- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Šta raditi kad se tinejdžeri INATE
Petak | 12.02.2010
Rekli ste ćerki da mora da se vrati kući do ponoći ili ste joj zabranili da izađe, ali ona je odlučila da vam tera inat. Kako da je naterate da vas polsuša?
Kad dete u adolescentskom uzrastu odbije da ih posluša, roditelji reaguju na dva načina: ili počnu da urlaju ili slegnu ramenima i kažu „Nek' ide dođavola!" Nijedan od ta dva načina nije dobar, upozoravaju psiholozi. Evo šta stručnjaci predlažu roditeljima da učine da bi prevazišli takve situacije.
Kako da reagujemo kad dete odbije da nas posluša?
- Podsetite je da ste vi njen roditelj i da ste po zakonu odgovorni za nju dok je maloletna. Ne možete, dakle, da je pustite da ide kuda hoće i da radi šta hoće. Adolescenti su obično osetljivi na takve objektivne argumente, koji ne zavise od raspoloženja roditelja.
Ali, ipak ne možemo da ih zaključamo ako hoće da izađu po svaku cenu!
- Naravno. Uostalom, to ne bi bilo ni od kakve koristi. Autoritet se ne dokazuje fizičkom silom. Imajte na umu da deca u adoelscentskom uzrastu obično ne odbijaju da poslušaju, već samo prete da će to učiniti, a to je važna nijansa...
Šta hoćete da kažete?
- Detetovo odbijanje je provokacija i, istovremeno, opipavanje granica. Ono vas testira. Dakle, najgore što možete da uradite jeste da odgovorite: „Baš me briga, idi ako hoćeš!". Bolje je da mu smireno, ali odlučno kažete da to ne dolazi u obzir. Imajte na umu da će adolescent praviti veće gluposti i, samim tim, izlagati se većim rizicima ako ga roditelji ne zauzdavaju.
U redi, ali to inaćenje se negativno odražava na odnose u porodici...
- Da, roditelji teško prihvataju neposlušnost. Međutim, takvo ponašanje je sasvim normalno u tom uzrastu. Neki misle da će dete, ukoliko preteruju sa zabranama i ograničenjima, postati još tvrdoglavije. Desiće se, međutim, upravo suprotno: adolescent će se osećati sigurnije zbog roditeljske odlučnosti. Ali samo pod uslovom da ste dosledni!
Šta podrazumevate pod doslednošću?
- Ograničenja i zabrane moraju da budu razumni. Adolescent koga roditelji puštaju da izlazi, a onda mu odjednom zabrane da ode s drugovima na večeru, sigurno će se pobuniti. Zabrana mora da bude obrazložena: restoran je daleko, u to doba neće imati prevoz do kuće, to mesto nije baš posećeno... S druge strane, ako celo njegovo društvo ide u kafić iz kraja, nemate razloga da mu zabranite da ide, osim ako nećete da ga kaznite. Ukoliko odbije da vas posluša, treba da se zapitate da li su vaši metodi vaspitavanja u redu.
Kakva pitanja treba sebi da postave roditelji?
- Da li su previše strogi? Da li su primetili da je odrastao? Adoelscentu treba ostaviti dovoljno prostora da se razvija, pri čemu se pod razvojem podrazumevaju dve stvari: odrastanje i kretanje. Treba, dakle, da preispitaju zabrane koje mu nameću. Podrazumeva se da roditelji treba to zajedno da učine i da treba da se dogovore kako će se ubuduće ponašati.
A to nije uvek slučaj?
- Ne, naročito u slučaju razvedenih roditelja, a pogotovo ako je razvod bio buran Jedan roditelj onda obično igra na popustljivost da bi pridobio detetovu naklonost. Verovatno će u početku biti oduševlejno slobodom koju je tako lako izvojevalo. Ali, kasnije će početi da pati, pošto će shvatiti da ga roditelji iskorišćavaju za međusobni obračun.
A šta ako, uprkos svim vašim argumentima, dete ipak uradi po svom?
- To je dokaz da nešto nije u redu. Ipak, umesto da ga kaznite ili da se pretvarate da ništa ne vidite, zapitajte se da li ste previše popustljivi ili, pak, kruti. Ili da li je dete jednostavno ušlo u fazu kad više neće da podnosi oraničenja...
Šta onda treba da se radi?
- Adolescent koji se buni protiv svakog autoriteta i hoće po svaku cenu da izlazi svako veče krije neki problem, neku patnju. On se ponaša suprotno od odrasle osobe koja se, kad je u depresiji, povlači u sebe. Ako vam uporno prkosi i odbija da vas posluša, konsultujte se sa nekim stručnjakom. On očigledno beži od nečega. Treba utvrditi od čega.
Izvor: Blic
Petak | 12.02.2010
Rekli ste ćerki da mora da se vrati kući do ponoći ili ste joj zabranili da izađe, ali ona je odlučila da vam tera inat. Kako da je naterate da vas polsuša?
Kad dete u adolescentskom uzrastu odbije da ih posluša, roditelji reaguju na dva načina: ili počnu da urlaju ili slegnu ramenima i kažu „Nek' ide dođavola!" Nijedan od ta dva načina nije dobar, upozoravaju psiholozi. Evo šta stručnjaci predlažu roditeljima da učine da bi prevazišli takve situacije.
Kako da reagujemo kad dete odbije da nas posluša?
- Podsetite je da ste vi njen roditelj i da ste po zakonu odgovorni za nju dok je maloletna. Ne možete, dakle, da je pustite da ide kuda hoće i da radi šta hoće. Adolescenti su obično osetljivi na takve objektivne argumente, koji ne zavise od raspoloženja roditelja.
Ali, ipak ne možemo da ih zaključamo ako hoće da izađu po svaku cenu!
- Naravno. Uostalom, to ne bi bilo ni od kakve koristi. Autoritet se ne dokazuje fizičkom silom. Imajte na umu da deca u adoelscentskom uzrastu obično ne odbijaju da poslušaju, već samo prete da će to učiniti, a to je važna nijansa...
Šta hoćete da kažete?
- Detetovo odbijanje je provokacija i, istovremeno, opipavanje granica. Ono vas testira. Dakle, najgore što možete da uradite jeste da odgovorite: „Baš me briga, idi ako hoćeš!". Bolje je da mu smireno, ali odlučno kažete da to ne dolazi u obzir. Imajte na umu da će adolescent praviti veće gluposti i, samim tim, izlagati se većim rizicima ako ga roditelji ne zauzdavaju.
U redi, ali to inaćenje se negativno odražava na odnose u porodici...
- Da, roditelji teško prihvataju neposlušnost. Međutim, takvo ponašanje je sasvim normalno u tom uzrastu. Neki misle da će dete, ukoliko preteruju sa zabranama i ograničenjima, postati još tvrdoglavije. Desiće se, međutim, upravo suprotno: adolescent će se osećati sigurnije zbog roditeljske odlučnosti. Ali samo pod uslovom da ste dosledni!
Šta podrazumevate pod doslednošću?
- Ograničenja i zabrane moraju da budu razumni. Adolescent koga roditelji puštaju da izlazi, a onda mu odjednom zabrane da ode s drugovima na večeru, sigurno će se pobuniti. Zabrana mora da bude obrazložena: restoran je daleko, u to doba neće imati prevoz do kuće, to mesto nije baš posećeno... S druge strane, ako celo njegovo društvo ide u kafić iz kraja, nemate razloga da mu zabranite da ide, osim ako nećete da ga kaznite. Ukoliko odbije da vas posluša, treba da se zapitate da li su vaši metodi vaspitavanja u redu.
Kakva pitanja treba sebi da postave roditelji?
- Da li su previše strogi? Da li su primetili da je odrastao? Adoelscentu treba ostaviti dovoljno prostora da se razvija, pri čemu se pod razvojem podrazumevaju dve stvari: odrastanje i kretanje. Treba, dakle, da preispitaju zabrane koje mu nameću. Podrazumeva se da roditelji treba to zajedno da učine i da treba da se dogovore kako će se ubuduće ponašati.
A to nije uvek slučaj?
- Ne, naročito u slučaju razvedenih roditelja, a pogotovo ako je razvod bio buran Jedan roditelj onda obično igra na popustljivost da bi pridobio detetovu naklonost. Verovatno će u početku biti oduševlejno slobodom koju je tako lako izvojevalo. Ali, kasnije će početi da pati, pošto će shvatiti da ga roditelji iskorišćavaju za međusobni obračun.
A šta ako, uprkos svim vašim argumentima, dete ipak uradi po svom?
- To je dokaz da nešto nije u redu. Ipak, umesto da ga kaznite ili da se pretvarate da ništa ne vidite, zapitajte se da li ste previše popustljivi ili, pak, kruti. Ili da li je dete jednostavno ušlo u fazu kad više neće da podnosi oraničenja...
Šta onda treba da se radi?
- Adolescent koji se buni protiv svakog autoriteta i hoće po svaku cenu da izlazi svako veče krije neki problem, neku patnju. On se ponaša suprotno od odrasle osobe koja se, kad je u depresiji, povlači u sebe. Ako vam uporno prkosi i odbija da vas posluša, konsultujte se sa nekim stručnjakom. On očigledno beži od nečega. Treba utvrditi od čega.
Izvor: Blic
