ih niko nije primetio. Međutim, jedne noći neopaženo se u uglu crkve molio neki stari sveštenik svetog života. Beše to sveštenik Dimitrije Bežan, paroh u selu Gindaoanji, opština Balcatešti, županija Njamc, koji bi s vremena na vreme dolazio u Sihastriju.
Ona dvojica otaca, prostrti licem k zemlji, nisu primetili da ima još koga u crkvi. I pošto su otpočeli da se mole iz srca, nad njihovim glavama se podizao providni plamen svetlosti, koji se stalno povećavao. Beše to blagodatni plamen Duha Svetoga, koji rastijaše po meri molitve one dvojice staraca. Pošto nikada ne beše video tako što, sveštenik se divio ovom čudu i pavši na kolena molio se i on.
Nakon malo vremena ovaj blagodatni oganj se malo-pomalo smanjivao, dok se nije ugasio. Zatim su se ona dvojica staraca podigla na noge, napravila tri metanije, celivala svete ikone i otišla svaki u svoju keliju.
Eto, dakle, da i u našim danima još ima monaha svetoga života, koji imaju dar ognjene molitve! Njihova imena ni do danas nisu poznata. Ali neki udobreni starci nam kazuju da to behu oci Januarije i Kasijan, učenici oca Kleope. Ali to ostaje Božija tajna!
Govorio nam je otac Kleopa o drugom tajinstvenom čudu koje se zbilo isto u crkvi manastira Sihastrije:
"U zimu 1971. godine bejah čredni u Svetom oltaru. Došao sam u crkvu u 4 sata ujutru i tvorio sam na kolenima molitve pred Sveto Pričešće, pred Svetom Trpezom. Nedugo zatim uđe da se moli neka žena, koja beše došla s večera u manastir. Nisam je poznavao. Moljaše se tiho kod svih ikona i stalno činila metanije. Nije znala da ima još nekog u crkvi, jer beše mrak, budući zimsko doba. Videći da se moli tako postojano, pogledao sam kroz svete dveri da vidim ko se moli sa toliko vere. Žena klečaše nasred crkve s rukama podignutim nagore i iz sveg srca kazivaše ove reči: "Gospode, ne ostavi me! Gospode, ne ostavi me!"
Tada sam oko njene glave video svetlost otvoreno-žute boje i zapanjio sam se. Zatim je žena pala licem k zemlji i molila se bez glasa. Zrak svetlosti iznad nje postajaše sve veći i uzdigao se nad njenom glavom. Nakon malo vremena svetlost je tiho zgasnula, a žena se podigla i izašla iz crkve. Žena beše sa sela.
Eto, dakle, ko ima dar molitve! Eto, mirjani prevazilaze nas monahe! Ja sam obavljao proskomidiju i od velikog uzbuđenja počeo sam da plačem s kopljem u ruci. Samo Bog zna koliko izabranika ima On na ovom svetu!"
izvor:mojepravoslavlje.blogspot
Duhovnički saveti za monahe
Pošto su Ocu Kleopi svakodnevno dolazili oci i bratija, kako iz manastira Sihastrije, tako i iz drugih manastira, radi ispovesti i duhovničkog savetovanja, sveti otac je nastojao da svakome daje savete primerene potrebama njegove duše, kako ga je putevodio Duh Sveti.
Kao što je poznato, monasi vode osobiti duhovni život, imaju posebno pravilo koje su im naložili njihovi duhovnici, imaju osobita iskušenja, i zbog toga su im potrebni iskusni duhovnici, koji mogu da ih podučavaju na putu pokajanja ka Hristu. Zbog toga je otac Kleopa svakoga pitao kakve duhovne teškoće ima, zatim koliko se dugo nije ispovedao, ko mu je duhovnik, ima li ili nema razrešenje za Sveto Pričešće i da li ga prekoreva savest zbog kakvog greha koji je utajio ili se stideo da ga ispovedi.
Od odgovora koji je svako davao pred starcem zavisili su i duhovni saveti i pouke koje je primao. I pošto je otac Kleopa dobro poznavao Sveto pismo, Svete Oce, Dobrotoljublje i Svete kanone, i bio Bogom nadahnut, uspevao je da uvek da najbolji odgovor, shodno svačijoj duševnoj potrebi i uzrujanosti. Tako je onaj koji je primao starčev savet i ispunjavao ga imao mnogo duševne radosti i mira. A ako je obećao da će se držati njegovog saveta a nije ga ispunjavao, imao je grižu savesti i bivao prinuđen da se vraća starcu.
