- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.563
Šta krije ekonomska strategija do 2020.
Stari model razvoja je prevaziđen i sada moramo više da investiramo a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede i okrenemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a investicije države veće. Ovo je, u najkraćem, odgovor na pitanje šta Vlada treba da uradi da bi Srbija postigla uspeh posle globalne krize. Ovakav program je predviđen i „Postkriznim modelom ekonomskog rasta i razvoja Srbije do 2020. godine”.
Na ovoj strategiji od aprila rade ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i Fonda za razvoj ekonomske nauke.
Osnovna ideja modela rasta jeste da se promeni odnos investicija i potrošnje. Bar četiri do pet godina dinamika investicija mora da prednjači nad potrošnjom. Tako bi, u optimističnom scenariju, BDP do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje, dok bi 2020. dostigao sedam procenata. Investicije bi paralelno rasle sa 17,5 odsto učešća u BDP koliko iznose ove godine, do 25 odsto u 2015. godini.
Sa starim modelom svakako bi bili u krizi
Biće potrebno promeniti i strukturu investicija. Država će morati da se okrene izvozu, što znači i forsiranje ulaganja u prerađivačku industriju, poljoprivredu i građevinarstvo.
Od 2005. do 2008. godine velika kreditna zaduženja kompanija jesu išla u investicije, ali više u nekretnine i usluge, nego u industriju. Sada se treba okrenuti sektoru razmenjivih dobara koji mogu da ojačaju izvoz i spoljnotrgovinsku razmenu. To moramo jer bismo sa starim modelom imali krizu i bez svetske finansijske krize. Neto uvoz je nadmašivao BDP za 24 odsto u 2007. godini, što smo namicali sredstvima od privatizacija i kredita kojih danas nema u tom obimu - kaže za „Blic” Miladin Kovačević, ekonomista i saradnik „Makroekonomskih analiza i prognoza”.
Ovogodišnji plan je da izvoz raste po stopi od 10 odsto. Za četiri godine stopa bi bila 11 odsto, a 2020. godine 15 procenata. Po osnovu kapitalnih ulaganja i trajnih dobara, rastao bi i uvoz, od sadašnjih tri do četiri odsto godišnje do 14 odsto za deset godina.
I Pavle Petrović, ekonomista i urednik „Kvartalnog monitora”, kaže da će biti potrebno više ulagati u razmenjive sektore, uglavnom u prerađivačku industriju i usluge koje izvozimo.
- Ta roba se može prodati i na domaćem tržištu, ali se takmiči i sa uvoznom robom. Preduslov je stabilnost kursa. Kvartalni monitor predviđa da je vrednost dinara sada na normalnom nivou i da je to dobar signal za jačanje prerađivačke industrije - kaže Petrović za „Blic”.
Subvencije samo poljoprivredi
Državne donacije koje su imale smisla posebno u krizi, narednih godina više neće biti karakteristika srpske privrede. Budući da i Evropska unija ima budžet za poljoprivredu, i Srbija će subvencionisati ovu granu, koja ostvaruje suficit od dvadesetak odsto, ali ne i druge privredne sektore.
Glavni, dakle, igrač u novom modelu ponašanja je država. Uspeh te strategije zavisiće, pre svega, od kapaciteta Vlade da sagleda efekte programa razvoja, kao i od veštine izbora i primene plana izlaska iz krize.
Država će prvo će morati da napravi političko-ekonomski ambijent:
„Rasplitanje kosovskog pitanja obezbeđuje siguran put ka Evropskoj uniji i jačanje rejtinga države, ali su potrebne i duboke reforme u javnom sektoru i ulaganja u infrastrukturu”, kaže Miladin Kovačević.
U javnom sektoru su, kako saznajemo, potrebne duboke reforme penzijskog sistema, te nastavak reformi u obrazovanju i zdravstvu. Podrazumeva se i nastavak privatizacije ili korporativizacije državnih i komunalnih preduzeća, ali i reforme u domenu politike upravljanja gradskim i građevinskim zemljištem.
