Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Šta kriju tajne arhive?
Srbija, posle skoro šest decenija, sređuje oblast tajnih podataka. Od Nove godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o tajnosti podataka, ukinute su vojne, državne i službene tajne. Od sada sve su objedinjene nazivom - tajni podaci.
Zakonom je predviđeno i da se izvrši revizija dosadašnjih poverljivih dokumenata. Vladimir Cvijan, član radne grupe za izradu ovog zakona i v. d. generalnog sekretara predsednika Srbije, kaže za "Novosti" da je dosad tajnost podataka bila regulisana sa više od 400 podzakonskih akata:
- Neki od njih su još iz doba Tita. Zato je dobro što smo dobili zakon koji će urediti sve tajne. Korisno je i što ćemo "pročešljati" neke tajne koje godinama stoje u arhivama. Sada ćemo moći da proverimo da li one zaista ispunjavaju kriterijume da nose oznaku poverljivosti.Kompletna provera će biti završena za dve godine.
Korupcija
Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da je sada najvažnije kako će zakon biti sproveden u praksi:
- Ne znam da li je dovoljan dvogodišnji rok za reviziju poverljivosti informacija. U ovom trenutku niko ne zna ni koliki je to posao, ni koliko ljudi će morati da bude angažovano.
Vladimir Cvijan tvrdi da je rok od dve godine realan za završetak "češljanja" arhiva ako se tom poslu ozbiljno pristupi. Međutim, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorava da očekuje velike probleme kad počne revizija:
- Biće otpora od onih koji imaju lični ili grupni interes da određene informacije ostanu sakrivene od javnosti. Biće i "pasivne rezistencije", neizvršavanja ove obaveze zbog nespremnosti, neznanja, neodgovornost i lenjosti.
Nemanja Nenadić očekuje da ovaj propis pomogne i u borbi protiv korupcije:
- Prilikom javnih nabavki, nezakonito poslovanje i zloupotreba položaja sada više ne bi trebalo da se skrivaju iza oznake "poverljive nabavke".
Ipak, neka ograničenja će i dalje ostati, tvrdi Cvijan, koji objašnjava da Zakon o tajnosti podataka jasno definiše šta je poverljiva nabavka:
- Na primer, nabavka oružja za obezbeđenje predsednika je poverljiva i pristup tim informacijama ne može da ima svako. Stvari koje su važne za nacionalnu bezbednost moraju da imaju ograničenja.
U zakonu je jasno definisano ko i pod kojim uslovima može da ima pristup određenim informacijama. Najveći manevarski prostor dat je predsedniku države, premijeru i predsedniku parlamenta, koji mogu neograničeno da koriste podatke potrebne za njihov rad. Ostali će morati da dobijaju posebne dozvole za svaki pojedinačni uvid u poverljive dokumente.
Ministarstvo pravde i kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost vršiće nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka. Na pitanje kako sprečiti zloupotrebe, odlivanje tajni, ministar pravde Snežana Malović nam kaže:
- U okviru Ministarstva već su sistematizovana radna mesta za ove poslove i podrazumeva se da će izbor državnih službenika koji se budu bavili ovim biti adekvatan, u smislu sveobuhvatnih provera ovih lica.
Insajderi
Malovićeva kaže da će pomenuti službenici moći da traže na uvid sva tajna dokumenta i da izvrše proveru:
- U slučaju da klasifikacija podataka nije dobro urađena biće traženo da se izvrši deklasifikacija, a ovaj postupak, po zakonu, realizuje se na zahtev Ministarstva pravde. Sva lica koja dolaze u dodir s dokumentima koja nose oznaku tajnosti imaju obavezu njenog čuvanja i toga svako mora da se pridržava, pod pretnjom krivične odgovornosti.
Zaštitnik građana Saša Janković kaže da je veoma važno što je novi zakon omogućio da uvid u tajne, osim ombudsmana i poverenika za informacije, mogu da imaju i ostali čelni ljudi nezavisnih državnih institucija, poput Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije...
- Jedina zamerka je što Zakon o informacijama od javnog značaja nije uvrstio mogućnost zaštite "insajdera", odnosno službenika koji otkriju da je oznaka "tajno" stavljena na dokument samo da bi se zaštitila nezakonita radnja ili zloupotreba.
Rodoljub Šabić tvrdi da čak 80 odsto dokumenata koji sada nose oznaku poverljivo ne treba da ima takav status. Vladimir Cvijan se ne slaže sa takvim procenama:
- Potpuno je nemoguće prognozirati koliko će dokumenata izgubiti status tajnosti. Najvažnije je da će novi zakon doneti red i tačno će se znati koje informacije i koliko dugo mogu biti tajne. Neke samo dve godine, a neke i 30.
Ko neće imati pristup
U skladu sa najmodernijim bezbednosnim tendencijama, svako kome zakon dozvoljava pristup tajnim informacijama moraće da prođe bezbednosne provere - kaže Vladimir Cvijan. - Neko ko je labilna ličnost, alkoholičar, kockar, narkoman ili ako droge konzumira član njegove porodice - neće moći da ima uvid u ove informacije.
Zakon predviđa
Zakonom o tajnosti podataka predviđeno je da je podatak od interesa za Republiku Srbiju svaka informacija ili dokument kojim raspolaže organ javne vlasti, a koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove.
Izvor: Večernje novosti
Srbija, posle skoro šest decenija, sređuje oblast tajnih podataka. Od Nove godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o tajnosti podataka, ukinute su vojne, državne i službene tajne. Od sada sve su objedinjene nazivom - tajni podaci.
Zakonom je predviđeno i da se izvrši revizija dosadašnjih poverljivih dokumenata. Vladimir Cvijan, član radne grupe za izradu ovog zakona i v. d. generalnog sekretara predsednika Srbije, kaže za "Novosti" da je dosad tajnost podataka bila regulisana sa više od 400 podzakonskih akata:
- Neki od njih su još iz doba Tita. Zato je dobro što smo dobili zakon koji će urediti sve tajne. Korisno je i što ćemo "pročešljati" neke tajne koje godinama stoje u arhivama. Sada ćemo moći da proverimo da li one zaista ispunjavaju kriterijume da nose oznaku poverljivosti.Kompletna provera će biti završena za dve godine.
Korupcija
Programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da je sada najvažnije kako će zakon biti sproveden u praksi:
- Ne znam da li je dovoljan dvogodišnji rok za reviziju poverljivosti informacija. U ovom trenutku niko ne zna ni koliki je to posao, ni koliko ljudi će morati da bude angažovano.
Vladimir Cvijan tvrdi da je rok od dve godine realan za završetak "češljanja" arhiva ako se tom poslu ozbiljno pristupi. Međutim, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorava da očekuje velike probleme kad počne revizija:
- Biće otpora od onih koji imaju lični ili grupni interes da određene informacije ostanu sakrivene od javnosti. Biće i "pasivne rezistencije", neizvršavanja ove obaveze zbog nespremnosti, neznanja, neodgovornost i lenjosti.
Nemanja Nenadić očekuje da ovaj propis pomogne i u borbi protiv korupcije:
- Prilikom javnih nabavki, nezakonito poslovanje i zloupotreba položaja sada više ne bi trebalo da se skrivaju iza oznake "poverljive nabavke".
Ipak, neka ograničenja će i dalje ostati, tvrdi Cvijan, koji objašnjava da Zakon o tajnosti podataka jasno definiše šta je poverljiva nabavka:
- Na primer, nabavka oružja za obezbeđenje predsednika je poverljiva i pristup tim informacijama ne može da ima svako. Stvari koje su važne za nacionalnu bezbednost moraju da imaju ograničenja.
U zakonu je jasno definisano ko i pod kojim uslovima može da ima pristup određenim informacijama. Najveći manevarski prostor dat je predsedniku države, premijeru i predsedniku parlamenta, koji mogu neograničeno da koriste podatke potrebne za njihov rad. Ostali će morati da dobijaju posebne dozvole za svaki pojedinačni uvid u poverljive dokumente.
Ministarstvo pravde i kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost vršiće nadzor nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka. Na pitanje kako sprečiti zloupotrebe, odlivanje tajni, ministar pravde Snežana Malović nam kaže:
- U okviru Ministarstva već su sistematizovana radna mesta za ove poslove i podrazumeva se da će izbor državnih službenika koji se budu bavili ovim biti adekvatan, u smislu sveobuhvatnih provera ovih lica.
Insajderi
Malovićeva kaže da će pomenuti službenici moći da traže na uvid sva tajna dokumenta i da izvrše proveru:
- U slučaju da klasifikacija podataka nije dobro urađena biće traženo da se izvrši deklasifikacija, a ovaj postupak, po zakonu, realizuje se na zahtev Ministarstva pravde. Sva lica koja dolaze u dodir s dokumentima koja nose oznaku tajnosti imaju obavezu njenog čuvanja i toga svako mora da se pridržava, pod pretnjom krivične odgovornosti.
Zaštitnik građana Saša Janković kaže da je veoma važno što je novi zakon omogućio da uvid u tajne, osim ombudsmana i poverenika za informacije, mogu da imaju i ostali čelni ljudi nezavisnih državnih institucija, poput Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije...
- Jedina zamerka je što Zakon o informacijama od javnog značaja nije uvrstio mogućnost zaštite "insajdera", odnosno službenika koji otkriju da je oznaka "tajno" stavljena na dokument samo da bi se zaštitila nezakonita radnja ili zloupotreba.
Rodoljub Šabić tvrdi da čak 80 odsto dokumenata koji sada nose oznaku poverljivo ne treba da ima takav status. Vladimir Cvijan se ne slaže sa takvim procenama:
- Potpuno je nemoguće prognozirati koliko će dokumenata izgubiti status tajnosti. Najvažnije je da će novi zakon doneti red i tačno će se znati koje informacije i koliko dugo mogu biti tajne. Neke samo dve godine, a neke i 30.
Ko neće imati pristup
U skladu sa najmodernijim bezbednosnim tendencijama, svako kome zakon dozvoljava pristup tajnim informacijama moraće da prođe bezbednosne provere - kaže Vladimir Cvijan. - Neko ko je labilna ličnost, alkoholičar, kockar, narkoman ili ako droge konzumira član njegove porodice - neće moći da ima uvid u ove informacije.
Zakon predviđa
Zakonom o tajnosti podataka predviđeno je da je podatak od interesa za Republiku Srbiju svaka informacija ili dokument kojim raspolaže organ javne vlasti, a koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove.
Izvor: Večernje novosti