Savet koji je najčešće preporučivao, kako monasima tako i vernicima, beše ovaj: "Ako želiš da hodiš pravo pred Bogom, potrebna su ti dva zida. Ali ne od opeke, ne od kamena, ne od zemlje, nego dva duhovna zida. Da imate strah Božiji sdesna, jer prorok David kaže: Strahom Božijim čovek odstupa od svekolikog zla a sleva da imate strah od smrti, jer Isus sin Sirahov kaže:Seti se, sine, svoga posletka i vavek nećeš zgrešiti (up. sa Isus Sirah 7,38). Ova dva dobra dela - strah Božiji i sećanje na smrt - izbavljaju čoveka od svekolikog greha".
Drugi saveti koje je preporučivao monasima behu i ovi: da delotvore poslušanje s ljubavlju i sa "Gospode Isuse" u umu i u srcu, i da svakoga dana, u zavisnosti od poslušanja, učestvuju na Svetoj liturgiji i na ostalim bogosluženjima Crkve.
Takođe je otac Kleopa još preporučivao monasima i braći iz manastira da u svemu budu poslušni svojim duhovnicima.Ako ne bi mogli izvršiti koje pravilo, da traže od duhovnika drugo pravilo, po meri svoje moći; da svakodnevno čitaju po jednu ili dve glave iz Svetog Pisma, osobito iz Novog zaveta; da čitaju žitije Svetitelja dotičnog dana i po koje slovo iz Otačnika, i druge pobožne knjige.
Manastirskim žiteljima je opet preporučivao da budu što postojaniji u monaškom životu, da ne hode iz jednog mesta u drugo, iz jednog manastira u drugi; da nemaju nikakav lični imetak i da ništa ne čine bez blagoslova starešine i duhovnika.
Kada bi Svetom ocu dolazili monasi i sabraća koji su se zbog nečega sablažnjavali, otac bi ih podsticao da se usredsrede na same sebe:
"Šta ti misliš? Kada brodar brodom plovi po moru, kroz stenovita i opasna mesta, misliš li da on gleda drugi brod, kuda ga vodi neko drugi? On motri na krmu.
Ili, da li onaj koji se vozi automobilom putem, gleda kako neko drugi vozi automobil? On motri na svoj put: desno, levo, nagib, breg! Svako motri na svoj automobil. Tako i ti. Drži ruku na volanu svoje duše! Gledaj svoju dušu, kako je ne bi survao u ponor! Šta neko drugi čini njegova je stvar. Svako se spasava shodno tome kako putovodi svoju dušu.
Navodio je sledeći primer.
Tri brata iz manastira Njamca otišla su dedi-Georgeu Lazaru, jednom svetom čoveku, koji je činio čudesa u ovim krajevima, i rekli su mu:
- Deda-George, mi odlazimo iz ovog manastira, jer smo se sablaznili!
- Ali zbog čega, mili moji? - rekao je starac.
- Nema više spasenja u manastiru!
Tada je deda-George, koji se nikada nije gnevio, viknuo jako triput: "Ne čini ti! Ne čini ti! Ne čini ti!", i otišao je.
Kada bi kogod od monaškog reda primetio kakvo teže odstupanje kod svoga duhovnog oca: ili srebroljublje, ili lakomstvo bilo koje vrste, tvrdičluk, gordost, gnev i drugo, otac Kleopa bi mu preporučivao da izabere sebi drugog duhovnika, ne osuđujući prvoga.
Ovo su neki od saveta koje je davao arhimandrit Kleopa svojoj duhovnoj deci i svim monasima iz zemlje koji su dolazili da mu traže polezno slovo.
izvor:mojepravoslavlje.blogspot
Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Duhovnički saveti za vernike
Otac Kleopa beše iskusan duhovnik kako za monahe, tako i za vernike. U prvom redu trudio se da probudi u dušama revnost i čežnju za Bogom. Nakon toga je sledilo duhovno uzrastanje te duše i njeno obnovljenje.