- Novi zakon o planiranju i izgradnji imamo, ali će i ovde biti potrebni novi potezi na planu primene - kaže naš sagovornik.
Dve milijarde evra godišnje za puteve
U planu je i reforma poreskog sistema koja je već započeta postavljanjem novih fiskalnih pravila koja će se naći u novom zakonu o budžetu. Poreska reforma treba da bude vođena tako da ne produbi siromaštvo, a da sa druge strane bude više sredstava za investicije u privredu i infrastrukturu. Praktično, potrebno je da se oslobodi prostor za investicije, a da se sa druge strane smanje državni transferi prema penzionim fondovima.
- Budžetski deficit trebalo bi smanjiti sa sadašnjih pet odsto BDP-a na jedan odsto godišnje. Tu treba da se otvori prostor za rast ulaganja u infrastrukturu. Penzije bi mogle da rastu i to u sladu sa inflacijom ili nešto više od toga, ali sporije od rasta ukupne proizvodnje - kaže Petrović.
U infrastrukturu, dakle, u puteve, luke, kanale za navodnjavanje, mostove i železničke pruge godišnje bi trebalo ulagati po dve milijarde evra i to kroz koncesije, kredite i privatno i javno partnerstvo. Za prvih šest meseci ove godine, ukupne strane direktne investicije iznosile su 400 miliona evra. Naredne godine bi prema procenama trebalo da dostignu 1,6 milijardi evra.
Model rasta do 2020.
- BDP-a bi do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje
- Investicije bi sa 17,5 odsto BDP-a u ovoj godini dostigle 25 odsto BDP-a za pet godina
- Izvoz bi u 2014. godini imao stopu rasta od 11 odsto godišnje
- Subvencija će biti uglavnom za poljoprivredu
- Penzije će moći da rastu u skladu sa inflacijom
- U infrastrukturu potrebno uložiti dve milijarde evra godišnje
- Nastavak privatizacije
- Dopune Zakona o planiranju i izgradnji
- Forsiranje prerađivačke industrije
- Stabilnost kursa
Suzana Bojadić | 25. 09. 2010.
Stari model razvoja je prevaziđen i sada moramo više da investiramo a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede i okrenemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a investicije države veće. Ovo je, u najkraćem, odgovor na pitanje šta Vlada treba da uradi da bi Srbija postigla uspeh posle globalne krize. Ovakav program je predviđen i „Postkriznim modelom ekonomskog rasta i razvoja Srbije do 2020. godine”.
Na ovoj strategiji od aprila rade ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i Fonda za razvoj ekonomske nauke.
Osnovna ideja modela rasta jeste da se promeni odnos investicija i potrošnje. Bar četiri do pet godina dinamika investicija mora da prednjači nad potrošnjom. Tako bi, u optimističnom scenariju, BDP do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje, dok bi 2020. dostigao sedam procenata. Investicije bi paralelno rasle sa 17,5 odsto učešća u BDP koliko iznose ove godine, do 25 odsto u 2015. godini.
Sa starim modelom svakako bi bili u krizi
Biće potrebno promeniti i strukturu investicija. Država će morati da se okrene izvozu, što znači i forsiranje ulaganja u prerađivačku industriju, poljoprivredu i građevinarstvo.
Od 2005. do 2008. godine velika kreditna zaduženja kompanija jesu išla u investicije, ali više u nekretnine i usluge, nego u industriju. Sada se treba okrenuti sektoru razmenjivih dobara koji mogu da ojačaju izvoz i spoljnotrgovinsku razmenu. To moramo jer bismo sa starim modelom imali krizu i bez svetske finansijske krize. Neto uvoz je nadmašivao BDP za 24 odsto u 2007. godini, što smo namicali sredstvima od privatizacija i kredita kojih danas nema u tom obimu - kaže za „Blic” Miladin Kovačević, ekonomista i saradnik „Makroekonomskih analiza i prognoza”.
Ovogodišnji plan je da izvoz raste po stopi od 10 odsto. Za četiri godine stopa bi bila 11 odsto, a 2020. godine 15 procenata. Po osnovu kapitalnih ulaganja i trajnih dobara, rastao bi i uvoz, od sadašnjih tri do četiri odsto godišnje do 14 odsto za deset godina.
