- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Šta sve može od kože
Iako se često nošenje kože neafirmativno povezuje sa društvenim grupama na margini i specifičnom vrstom muzike i stilom života, odevne predmete od kože nose svi, bez obzira na životnu dob ili pol
Opterećen problemima, finansijskom ili emotivnom krizom, čovek svoju borbu sa njima u većini slučajeva započinje rečima: “Iz ove kože se ne može!“ Koža sa kojom smo rođeni nekada je određivala i život kojim ćemo živeti, da li ćemo biti slobodni ili robovi, i u tom smislu iz kože se zaista nije moglo. Ako je naše telo jedina kuća u kojoj živimo, a koža njena fasada, onda nimalo ne čudi što su ljudi oduvek vodili računa o njoj, negovali je, ulepšavali, zatezali, sunčali... i trudili se da je što duže održe u svežem i neizboranom stanju.
Iako ima sopstvenu, čovek se sa velikom ljubavlju „uvlači“ u još jednu kožu iz koje realno može da izađe kada god poželi, može da je menja, kupuje, prodaje i poklanja. Ako razmišljate na duhovit način, sasvim je opravdano postaviti pitanje - treba li nam pored sopstvene još jedna koža? Upotreba kože kao odevnog materijala kod čoveka datira verovatno još iz doba praistorije. U trenucima lova, kako bi utolio glad, čovek je verovatno razmišljao i o potrebi da se obuče i ugreje svoje telo. Koža koja bi ostala nakon pojedene lovine bila je odličan ostatak od koga je mogao da kreira ono što mi danas nazivamo garderobom. Prošle su od tada hiljade i hiljade godina, ali koža kao materijal, od koje se danas pravi mnogo toga, nije izgubila na svojoj ekskluzivnosti, traženosti i modi.
Sfera gde je koža danas najzastupljenija svakako je asesoar. Od kože se prave novčanici, kaiševi, torbe za laptop računare, futrole za naočare i mobilne telefone. Od kože se prave i „lanci“ i narukvice na koje se kače privesci od plemenitih metala, dragog kamenja, raznih vrsta kristala i cirkona. Poslednjih nekoliko godina veoma je popularan uniseks nakit od kože sa zlatnim ili srebrnim pločicama Koža je uvek u modi, a žele je svi. Nema čoveka ili žene koji nemaju bar jedan kožni odevni predmet ili detalj. Od kože se prave cipele, torbe, koferi, mantili, jakne, suknje, pantalone, šeširi, kačketi, nameštaj, tepisi, pa čak i kupaći kostimi. U modnim trendovima je uvek prisutna, a retko ko odoleva njenom mirisu i mogućnosti da se uklapa u gotovo sve odevne kombinacije, počev od onih surovo dnevnih i sportskih, pa sve do večernjih i ekstravagantnih. Koža je izdrživ, dugotrajan materijal, veoma lak za održavanje. „Patina“ koju dobija na sebi usled dugogodišnjeg nošenja ne umanjuje njenu lepotu, naprotiv - daje dodatni šarm zbog koga mnogi više vole svoje, uslovno rečeno, iznošene odevne predmete od kože nego one nove i tek kupljene.
Iako se često nošenje kože neafirmativno povezuje sa društvenim grupama na margini i specifičnom vrstom muzike i stilom života, odevne predmete od kože nose svi, bez obzira na životnu dob ili pol. Različiti seksualni fetiši svoje modno uporište našli su upravo u ovom vanvremenskom materijalu. Rukavice, kecelje i čizme od kože bile su neizostavan deo vojne i radničke uniforme tokom srednjeg veka i kasnije. Koža se danas, zahvaljujući inovativnim i maštovitim dizajnerima i stilistima, kombinuje sa materijalima kao što su: teksas, pamuk, saten, svila i krzno. Izuzetno je teška za dizajniranje, pa su za taj posao danas otvorene i mnogobrojne škole u kojima se uči kako ukrotiti ovaj „divlji“ i živ materijal. Kod nas je u proizvodnji kožne odeće najpoznatija modna kuća „Mona“, a pored nje svoje umeće u dizajniranju ovog materijala dokazali su Irena Grahovac i Zvonko Marković.
Zahvaljujući tehničkom napretku, danas je kožnu garderobu moguće kupiti u gotovo svim bojama. Podjednako je atraktivna i bela i crvena, žuta, plava ili zelena, ali čini se da ona večita i crna nikada neće izaći iz mode. Baš ta crna je nezaobilazan detalj strasnih i mačo bajkera, rok muzičara i svih onih koji žive slobodno i avanturistički. Ovaj popularni materijal ima i svoje mane. Ukoliko nije postavljena krznom ili nekim drugim materijalom koža vas zimi ne može ugrejati, kao što vas leti, ukoliko nema otvorene rupe na sebi, ne može rashladiti. Baš kao i ljudska, koja reaguje na vremenske prilike koje su napolju, tako i koža koju nosimo nije u stanju da prevari minus ili plus koji nas očekuje kada izađemo iz stana. Uz sve ovo, ima mnogo onih koji je verno nose i leti i zimi, jer koža je više od pukog trenda i materijala. Ona je, pre svega, stil života.
Za one koji prate modu dizajneri su smislili i letnje čizme napravljene od udobne, veoma tanke, prevrnute kože poznate i pod nazivom „đavolja koža“. Da je svoju primenu našla gotovo svuda svedeči i činjenica da se koža koristila i za izradu raznih vrsta udaraljki i instrumenata kojima se čovek i danas zabavlja i uživa u njihovom originalnom zvuku koji nije elektronski. Na prvom mestu tu su razne vrste bubnjeva i doboša, kao i izvorne gajde.
Pored prirodne kože koja je uglavnom svinjskog, kravljeg, telećeg porekla, posebnu cenu imaju odevni predmeti napravljeni od krokodilske, zmijske ili kengurove kože. Borci za zaštitu životinja i životne okoline krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka žestoko su se borili protiv ubijanja životinja zarad pukog modiranja promovišući koncept eko-kože. Ova vrsta veštačke kože po izgledu i kvalitetu savršen je supstitut za zadovoljavanje želje za kožom, a ujedno ima i veoma human odnos prema okolini u kojoj živimo Sfera gde je koža danas najzastupljenija svakako je asesoar. Od kože se prave novčanici, kaiševi, torbe za laptop računare, futrole za naočare i mobilne telefone. Od kože se prave i „lanci“ i narukvice na koje se kače privesci od plemenitih metala, dragog kamenja, raznih vrsta kristala i cirkona. Poslednjih nekoliko godina veoma je popularan uniseks nakit od kože sa zlatnim ili srebrnim pločicama. Zamisliti sat bez dobre kožne narukvice gotovo je nemoguće. Pored dobro znanih kožnih fotelja i garnitura, danas se od kože prave i tepisi, abažuri za lampe, pa čak i zastori ili neke vrste zavesa.
Pored prirodne kože koja je uglavnom svinjskog, kravljeg, telećeg porekla, posebnu cenu imaju odevni predmeti napravljeni od krokodilske, zmijske ili kengurove kože. Borci za zaštitu životinja i životne okoline krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka žestoko su se borili protiv ubijanja životinja zarad pukog modiranja promovišući koncept eko-kože. Ova vrsta veštačke kože po izgledu i kvalitetu savršen je supstitut za zadovoljavanje želje za kožom, a ujedno ima i veoma human odnos prema okolini u kojoj živimo.
Mnogi će se složiti da ništa ne može zameniti izgled i osećaj koji pruža nošenje jakne od prirodne kože, hodanje u cipelama sa kožnim đonom, čak i kada proklizava na vunenom tepihu. Za sve one koji na osnovu mirisa ne mogu da utvrde da li je reč o prirodnoj ili veštačkoj koži, koristan je savet da u tim situacijama na datom odevnom predmetu slobodno ugase cigaretu. Ukoliko je koža prava, „fleka“ ili izgoretina na njoj neće ostati. Nakon nekog vremena koža će se vratiti u prvobitno stanje. Pravi kožni đon pronaći ćete tako što ćete liznuti prst i ostaviti trag na svetloj koži od koje je đon napravljen. Ukoliko je koža prava, ona će upiti vlažnost sa vašeg prsta i za sobom ostaviti fleku koja će se brzo osušiti i nakon nekog vremena nestati. Čuvajte i negujte svoju kožu iz koje ne možete, ali nije loše da u svom ormanu negujete kožu iz koje možete izaći kada god poželite.
Izvor: AKTER
Iako se često nošenje kože neafirmativno povezuje sa društvenim grupama na margini i specifičnom vrstom muzike i stilom života, odevne predmete od kože nose svi, bez obzira na životnu dob ili pol
Opterećen problemima, finansijskom ili emotivnom krizom, čovek svoju borbu sa njima u većini slučajeva započinje rečima: “Iz ove kože se ne može!“ Koža sa kojom smo rođeni nekada je određivala i život kojim ćemo živeti, da li ćemo biti slobodni ili robovi, i u tom smislu iz kože se zaista nije moglo. Ako je naše telo jedina kuća u kojoj živimo, a koža njena fasada, onda nimalo ne čudi što su ljudi oduvek vodili računa o njoj, negovali je, ulepšavali, zatezali, sunčali... i trudili se da je što duže održe u svežem i neizboranom stanju.
Iako ima sopstvenu, čovek se sa velikom ljubavlju „uvlači“ u još jednu kožu iz koje realno može da izađe kada god poželi, može da je menja, kupuje, prodaje i poklanja. Ako razmišljate na duhovit način, sasvim je opravdano postaviti pitanje - treba li nam pored sopstvene još jedna koža? Upotreba kože kao odevnog materijala kod čoveka datira verovatno još iz doba praistorije. U trenucima lova, kako bi utolio glad, čovek je verovatno razmišljao i o potrebi da se obuče i ugreje svoje telo. Koža koja bi ostala nakon pojedene lovine bila je odličan ostatak od koga je mogao da kreira ono što mi danas nazivamo garderobom. Prošle su od tada hiljade i hiljade godina, ali koža kao materijal, od koje se danas pravi mnogo toga, nije izgubila na svojoj ekskluzivnosti, traženosti i modi.
Sfera gde je koža danas najzastupljenija svakako je asesoar. Od kože se prave novčanici, kaiševi, torbe za laptop računare, futrole za naočare i mobilne telefone. Od kože se prave i „lanci“ i narukvice na koje se kače privesci od plemenitih metala, dragog kamenja, raznih vrsta kristala i cirkona. Poslednjih nekoliko godina veoma je popularan uniseks nakit od kože sa zlatnim ili srebrnim pločicama Koža je uvek u modi, a žele je svi. Nema čoveka ili žene koji nemaju bar jedan kožni odevni predmet ili detalj. Od kože se prave cipele, torbe, koferi, mantili, jakne, suknje, pantalone, šeširi, kačketi, nameštaj, tepisi, pa čak i kupaći kostimi. U modnim trendovima je uvek prisutna, a retko ko odoleva njenom mirisu i mogućnosti da se uklapa u gotovo sve odevne kombinacije, počev od onih surovo dnevnih i sportskih, pa sve do večernjih i ekstravagantnih. Koža je izdrživ, dugotrajan materijal, veoma lak za održavanje. „Patina“ koju dobija na sebi usled dugogodišnjeg nošenja ne umanjuje njenu lepotu, naprotiv - daje dodatni šarm zbog koga mnogi više vole svoje, uslovno rečeno, iznošene odevne predmete od kože nego one nove i tek kupljene.
Iako se često nošenje kože neafirmativno povezuje sa društvenim grupama na margini i specifičnom vrstom muzike i stilom života, odevne predmete od kože nose svi, bez obzira na životnu dob ili pol. Različiti seksualni fetiši svoje modno uporište našli su upravo u ovom vanvremenskom materijalu. Rukavice, kecelje i čizme od kože bile su neizostavan deo vojne i radničke uniforme tokom srednjeg veka i kasnije. Koža se danas, zahvaljujući inovativnim i maštovitim dizajnerima i stilistima, kombinuje sa materijalima kao što su: teksas, pamuk, saten, svila i krzno. Izuzetno je teška za dizajniranje, pa su za taj posao danas otvorene i mnogobrojne škole u kojima se uči kako ukrotiti ovaj „divlji“ i živ materijal. Kod nas je u proizvodnji kožne odeće najpoznatija modna kuća „Mona“, a pored nje svoje umeće u dizajniranju ovog materijala dokazali su Irena Grahovac i Zvonko Marković.
Zahvaljujući tehničkom napretku, danas je kožnu garderobu moguće kupiti u gotovo svim bojama. Podjednako je atraktivna i bela i crvena, žuta, plava ili zelena, ali čini se da ona večita i crna nikada neće izaći iz mode. Baš ta crna je nezaobilazan detalj strasnih i mačo bajkera, rok muzičara i svih onih koji žive slobodno i avanturistički. Ovaj popularni materijal ima i svoje mane. Ukoliko nije postavljena krznom ili nekim drugim materijalom koža vas zimi ne može ugrejati, kao što vas leti, ukoliko nema otvorene rupe na sebi, ne može rashladiti. Baš kao i ljudska, koja reaguje na vremenske prilike koje su napolju, tako i koža koju nosimo nije u stanju da prevari minus ili plus koji nas očekuje kada izađemo iz stana. Uz sve ovo, ima mnogo onih koji je verno nose i leti i zimi, jer koža je više od pukog trenda i materijala. Ona je, pre svega, stil života.
Za one koji prate modu dizajneri su smislili i letnje čizme napravljene od udobne, veoma tanke, prevrnute kože poznate i pod nazivom „đavolja koža“. Da je svoju primenu našla gotovo svuda svedeči i činjenica da se koža koristila i za izradu raznih vrsta udaraljki i instrumenata kojima se čovek i danas zabavlja i uživa u njihovom originalnom zvuku koji nije elektronski. Na prvom mestu tu su razne vrste bubnjeva i doboša, kao i izvorne gajde.
Pored prirodne kože koja je uglavnom svinjskog, kravljeg, telećeg porekla, posebnu cenu imaju odevni predmeti napravljeni od krokodilske, zmijske ili kengurove kože. Borci za zaštitu životinja i životne okoline krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka žestoko su se borili protiv ubijanja životinja zarad pukog modiranja promovišući koncept eko-kože. Ova vrsta veštačke kože po izgledu i kvalitetu savršen je supstitut za zadovoljavanje želje za kožom, a ujedno ima i veoma human odnos prema okolini u kojoj živimo Sfera gde je koža danas najzastupljenija svakako je asesoar. Od kože se prave novčanici, kaiševi, torbe za laptop računare, futrole za naočare i mobilne telefone. Od kože se prave i „lanci“ i narukvice na koje se kače privesci od plemenitih metala, dragog kamenja, raznih vrsta kristala i cirkona. Poslednjih nekoliko godina veoma je popularan uniseks nakit od kože sa zlatnim ili srebrnim pločicama. Zamisliti sat bez dobre kožne narukvice gotovo je nemoguće. Pored dobro znanih kožnih fotelja i garnitura, danas se od kože prave i tepisi, abažuri za lampe, pa čak i zastori ili neke vrste zavesa.
Pored prirodne kože koja je uglavnom svinjskog, kravljeg, telećeg porekla, posebnu cenu imaju odevni predmeti napravljeni od krokodilske, zmijske ili kengurove kože. Borci za zaštitu životinja i životne okoline krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka žestoko su se borili protiv ubijanja životinja zarad pukog modiranja promovišući koncept eko-kože. Ova vrsta veštačke kože po izgledu i kvalitetu savršen je supstitut za zadovoljavanje želje za kožom, a ujedno ima i veoma human odnos prema okolini u kojoj živimo.
Mnogi će se složiti da ništa ne može zameniti izgled i osećaj koji pruža nošenje jakne od prirodne kože, hodanje u cipelama sa kožnim đonom, čak i kada proklizava na vunenom tepihu. Za sve one koji na osnovu mirisa ne mogu da utvrde da li je reč o prirodnoj ili veštačkoj koži, koristan je savet da u tim situacijama na datom odevnom predmetu slobodno ugase cigaretu. Ukoliko je koža prava, „fleka“ ili izgoretina na njoj neće ostati. Nakon nekog vremena koža će se vratiti u prvobitno stanje. Pravi kožni đon pronaći ćete tako što ćete liznuti prst i ostaviti trag na svetloj koži od koje je đon napravljen. Ukoliko je koža prava, ona će upiti vlažnost sa vašeg prsta i za sobom ostaviti fleku koja će se brzo osušiti i nakon nekog vremena nestati. Čuvajte i negujte svoju kožu iz koje ne možete, ali nije loše da u svom ormanu negujete kožu iz koje možete izaći kada god poželite.
Izvor: AKTER