On je preporučivao svojoj duhovnoj deci da poštuju, uglavnom, sledeće savete:
Deca da budu od malena podizana u strahu Gospodnjem. Da uče molitve naizust; da se jednom mesečno ispovede i pričeste; da ih roditelji redovno vode u Svetu crkvu; da slušaju roditelje; da tvore molitve i metanije za oca i majku, za svoju braću i rodbinu; da uče veronauku u školi, da drže Svete postove i da ne kradu.
Svako od mlađih da ima svog duhovnika. Da se ispovedaju jednom mesečno, a Sveto Pričešće da primaju sa mnogo pobožnosti, kad budu dostojni Tela i Krvi Gospodnje, sledeći savet duhovnika. Zatim da u svemu slušaju roditelje, da se čuvaju svih današnjih ružnih sablazni i grehova; da čitaju pobožne knjige, a koji imaju priziv, da stupe u službu Gospodnju, bilo učeći Bogosloviju i Bogoslovski fakultet, bilo stupajući u monaški život. Koji imaju teška odstupanja od hrišćanskog morala neka se ispovedaju kod starih duhovnika i neka slede epitimiju koju im odrede.
One koji žele da stupe u brak neka kanonski ispitaju njihovi sveštenici, da slučajno ne budu u međusobnom srodstvu ili da se ne venčaju bez dozvole svojih roditelja. Zatim da poštuju zapovesti koje je Bog dao onima koji su u braku, to jest da ne čine čedomorstvo, da slušaju roditelje, da budu dobri hrišćani, da čine milostinju i da čiste savesti ispunjavaju savete svojih duhovnika.
Oni koji su u braku neka od svoje kuće naprave istinsku crkvu. Neka rađaju i neka podižu svoju decu u strahu Božijem, neka se mole mnogo, neka čine milostinju siročadi i udovicama, neka se ispovedaju i neka se pričešćuju najmanje četiri puta godišnje, ako imaju razrešenje. Zatim neka u svoje kuće ne primaju sektaše i ljude tuđe vere, neka žive u miru jedni s drugima, neka se sa pobožnošću staraju za roditelje i starce u porodici i da u svemu slušaju svoje duhovne pastire.
Do dvanaestogodišnjeg uzrasta otac Kleopa, tada učenik osnovne škole, ispovedao se parohijskom svešteniku, čije ime beše Georgije Kirijak, koji je krstio svu decu porodice Aleksandra Ilijea. Nakon ovoga uzrasta mladi Konstantin se ispovedao duhovnicima iz obližnjeg skita Kozančee, osobito duhovniku Kononu Gavrileskuu, koji beše poznati zaklinatelj i duhovni otac u okolini.
Od jeseni 1929. godine, kada je stupio u monaški život u skit Sihastriju, imao je za duhovnika igumana skita protosinđela Joanikija Moroja, koji beše duhovni otac svih tamošnjih žitelja, s obzirom da beše jedini sveštenik i sveštenoslužitelj Sihastrije.
Godina 1937 -1938. monah Kleopa odlazio je ponekad s ovcama u blizinu Stare Agapije i ispovedao je svoje grehove čuvenom duhovniku Vikentiju Malauu. Posle 1938. godine, kada je protosinđel Vikentije otišao u Banat kao sveštenik misionar, otac Kleopa se ispovedao i kod starca nastojatelja Joanikija, i kod jeroshimonaha Joila.
Od 1942. godine, kada je naimenovan za igumanovog zamenika, otac Kleopa se obično ispovedao kod jeroshimonaha Joila Georgiua, duhovnika skita, pošto je starac iguman ležao u postelji. Ali i nakon svoga rukopolaganja za sveštenika 1945. godine, i nakon svoga naimenovanja za igumana Sihastrije, ispovedao se isto kod jeroshimonaha Joila, a ponekad kod jeromonaha Kalistrata Bobua.
Pod kraj 1948. godine jeroshimonah Pajsije Olaru premešta se iz Kozančee u bratstvo manastira Sihastrije, i postaje duhovnik oca Kleope i mnogih drugih otaca. Ovaj veliki otac beše najiskusniji duhovnik u Moldaviji u drugoj polovini XX veka. Čak i u razdobljima povlačenja u planine otac Kleopa se ponekad ispovedao isto kod duhovnika Pajsija, koji je odlazio u ponoć da ga sretne na određenom, samo njima poznatom, mestu.
Na dan 18. oktobra 1990, kada se jeroshimonah Pajsije preselio Gospodu, otac Kleopa uzima sebi za duhovnika protosinđela Varsanufija Lipana, svoga učenika, kod kojega se još beše ispovedao i u razdoblju povlačenja u planine.
