Zašto volimo porniće?
Pornografija je sinonim za savršen seks. A savršen seks je ono što nas sve fascinira. Ipak, postoje li loše strane ove “ljubavi”, odnosno, kako ukočiti na vreme?
Odgovor na staru dilemu zbog čega je pornografija toliko privlačna muš*karcima, po mišljenju većine stručnjaka, leži u nekoliko jednostavnih činjenica. Pre svega, pornografija, bilo da je reč o filmu, romanu, intenet sajtu ili časopisu, daje gotovo idealnu predstavu sekusalnog odnosa, pri čemu “idealno” podrazumeva da u njemu nema pehova, neprijatnih iznenađenja, loših završetaka. Zatim, reč je o otvorenom prikazu seksa u kome ništa ne ostaje skriveno, nedorečeno ili nejasno. Na kraju, ključ za primamljivost pornografije je svakako u njenoj osnovnoj “stilskoj figuri” – preterivanju, odnosno hiperbolisanju. Ali, krenimo redom.
Kada se kaže da je pornografska predstava seksa, u stvari seks bez greške, to je potpuno tačno. Bez obzira na to šta se sve realno dešava “akterima”, tj.glumcima, budući da su porno filmovi danas najaktuelniji, najdostupniji i najrašireniji oblik pornografije, u filmu, kao gotovom proizvodu, to se neće videti. Dakle, nebitno je da li su na snimanje došli dobro ili loše raspoloženi, da li je sve teklo glatko ili je bilo dosta pauza i rezova. Gledalac dobija ono što želi – vruć, maštovit, maratonski seks. Sjajni ambijenti, lepa negovana tela, privlačne destinacije. Jedna od najvećih evropskih producentskih kuća “Private” nekoliko godina je većinu filmova snimala isključivo u Kanu, na plažama Azurne obale, Monte Karlu i drugim mondenskim mestima. Čelnici kompanije su objasnili da je i to deo trenda i da svakako utiče na popularnost i rejtinge filmova. Kada se stvar malo bolje sagleda, pornografska prestava seksa vešto barata poznatim klišeima, dajući svojim konzumentima nešto što je gotovo utopija. Jer, pored samog odnosa koji ne zna za “kasnije”, “ne mogu”, “boli me”, “ne znam sta mi je” i slično, sve ostalo je u funkciji stvaranja savršenih prizora – izgled “partnera”, njene grudi, njegovi trbušnjaci, obala bazena, terasa vile, uzdasi, pokreti, čak i reči. Zavodljivost pornografije je u njenoj suprotnosti sa realnošću, jer je u stvarnom životu teško objediniti sve faktore savršenog uživanja. Naravno, nije ni nemoguće, ali ne uvek i ne tako jednostavno kao pritiskom dugmeta na DVD plejeru. Psiholozi na sličan način objašnjavaju i privlačnost masturbacije, posebno za muškarce, jer je ona u potpunosti zabava “po njegovoj meri”. Slike kojima se nadahnjuje, bilo da ih zaista posmatra ili samo zamišlja, takođe su iskorak u predstavi seksa u kome je sve savršeno. Istovremeno, ovde se krije i zamka za sve češću pojavu zavisnosti od pornografije, ali i za druge nesporazume. Legende o seksu iz mašte neretko, prvenstveno kod mlađih i neiskusnih muškaraca, stvaraju nerealnu sliku o tome šta je zaista dobar seks. Opterećenje rekordima iz porno filmova, mitovi o seksualnoj veštini i izdržljivosti potencijalni su izvor nezadovoljstva i seksualne anksioznosti. Stvaran seks je ipak nešto drugo. Naravno, bilo bi jednostrano poricati činjenicu da postoji i dobra strana pornografije, na prvom mestu za dečake u pubertetu, koji na taj način saznaju šta se sve i kako može izvesti.
Ono što najuporniji protivnici pornografije nazivaju njenom “brutalnošću” i “ogoljenošću”, jeste eksplicitno prikazivanje seksualnog odnosa, bez kog pornografija ne bi bila to što jeste. Ujedno, to je i ono najuzbudljivije u njoj. Neretko se baš na osnovu ove tačke pravi razlika između onoga što je erotsko i onoga što je pornografsko. U erotskom prikazivanju se nikada ne ide do kraja, nikada se “ne vidi baš sve”. Erotsko podrazumeva zadršku, odlaganje, najavu i slutnju. Zbog toga je erotika uvek bila dobrodošla u umetnosti, bez obzira na to da li je reč o skulpturi, romanu, slici ili fotografiji. Pornografija je nešto drugo. Ona je svedena na nagonsko i animalno, u njoj nema ostatka. Sve njene vrste i žanrovi, ako se ograničimo na film, samo su osmišljene prema različitim seksualnim ukusima – sado mazo, bizzare, teen, hardcore itd.
Preterivanje je deo “ušminkanosti” pornografije. Deo onog nerealnog u njoj. I samim tim deo njene ogromne privlačnosti. Jer, kada prosečan, mlađi muškarac vidi šta sve “on može”, često se poželi da bude baš takav. Popularnost italijanskog porno glumca, kasnije producenta i reditelja Roka Sifredija potvrđuje ovu tezu. Takođe, na istom terenu se vrlo često “kupe” parameteri za izgled idealne partnerke. Međutim, da ne bi bilo zabune, još jednom je važno napomenuti šta se zaista dešava “behind the scene”. Na kanalu Explorer, često se emituju emisije o tome kako teče snimanje porno filmova. Tu saznajemo da je glumica iznervirana što neće raditi scenu sa svojim “omiljenim kolegom”, koji je odjavio dolazak na snimanje. Razočarana je zamenom, jer sa njim najbolje “funkcioniše”. Takođe, vidimo zadihanog “baju” koji traži prekid jer se previše znoji i “ne ide mu baš najbolje”. Jasno je da porno glumci koji da bi to postali prolaze stroge kastinge imaju dobre seksualne sposobnosti, ali je isto tako jasno da nisu imuni na pehove. Oni koji to stvarno jesu su likovi koje gledamo, kad svi odu na spavanje, ali oni su deo fikcije, iz koje je sve loše očišćeno. Opčinjenost ovom vrstom seksualnih mitova sve češće vodi u potpunu zaokupljenost virtuelnim uživanjima. Naime, sredinom leta u Vašingtonu je rađeno istraživanje koje pokazuje da je zavisnost od pornografije u konstantnom porastu. Takođe, porede je sa zavisnošću od nekih vrsta droga, a primer koji se navodi u završnom tekstu odnosi se na čoveka koji je na posao dolazio svakoga dana u devet sati ujutru da bi se ulogovao na pornografske sajtove i ostajao tu sve do kraja radnog vremena. Deset sati dnevno. Reč je o vrlo sposobnom i uspešnom menadžeru, što je uverilo psihologe u tezi da prekomerno konzumiranje pornografije postaje pretnja koncentraciji, noramalnom funkcionisanju i porodičnom životu. Istraživanje je finansirao Američki kongres, ali se ipak odustalo od ekstremnih zahteva konzervativaca da se punoletni korisnici sajtova moraju ulogovati korišćenjem pristupnih kodova. Na taj način, sajtovi bi postali nedostupni za maloletnike, ali bi pravo na privatnost odraslih bilo ugroženo. Fanove pornografije spasao je Peti amandman američkog ustava koji garantuje slobodu govora tako da je i insistiranje na “odstranjivanju” pornografije sa televizije i Interneta takođe odbijeno. Bez obzira na to što tvrdnje da prekomerno uživanje u pornografiji može da vodi čak i ka potpunoj sekusualnoj neosteljivosti i uništavanju seksualnog zadovoljstva, važno je odbraniti pravo na izbor. Isto tako, i pored činjenice je da je pornografska industrija jedna od najjačijih industrija na svetu, to nikako ne može da funkcioniše kao glavni razlog za neprijatne pojave, incidentne pojave. Pornografija nije isto što i pornografski sistem vrednosti koji se može roditi u svakom društvu. On mnogo više zavisi od opšte slike tog društva, njegovog standarda, kulture, obrazovnih ustanova, medija u najširem smislu reči.
Reč “pornografija” nastala je u Staroj Grčkoj spajanjem reči “porno” što znači prostitutka i reči “grafis” što znači pisati. Sklonost ka opsivanju seksualnog čina je jako stara, a njen cilj je bio izazivanje seksualnog uzbuđenja. Rimski pesnik Katul je bio prvi pisac lascivne poezije, a i sam motiv ljubavi i strasti razvijao je na nov način. Generalno gledano, imajući u vidu sve što se kasnije dešavalo, teško je govoriti o pornografskom stvaralaštvu i literaturi, ukoliko se pornografiji poriče bilo kakva umetnička vrednost. Što se porno filmova tiče, prvi je snimljen 1908.godine (tačno pre 100 godina!) u Francuskoj, a istoričari filma tvrde da su u tadašnjim desetominutnim ostvarenjima i postavljeni klišei za filmove koji nose oznaku “XXX”. Prvi porno film koji je emitovan u bioskopskim salama bio je “Duboko grlo”, zaradivši prvi milion dolara za mesec dana prikazivanja. Distribuirao ga je Čak Trejons za samo 1200 dolara. Pornografija ubrzo postaje unosan biznis, a “homemade” fimovi su deo poslednjeg trenda. Za njegovu popularnost najzaslužnije su javne ličnosti, čiji su “intimni zapisi”, slučajno ili namerno dospeli u javnost. Pionirka nove mogućnosti za sjajnu zaradu, bila je olimpijska pobednica, reprezentativka SAD i uspešna klizačica Tanja Harding. Postoje podaci da je svoj film prodavala za 25 dolara u enormnom broju kopija. Njenim stopama je krenula i Pamela Anderson sa fascinantnim zapisom sa svog svadbenog putovanja, a najveću medijsku prašinu podigao je “blokbaster” Paris Hilton “Jedna noć u Parizu”. Među najpoznatije umetničke filmove koji su bili na granci pornografije svakao spadaju “Kresni me” i “Romansa X”, u kojima su uloge dobili i poznati glumci “neumetničkog” žanra.
Milan Nikolić
yes3