I Pavle Petrović, ekonomista i urednik „Kvartalnog monitora”, kaže da će biti potrebno više ulagati u razmenjive sektore, uglavnom u prerađivačku industriju i usluge koje izvozimo.
- Ta roba se može prodati i na domaćem tržištu, ali se takmiči i sa uvoznom robom. Preduslov je stabilnost kursa. Kvartalni monitor predviđa da je vrednost dinara sada na normalnom nivou i da je to dobar signal za jačanje prerađivačke industrije - kaže Petrović za „Blic”.
Subvencije samo poljoprivredi
Državne donacije koje su imale smisla posebno u krizi, narednih godina više neće biti karakteristika srpske privrede. Budući da i Evropska unija ima budžet za poljoprivredu, i Srbija će subvencionisati ovu granu, koja ostvaruje suficit od dvadesetak odsto, ali ne i druge privredne sektore.
Glavni, dakle, igrač u novom modelu ponašanja je država. Uspeh te strategije zavisiće, pre svega, od kapaciteta Vlade da sagleda efekte programa razvoja, kao i od veštine izbora i primene plana izlaska iz krize.
Država će prvo će morati da napravi političko-ekonomski ambijent:
„Rasplitanje kosovskog pitanja obezbeđuje siguran put ka Evropskoj uniji i jačanje rejtinga države, ali su potrebne i duboke reforme u javnom sektoru i ulaganja u infrastrukturu”, kaže Miladin Kovačević.
U javnom sektoru su, kako saznajemo, potrebne duboke reforme penzijskog sistema, te nastavak reformi u obrazovanju i zdravstvu. Podrazumeva se i nastavak privatizacije ili korporativizacije državnih i komunalnih preduzeća, ali i reforme u domenu politike upravljanja gradskim i građevinskim zemljištem.
- Novi zakon o planiranju i izgradnji imamo, ali će i ovde biti potrebni novi potezi na planu primene - kaže naš sagovornik.
Dve milijarde evra godišnje za puteve
U planu je i reforma poreskog sistema koja je već započeta postavljanjem novih fiskalnih pravila koja će se naći u novom zakonu o budžetu. Poreska reforma treba da bude vođena tako da ne produbi siromaštvo, a da sa druge strane bude više sredstava za investicije u privredu i infrastrukturu. Praktično, potrebno je da se oslobodi prostor za investicije, a da se sa druge strane smanje državni transferi prema penzionim fondovima.
- Budžetski deficit trebalo bi smanjiti sa sadašnjih pet odsto BDP-a na jedan odsto godišnje. Tu treba da se otvori prostor za rast ulaganja u infrastrukturu. Penzije bi mogle da rastu i to u sladu sa inflacijom ili nešto više od toga, ali sporije od rasta ukupne proizvodnje - kaže Petrović.
U infrastrukturu, dakle, u puteve, luke, kanale za navodnjavanje, mostove i železničke pruge godišnje bi trebalo ulagati po dve milijarde evra i to kroz koncesije, kredite i privatno i javno partnerstvo. Za prvih šest meseci ove godine, ukupne strane direktne investicije iznosile su 400 miliona evra. Naredne godine bi prema procenama trebalo da dostignu 1,6 milijardi evra.
Model rasta do 2020.
- BDP-a bi do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje
- Investicije bi sa 17,5 odsto BDP-a u ovoj godini dostigle 25 odsto BDP-a za pet godina
- Izvoz bi u 2014. godini imao stopu rasta od 11 odsto godišnje
- Subvencija će biti uglavnom za poljoprivredu
- Penzije će moći da rastu u skladu sa inflacijom
- U infrastrukturu potrebno uložiti dve milijarde evra godišnje
- Nastavak privatizacije
- Dopune Zakona o planiranju i izgradnji
- Forsiranje prerađivačke industrije
- Stabilnost kursa
Suzana Bojadić | 25. 09. 2010.