U proleće 1997. godine, pošto se protosinđel Varsanufije preselio Gospodu, arhimandrit Kleopa Ilije je izabrao sebi kao poslednjeg duhovnika jeromonaha Jakova Savina, kod kojeg se ispovedao do smrti.
To su bili duhovni oci arhimandrita Kleope Ilijea od detinjstva do kraja njegovog života. Njih je uvek pominjao s pobožnošću u svojim molitvama, kako u crkvi, tako i u keliji.
izvor:mojepravoslavlje.blogspot
Dodato posle 3 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Dva starca monaha s darom molitve
Od 1968 - 1970. godine podvizavali su se u manastiru Sihastriji više staraca monaha sa osobitim životom; svi behu učenici oca Kleope. Svake noći behu prisutni na Jutrenju. Po svršetku ponoćnog bogosluženja svaki se povlačio u svoju keliju. Samo dva starca ostajahu u crkvi i čekahu da izađu ostali.
Zatim, kad svi odu, prostrli bi se na tle ničice krstoobrazno, i počeli da se mole sa suzama Spasitelju Hristu, ištući milost, oproštaj i razdrešenje grehova.
Ovo činjahu svake noći posle jutrenja, a da ih niko nije primetio. Međutim, jedne noći neopaženo se u uglu crkve molio neki stari sveštenik svetog života. Beše to sveštenik Dimitrije Bežan, paroh u selu Gindaoanji, opština Balcatešti, županija Njamc, koji bi s vremena na vreme dolazio u Sihastriju.
Ona dvojica otaca, prostrti licem k zemlji, nisu primetili da ima još koga u crkvi. I pošto su otpočeli da se mole iz srca, nad njihovim glavama se podizao providni plamen svetlosti, koji se stalno povećavao. Beše to blagodatni plamen Duha Svetoga, koji rastijaše po meri molitve one dvojice staraca. Pošto nikada ne beše video tako što, sveštenik se divio ovom čudu i pavši na kolena molio se i on.
Nakon malo vremena ovaj blagodatni oganj se malo-pomalo smanjivao, dok se nije ugasio. Zatim su se ona dvojica staraca podigla na noge, napravila tri metanije, celivala svete ikone i otišla svaki u svoju keliju.
Eto, dakle, da i u našim danima još ima monaha svetoga života, koji imaju dar ognjene molitve! Njihova imena ni do danas nisu poznata. Ali neki udobreni starci nam kazuju da to behu oci Januarije i Kasijan, učenici oca Kleope. Ali to ostaje Božija tajna!
O jednoj hrišćanki koja je imala dar božanske molitve
Govorio nam je otac Kleopa o drugom tajinstvenom čudu koje se zbilo isto u crkvi manastira Sihastrije:
"U zimu 1971. godine bejah čredni u Svetom oltaru. Došao sam u crkvu u 4 sata ujutru i tvorio sam na kolenima molitve pred Sveto Pričešće, pred Svetom Trpezom. Nedugo zatim uđe da se moli neka žena, koja beše došla s večera u manastir. Nisam je poznavao. Moljaše se tiho kod svih ikona i stalno činila metanije. Nije znala da ima još nekog u crkvi, jer beše mrak, budući zimsko doba. Videći da se moli tako postojano, pogledao sam kroz svete dveri da vidim ko se moli sa toliko vere. Žena klečaše nasred crkve s rukama podignutim nagore i iz sveg srca kazivaše ove reči: "Gospode, ne ostavi me! Gospode, ne ostavi me!"
Tada sam oko njene glave video svetlost otvoreno-žute boje i zapanjio sam se. Zatim je žena pala licem k zemlji i molila se bez glasa. Zrak svetlosti iznad nje postajaše sve veći i uzdigao se nad njenom glavom. Nakon malo vremena svetlost je tiho zgasnula, a žena se podigla i izašla iz crkve. Žena beše sa sela.
Eto, dakle, ko ima dar molitve! Eto, mirjani prevazilaze nas monahe! Ja sam obavljao proskomidiju i od velikog uzbuđenja počeo sam da plačem s kopljem u ruci. Samo Bog zna koliko izabranika ima On na ovom svetu!"
izvor:mojepravoslavlje.blogspot
Poslednja izmena: