LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Šta nikad neće videti novi klinci?
Šta je sve tehnologija promenila na početku novog veka, još uvek ne osećamo u pravoj meri. Posledice će biti uočene tek kada zauvek raskrstimo sa prošlim vekom. Ako mi još nemamo uvid u dostignuća koja ostavljamo iza sebe, šta treba reći za decu koja se još nisu rodila? Šta ona nikada neće videti? Evo liste stvari koje deca rođena u 2011. godini nikada neće koristiti.
Video kasete. Danas se snimljene informacije ne distribuiraju više na video kasetama, a više se ni ne koriste kamere sa trakama. Nove kamere su većeg kvaliteta nego što se moglo pretpostaviti pre 10 godina a sočiva koštaju manje od onih koja smo koristili na davnim kamerama.
Agenti za putovanja. Iako još uvek nije izumrla profesija, jedna je od mnogih koje je zamenio internet. Kada deci rođenoj u 2011. godini dođe vreme za medeni mesec, da li će uspeti da pronađu nekog agenta?
Podela životnog i radnog prostora. Kada možemo da nosimo kompletan posao kući sa posla, i to u džepu skoro, svi mogu da nas pronađu, od prijatelja do šefa. Zid između poslovnog i životnog prostora će za ove klince biti zaista mutan.
Knjige, magazini i novine. Kao i video trake, reči ispisane na mrtvom drveću takođe su pred kraj svog života. Naravno, postojaće knjige ali prodavnice u kojima se samo one prodaju će biti brojne koliko i prodavnice ploča danas.
Video klubovi. Čekaj, seo si u auto i odvezao se negde samo da bi iznajmio film?!
Satovi. Možda će se koristiti kao nakit, ali kao pokazivač vremena? Svi imamo telefone ili smartfonove koji pokazuju vreme i uvek su nam u ruci.
Papirne mape. Nekada su bile dostupne na svim benzinskim pumpama, a danas su skoro izumrle. Generacije koje dolaze će verovatno morati da prošetaju do muzeja da bi videli neku.
Telefoni sa žicom. Zašto bismo plaćali telefonsku pretplatu za telefon koji se uključuje u zid? Za generacije koje dolaze, ovaj koncept će biti glupost.
Pozivi na daljinu. Zahvaljujući internetu, dani astronomskih telefonskih računa za razgovore sa drugim krajem sveta su odbrojani.
Mali oglasi. Više nećemo morati da kupujemo gomile novina da bismo videli šta je sve na prodaju.
„Dial up“ internet. Vrsta konekcije koja ide preko telefonske mreže će uskoro biti prošlost.
Enciklopedije. Za decu koja će se roditi, enciklopedije neće imati nikakvog smisla. Kupovanje skupih knjiga koje su izašle iz mode i pre nego što im se mastilo osušilo i danas je prošlost.
Zaboravljeni prijatelji. Nove generacij se neće nalaziti u neprijatnoj situaciji da zaborave ime svojih školskih drugova jer će sa svima biti u kontaktu, čak i danas su – preko Fejsbuka.
Bilo šta zaboravljeno. Više se neće stajati za šankom u celonoćnim raspravama oko toga ko zna i ko ne zna. Celokupno civilizacijsko znanje se nalazi u džepu, u prenosnim računarima i nemoguće je ne pronaći željenu informaciju.
Večernji dnevnik. Ako niste kod kuće u 19:30, ne mari, vesti su tu, na smartfonu ili telefonu.
CD-ovi. Prvo su bile ploče, kasete, CD-ovi. Onda smo svoju kompletnu kolekciju morali da prebacujemo sa jednog na drugi medij. Sada jednostvano priđemo mesti gde postoji (besplatan) internet.
Filmske kamere. Čak su i kamere ugrožene. Za nove generacije „film“ neće značiti ništa. Naši džepni računari polako preuzimaju i tu funkciju. Možda će jedino značiti nešto puritancima koji se neće odreći izvornog značenja.
Žute i bele strane. Zašto biste, zaboga, kupovali par kilograma tešku knjigu samo da biste našli nekoga. Čuj, „našli“, kao da je moguće izgubiti se...
Katalozi. Nema potrebe da mi šalješ knjigu u boji da bi mi pokazao šta imaš da prodaš. Ako misliš da imaš nešto za mene, pošalji mi imejl. Nemoj mi pretrpavati poštansko sanduče, ioanako ga ne otvaram.
