- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.036
Šta znači hemija
Često ljudi prave poređenje sa hemijom kada govore o privlačnosti i sviđanju, bilo da je reč o zaljubljenosti, ljubavi ili seksualnosti. Kada se osoba koja je u potrazi za odgovarajućim partnerom upozna sa nekim novim, tada možemo čuti da je za dalji odnos presudno da li je u prvom susretu bilo ili nije bilo „hemije”. Ako je ta hemija ili alhemija toliko važna, šta je ona u stvari?
I najobičnija naša misao jeste i određeni hemijski proces u našem mozgu. A kada su emocije u pitanju, hemijski procesi su još kompleksniji i snažniji. Šireći se izvan mozga, oni pokreću različite biohemijske procese u čitavom telu. Upravo zbog toga što naša svest registruje promene u telu emocije i zovemo osećanja.
Razlog što ljudi govore o hemiji je taj što privlačnost i sviđanje doživljavaju kao neku vrstu unutrašnjeg događaja nad kojim nemaju nikakvu kontrolu. Pretpostavka je da su telo i duh neka vrsta posude u kojoj se odigrava fiziološka reakcija. Zapravo je reč o nesvesnim psihičkim procesima koji učestvuju u stvaranju emocije i doživljaja. Na potencijalnog partnera reagujemo kako svojim svesnim ja tako i nesvesnim delom naše ličnosti. Govoreći o hemiji, mi opisujemo reakciju nesvesnog dela.
Nesvesna ili intuitivna procena druge osobe jeste veoma važna, ali ne i dovoljna. Osobe koje se prepuštaju samo „hemiji” privlačnosti dozvoljavaju da ih vodi njihovo nesvesno. U ocenjivanju druge osobe koristimo veliki broj kriterijuma koji uključuju telesne, seksualne i estetske. Iako nismo svesni ni većine kriterijuma ni većine procesa, svesni smo njihovog rezultata. Ukoliko procenimo da druga osoba zadovoljava ove kriterijume, stvara se prijatno osećanje koje nas motiviše na prilazak u želji da se sa njom uspostavi čvršća veza. Ako kriterijumi nisu zadovoljeni, osećamo neprijatnost ili ravnodušnost. Tada nema „hemije”.
Problem sa nesvesnim kriterijumima je što ih mogu činiti dečja očekivanja, različite nerealne fantazije i zablude sa kojima se naše svesno ja, kada bi za njih znalo, nikako ne bi saglasilo. I zato neki od onih ljudi koji partnere biraju oslanjajući se isključivo na „hemiju” ili „srce” ponavljaju pogrešne izbore ostajući nesrećni u ljubavnom životu.
Najbolje je kada svesno ja sarađuje sa nesvesnim delom naše ličnosti. Kada u izboru partnera učestvuje samo jedan deo nas, tako da partnera prihvata jedan deo nas, a drugi ga ne prihvata, nastaje unutrašnji konflikt koji dugoročno vezu čini nestabilnom. Jedna krajnost su one veze u kojima je presudio svestan izbor, tako da su bez vitalnosti koju donosi „hemija”, a druga krajnost su one veze u kojima osim „hemije” ne funkcioniše ništa drugo.
Zoran Milivojević
Izvor: Politika
Često ljudi prave poređenje sa hemijom kada govore o privlačnosti i sviđanju, bilo da je reč o zaljubljenosti, ljubavi ili seksualnosti. Kada se osoba koja je u potrazi za odgovarajućim partnerom upozna sa nekim novim, tada možemo čuti da je za dalji odnos presudno da li je u prvom susretu bilo ili nije bilo „hemije”. Ako je ta hemija ili alhemija toliko važna, šta je ona u stvari?
I najobičnija naša misao jeste i određeni hemijski proces u našem mozgu. A kada su emocije u pitanju, hemijski procesi su još kompleksniji i snažniji. Šireći se izvan mozga, oni pokreću različite biohemijske procese u čitavom telu. Upravo zbog toga što naša svest registruje promene u telu emocije i zovemo osećanja.
Razlog što ljudi govore o hemiji je taj što privlačnost i sviđanje doživljavaju kao neku vrstu unutrašnjeg događaja nad kojim nemaju nikakvu kontrolu. Pretpostavka je da su telo i duh neka vrsta posude u kojoj se odigrava fiziološka reakcija. Zapravo je reč o nesvesnim psihičkim procesima koji učestvuju u stvaranju emocije i doživljaja. Na potencijalnog partnera reagujemo kako svojim svesnim ja tako i nesvesnim delom naše ličnosti. Govoreći o hemiji, mi opisujemo reakciju nesvesnog dela.
Nesvesna ili intuitivna procena druge osobe jeste veoma važna, ali ne i dovoljna. Osobe koje se prepuštaju samo „hemiji” privlačnosti dozvoljavaju da ih vodi njihovo nesvesno. U ocenjivanju druge osobe koristimo veliki broj kriterijuma koji uključuju telesne, seksualne i estetske. Iako nismo svesni ni većine kriterijuma ni većine procesa, svesni smo njihovog rezultata. Ukoliko procenimo da druga osoba zadovoljava ove kriterijume, stvara se prijatno osećanje koje nas motiviše na prilazak u želji da se sa njom uspostavi čvršća veza. Ako kriterijumi nisu zadovoljeni, osećamo neprijatnost ili ravnodušnost. Tada nema „hemije”.
Problem sa nesvesnim kriterijumima je što ih mogu činiti dečja očekivanja, različite nerealne fantazije i zablude sa kojima se naše svesno ja, kada bi za njih znalo, nikako ne bi saglasilo. I zato neki od onih ljudi koji partnere biraju oslanjajući se isključivo na „hemiju” ili „srce” ponavljaju pogrešne izbore ostajući nesrećni u ljubavnom životu.
Najbolje je kada svesno ja sarađuje sa nesvesnim delom naše ličnosti. Kada u izboru partnera učestvuje samo jedan deo nas, tako da partnera prihvata jedan deo nas, a drugi ga ne prihvata, nastaje unutrašnji konflikt koji dugoročno vezu čini nestabilnom. Jedna krajnost su one veze u kojima je presudio svestan izbor, tako da su bez vitalnosti koju donosi „hemija”, a druga krajnost su one veze u kojima osim „hemije” ne funkcioniše ništa drugo.
Zoran Milivojević
Izvor: Politika
