Šta su afte - kako ih prepoznati i lečiti

[crvendac_011]

Šta su afte - kako ih prepoznati i lečiti

Stil magazin 19.04.2010 13:43



Male ranice u ustima često se javljaju u proleće sa padom imuniteta. Saznajte zašto se afte češće pojavljuju kod žena, koje vrste postoje i kako se one najbrže leče

Ako se tačan uzrok pojavljivanja afti ne zna, postoji niz teorija, od toga da je uzrok jedna vrsta bakterija pa do toga da se radi o genetski uslovljenoj pojavi. Faktori usled kojih se mogu pojaviti afte su stres, povećana ili smanjena kiselost želudačnih sokova, nedostatak vitamina (posebno onih iz grupe B), hormonalni poremećaji (manjak estrogena kod žena), trudnoća, menstruacija, hronične bolesti koje dovode do pada imuniteta, usled nošenja proteze...

Bolna upala
Od ovog poremećaja pati veliki broj ljudi širom sveta, između 10 i 25 odsto populacije. Bolest je češća među ljudima višeg socio-ekonomskog statusa, kod žena i osoba koje su pojačano izložene stresu. Interesantno je da se retko javlja kod pušača. Pojavi svake afte prethodi crvenilo i lagano pečenje tog dela sluzokože na kom se uskoro javlja mehurić ispunjen bistrom tečnošću.
Mehurić ubrzo puca, tečnost iz njega ističe, a na njegovom mestu ostaje ranica. Pri tom, nervni završeci ostaju nezaštićeni zbog čega su ranice izrazito osetljive. Bol je posebno izražen ako se jede vruća ili jako začinjena hrana (kisela ili ljuta). Po pravilu, afte se uvek pojavljuju na sluzokoži obraza, a vrlo retko na desnima i tvrdom nepcu. Neretko se pojavljuju na jeziku, češće na bočnim stranama i na korenu jezika.

Male ili minor afte
Male afte se javljaju u 80 odsto slučajeva. To su plitka oštećenja sa crvenim rubom, prečnika manjeg od jednog centimetra, smeštene su na ivici jezika i sluzokoži obraza. Istovremeno se može javiti jedna afta ili nekoliko njih. Bolne su jer sežu u dubinu sluzokože. Traju od 7 do 14 dana i spontano zarastaju bez ožiljka.

Velike ili major afte
Velike afte se javljaju kod oko 10 odsto pacijenata. Najčešće su smeštene na usnama, bočnim ivicama jezika, sluzokoži obraza te mekom nepcu i resici. Sa njima se javlja upalna reakcija, otok, povišena telesna temperatura, povišena sedimentacija... Nisu bolne, ali zbog dubljeg prodora, treba tri do šest nedelja da bi zarasle, a posle toga na mestu gde su bile ostaje ožiljak.

Herpetiformne afte
Ova vrsta afti je slična herpesu, a karakteriše je velik broj sitnih oštećenja koja se međusobno stapaju. Veoma su bolne jer nastaju na upaljenoj podlozi, najčešće na podjezičnoj i sluzokoži obraza. Gutanje i govor su otežani, a traju 7 do 14 dana. Zbog lečenja, izuzetno je važno da se zna šta je afta, a šta herpes jer se kod afti primenjuju kortikosteroidi, koji se kod herpesa ne smeju davati.

Lečenje afti
Lečenje afti uključuje lokalnu ili sistemsku primenu kortikosteroida, imunostimulacionu i vitaminsku terapiju. Prvo se teži tome da se spreči bol primenom površinskih anestetika, ispiranjem različitim tečnostima, nakon čega sledi smirivanje upale upotrebom kortikosteroida i podizanje otpornosti samog organizma. Naravno, obavezno je redovno održavanje higijene usta i zuba.

 

[crvendac_011]

Afte - neprijatne ranice na sluzokoži

Afte - neprijatne ranice na sluzokoži Večernje novosti 24.06.2010 15:49



Pojava afti je često udružena sa emocionalnim stresom, kao i prisustvom nekih sistemskih oboljenja

Mnogi su osetili neprijatnost koju sa sobom nose afte, jedna od najčešćih bolesti oralne sluzokože. U pitanju su bele lezije - ranice, na sluzokoži obraza, ispod jezika, usana, jasno oivičene crvenim prstenom i veoma bolne. Stomatolozi kažu da nepredvidiv početak i intenzitet, čine afte vrlo neugodnom, često teško podnošljivom bolešću.
Prema rečima dr Nataše Nikolić-Jakoba, specijaliste za parodontologiju i oralnu medicinu, Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu Stomatološkog fakulteta, tačan uzrok pojavljivanja afti zasada je nepoznat. Ipak, dokazan je genetski determinisan poremećaj u imunom odgovoru na još uvek nepoznat antigen.
- Pojava afti je vrlo često udružena sa emocionalnim stresom, kao i prisustvom nekih sistemskih oboljenja - kaže dr Nikolić-Jakoba. - Među takvim oboljenjima su anemija, celijakija, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, HIV/AIDS. Nutritivne alergije - na čokoladu, kafu, kikiriki, bademe, jagode, cimet, mogu se manifestovati prisustvom afti. Istraživanja novijeg datuma su pokazala da se afte javljaju kod osoba alergičnih na protein mleka.
Naša sagovornica kaže da i lokalne mehaničke iritacije mogu da izazovu pojavu afti. Povreda sluzokože u ustima bilo oštrim ivicama zuba, nekorektnim stomatološkim radovima, ortodontskim bravicama, ili čak tvrdim četkicama mogu da uzrokuju da se pojave u veoma bolne afte.
- Dijagnoza afti se postavlja najčešće kliničkim pregledom, a u retkim situacijama je potrebno uraditi biopsiju - kaže dr Nikolić-Jakoba. - Terapija koja se primenjuje ima za cilj smanjenje bola, zatim ubrzavanje zarastanja lezije i produženje intervala između dve epizode pojavljivanja afti. Bez tretmana, male afte, koje su veličine dva do četiri milimetara, spontano zarastaju za sedam do deset dana. Zarastanje velikih afti, koje su u promeru veće od jednog centimetra, može da potraje i više od mesec dana. Trebalo bi napomenuti da afte možemo kontrolisati, ali ne i izlečiti.
Doktor Nikolić-Jakoba savetuje one koji imaju problema sa aftama da se što pre jave stomatologu specijalisti, ali i svom lekaru da bi proverili opšte zdravstveno stanje.
Stomatolog će pre svega nastojati da spreči bol primenom površinskih anestetika, ispiranjem različitim tečnostima, nakon čega sledi upotreba kortikosteroida, kao i pospešivanje epitelizacije i podizanje otpornosti organizma.