Faks mašine. Lakše je – skeniraj, baci u .pdf i pošalji mi imejl.
Jedna slika u ramu. Izgleda smešno da smo nekada kačili po jednu sliku u jedan ram i tako ih slagali po zidu, kaminu, stolovima, klaviru. Sećate li se onih tužnih vremena kada vas rođaci poređaju i ugase svetlo ne bi livam puštali „slide show“ sa svog letovanja ili prvog rođendana njihovog deteta? Sada postoje digitalni ramovi sa 8 gigabajta memorije sa slikama u koje možete a i ne morate da gledate.
Žice. Za telefon? Za računare ili televizore? Žice koje povezuju muzičke uređaje i internet sa računarom? Deca rođena u 2011. će videti vrlo malo žica.
Rukom pisana pisma. Kad bolje razmislimo, bilo šta pisano rukom gubi smisao. Kada ste poslednji put pisali pisanim slovima? Nova deca možda neće ni znati da ih koriste, ali će se mnogo bolje snalaziti na sićušnim tastaturama.
Razgovor sa samo jednom osobom. Nekada je bilo nepristojno pričati telefonom u prisustvu druge osobe. Novi klinci će misliti da je poželjno kuckati poruke dok se pretvaraju da slušaju osobu pored koje su.
Pošta. Šta je bolje: plaćati račune papirima u banci ili uraditi to preko interneta? Primiti pismo na papiru (plus platiti poštaru platu pa penziju) ili primiti jednostavan imejl? Primati sve one oglase, opet na papiru, i opet platiti poštara ili sve to primiti u nepoželjnom pošti svog virtuelnog sandučeta? Milijarde dinara se gube na godišnjem nivou a sve može mnogo jednostavnije.
Komercijane muzičke radio stanice. Svaki telefon sada ima muzički plejer. Zašto biste slušali reklame između svake dve pesme kad možete da slušate muziku po svom izboru?
Sakrivanje. Pre nekog vremena, ako niste odgovorili na kućni telefon, pomislili biste da ste umrli. Sada svaki telefon ne samo da je u vašem džepu, već svi apsolutno zanju gde ste, od šefa, dece pa sve do oglašivača.
B92
Šta je sve tehnologija promenila na početku novog veka, još uvek ne osećamo u pravoj meri. Posledice će biti uočene tek kada zauvek raskrstimo sa prošlim vekom. Ako mi još nemamo uvid u dostignuća koja ostavljamo iza sebe, šta treba reći za decu koja se još nisu rodila? Šta ona nikada neće videti? Evo liste stvari koje deca rođena u 2011. godini nikada neće koristiti.
Video kasete. Danas se snimljene informacije ne distribuiraju više na video kasetama, a više se ni ne koriste kamere sa trakama. Nove kamere su većeg kvaliteta nego što se moglo pretpostaviti pre 10 godina a sočiva koštaju manje od onih koja smo koristili na davnim kamerama.
Agenti za putovanja. Iako još uvek nije izumrla profesija, jedna je od mnogih koje je zamenio internet. Kada deci rođenoj u 2011. godini dođe vreme za medeni mesec, da li će uspeti da pronađu nekog agenta?
Podela životnog i radnog prostora. Kada možemo da nosimo kompletan posao kući sa posla, i to u džepu skoro, svi mogu da nas pronađu, od prijatelja do šefa. Zid između poslovnog i životnog prostora će za ove klince biti zaista mutan.
Knjige, magazini i novine. Kao i video trake, reči ispisane na mrtvom drveću takođe su pred kraj svog života. Naravno, postojaće knjige ali prodavnice u kojima se samo one prodaju će biti brojne koliko i prodavnice ploča danas.
Video klubovi. Čekaj, seo si u auto i odvezao se negde samo da bi iznajmio film?!
Satovi. Možda će se koristiti kao nakit, ali kao pokazivač vremena? Svi imamo telefone ili smartfonove koji pokazuju vreme i uvek su nam u ruci.
Papirne mape. Nekada su bile dostupne na svim benzinskim pumpama, a danas su skoro izumrle. Generacije koje dolaze će verovatno morati da prošetaju do muzeja da bi videli neku.
Telefoni sa žicom. Zašto bismo plaćali telefonsku pretplatu za telefon koji se uključuje u zid? Za generacije koje dolaze, ovaj koncept će biti glupost.
Pozivi na daljinu. Zahvaljujući internetu, dani astronomskih telefonskih računa za razgovore sa drugim krajem sveta su odbrojani.
Mali oglasi. Više nećemo morati da kupujemo gomile novina da bismo videli šta je sve na prodaju.
„Dial up“ internet. Vrsta konekcije koja ide preko telefonske mreže će uskoro biti prošlost.
Enciklopedije. Za decu koja će se roditi, enciklopedije neće imati nikakvog smisla. Kupovanje skupih knjiga koje su izašle iz mode i pre nego što im se mastilo osušilo i danas je prošlost.
Zaboravljeni prijatelji. Nove generacij se neće nalaziti u neprijatnoj situaciji da zaborave ime svojih školskih drugova jer će sa svima biti u kontaktu, čak i danas su – preko Fejsbuka.
Bilo šta zaboravljeno. Više se neće stajati za šankom u celonoćnim raspravama oko toga ko zna i ko ne zna. Celokupno civilizacijsko znanje se nalazi u džepu, u prenosnim računarima i nemoguće je ne pronaći željenu informaciju.
Večernji dnevnik. Ako niste kod kuće u 19:30, ne mari, vesti su tu, na smartfonu ili telefonu.
CD-ovi. Prvo su bile ploče, kasete, CD-ovi. Onda smo svoju kompletnu kolekciju morali da prebacujemo sa jednog na drugi medij. Sada jednostvano priđemo mesti gde postoji (besplatan) internet.
Filmske kamere. Čak su i kamere ugrožene. Za nove generacije „film“ neće značiti ništa. Naši džepni računari polako preuzimaju i tu funkciju. Možda će jedino značiti nešto puritancima koji se neće odreći izvornog značenja.
Žute i bele strane. Zašto biste, zaboga, kupovali par kilograma tešku knjigu samo da biste našli nekoga. Čuj, „našli“, kao da je moguće izgubiti se...
Katalozi. Nema potrebe da mi šalješ knjigu u boji da bi mi pokazao šta imaš da prodaš. Ako misliš da imaš nešto za mene, pošalji mi imejl. Nemoj mi pretrpavati poštansko sanduče, ioanako ga ne otvaram.
Faks mašine. Lakše je – skeniraj, baci u .pdf i pošalji mi imejl.
Jedna slika u ramu. Izgleda smešno da smo nekada kačili po jednu sliku u jedan ram i tako ih slagali po zidu, kaminu, stolovima, klaviru. Sećate li se onih tužnih vremena kada vas rođaci poređaju i ugase svetlo ne bi livam puštali „slide show“ sa svog letovanja ili prvog rođendana njihovog deteta? Sada postoje digitalni ramovi sa 8 gigabajta memorije sa slikama u koje možete a i ne morate da gledate.
Žice. Za telefon? Za računare ili televizore? Žice koje povezuju muzičke uređaje i internet sa računarom? Deca rođena u 2011. će videti vrlo malo žica.
Rukom pisana pisma. Kad bolje razmislimo, bilo šta pisano rukom gubi smisao. Kada ste poslednji put pisali pisanim slovima? Nova deca možda neće ni znati da ih koriste, ali će se mnogo bolje snalaziti na sićušnim tastaturama.
Razgovor sa samo jednom osobom. Nekada je bilo nepristojno pričati telefonom u prisustvu druge osobe. Novi klinci će misliti da je poželjno kuckati poruke dok se pretvaraju da slušaju osobu pored koje su.
Pošta. Šta je bolje: plaćati račune papirima u banci ili uraditi to preko interneta? Primiti pismo na papiru (plus platiti poštaru platu pa penziju) ili primiti jednostavan imejl? Primati sve one oglase, opet na papiru, i opet platiti poštara ili sve to primiti u nepoželjnom pošti svog virtuelnog sandučeta? Milijarde dinara se gube na godišnjem nivou a sve može mnogo jednostavnije.
Komercijane muzičke radio stanice. Svaki telefon sada ima muzički plejer. Zašto biste slušali reklame između svake dve pesme kad možete da slušate muziku po svom izboru?
Sakrivanje. Pre nekog vremena, ako niste odgovorili na kućni telefon, pomislili biste da ste umrli. Sada svaki telefon ne samo da je u vašem džepu, već svi apsolutno zanju gde ste, od šefa, dece pa sve do oglašivača.
B92