LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Šta koči preuzimanje „Maksija”
Donošenje odluke da li „Delez” kupovinom našeg najvećeg trgovinskog lanca narušava konkurenciju otežavaju nepotpuni podaci o ekonomskoj snazi ove dve kompanije
Sve promene treba da budu u korist kupca (Foto D. Jevremović)
Da li će kompaniji „Delez” biti dozvoljeno da preuzme „Delta maksi” trebalo bi da bude poznato do 13. jula. Iako je još početkom marta firma Miroslava Miškovića prodala Belgijancima svoj maloprodajni lanac, do koncentracije neće moći da dođe sve dok Komisija za zaštitu konkurencije to ne odobri.
Ali, kako u roku od mesec dana nije moglo da bude odlučeno da li bi preuzimanjem 100 odsto kompanije „Delta maksi” mogla da se naruši, ograniči ili spreči konkurencija u Srbija, 13. aprila je donesen zaključak da komisija u naredna tri meseca nastavi postupak ispitivanja.
Kako saznajemo u Komisiji za zaštitu konkurencije, razlog za odlaganje je taj što nisu dobili potpune podatke o ekonomskoj snazi „Deleza”, ali i „Delta maksija”.
– Kupac „Delez” mora da pruži sve neophodne podatke o sebi, ali je još veći problem što mi nemamo ni precizne informacije o snazi „Maksija” na našem tržištu. Navedeno je da „Delta maksi” u Srbiji ima 22,40 odsto tržišnog udela, a na tržištu Beograda 37,20 procenata. Ali, nema dovoljno relevantnih podataka na osnovu kojih je moguće adekvatno proceniti stvarnu jačinu učesnika u koncentraciji, odnosno „Deleza” i „Maksija” – rečeno nam je.
Zbog toga je najrealniji scenario, saznajemo u komisiji, da će se potražiti savetnik, poput Ekonomskog instituta, koji bi mogao da pomogne u donošenju odluke i davanju odgovora na pitanje – da li preuzimanje „Maksija” narušava konkurenciju u Srbiji.
Dijana Marković-Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da u ovom slučaju duži rok za donošenje odluke nikoga ne bi trebalo da čudi.
– To je postupak koji teče u dve faze. Prvi je skraćeni rok od mesec dana. Ako se u tom roku ne donese rešenje, jer nije jasno kakve će posledice koncentracija imati, što je čest slučaj, kada je reč o kompanijama koje imaju veliki uticaj na tržištu, ide se u postupak koji traje tri meseca. Da li će komisija u tom roku da donese odluku, ja to zaista ne znam – rekla je Dijana Marković-Bajalović.
Postavlja se, međutim, pitanje zašto se sada proverava da li preuzimanje, odnosno veličina „Maksija” utiče na konkurenciju u Srbiji. Naši sagovornici kažu da se to radi samo u situacijama kada dolazi do koncentracije, a u ovom slučaju i zbog toga da bi se saznalo da li je „Delez” možda toliko veliki da nijedan drugi maloprodajni lanac posle njega ne poželi da dođe u Srbiju.
Moguća su tri rešenja kada Komisija za zaštitu konkurencije bude završila postupak. Prvo je da se koncentracija odbije. Drugo da se bezuslovno dozvoli. A treće da se dozvoli uz neki uslov koji će morati da se ispuni. Valja, međutim, podsetiti da je Komisija za zaštitu konkurencije 2006. godine donela odluku da se ne dozvoli da „Maksi” kupi „Ce market”, ali da to nije uticalo na preuzimanje, pa spor ni do danas nije završen.
Bez obzira na to, u „Delezu” kažu da očekuju pozitivan odgovor komisije.
– Očekujemo da ćemo biti u mogućnosti da završimo kupovinu „Delta maksija” u trećem kvartalu ove godine. „Delez grupa” u potpunosti sarađuje sa Komisijom za zaštitu konkurencije i nadamo se da će proces dobijanja dozvole brzo biti završen kako bi mogla da bude započeta saradnja sa srpskim dobavljačima – naveli su u „Delezu”, dok je i Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine, nedavno rekao da veruje da će sve procedure u vezi sa prodajom „Maksija” brzo biti završene.
Da podsetimo, belgijska „Delez grupa” kupila je početkom marta maloprodajni lanac „Delta maksi” za 932,5 miliona evra. „Delez” posluje na tri kontinenta, ima 2.816 prodavnica, zapošljava 138.600 ljudi, a prošle godine imala je prihod od 20,8 milijardi evra.
Politika
Donošenje odluke da li „Delez” kupovinom našeg najvećeg trgovinskog lanca narušava konkurenciju otežavaju nepotpuni podaci o ekonomskoj snazi ove dve kompanije
Sve promene treba da budu u korist kupca (Foto D. Jevremović)
Da li će kompaniji „Delez” biti dozvoljeno da preuzme „Delta maksi” trebalo bi da bude poznato do 13. jula. Iako je još početkom marta firma Miroslava Miškovića prodala Belgijancima svoj maloprodajni lanac, do koncentracije neće moći da dođe sve dok Komisija za zaštitu konkurencije to ne odobri.
Ali, kako u roku od mesec dana nije moglo da bude odlučeno da li bi preuzimanjem 100 odsto kompanije „Delta maksi” mogla da se naruši, ograniči ili spreči konkurencija u Srbija, 13. aprila je donesen zaključak da komisija u naredna tri meseca nastavi postupak ispitivanja.
Kako saznajemo u Komisiji za zaštitu konkurencije, razlog za odlaganje je taj što nisu dobili potpune podatke o ekonomskoj snazi „Deleza”, ali i „Delta maksija”.
– Kupac „Delez” mora da pruži sve neophodne podatke o sebi, ali je još veći problem što mi nemamo ni precizne informacije o snazi „Maksija” na našem tržištu. Navedeno je da „Delta maksi” u Srbiji ima 22,40 odsto tržišnog udela, a na tržištu Beograda 37,20 procenata. Ali, nema dovoljno relevantnih podataka na osnovu kojih je moguće adekvatno proceniti stvarnu jačinu učesnika u koncentraciji, odnosno „Deleza” i „Maksija” – rečeno nam je.
Zbog toga je najrealniji scenario, saznajemo u komisiji, da će se potražiti savetnik, poput Ekonomskog instituta, koji bi mogao da pomogne u donošenju odluke i davanju odgovora na pitanje – da li preuzimanje „Maksija” narušava konkurenciju u Srbiji.
Dijana Marković-Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da u ovom slučaju duži rok za donošenje odluke nikoga ne bi trebalo da čudi.
– To je postupak koji teče u dve faze. Prvi je skraćeni rok od mesec dana. Ako se u tom roku ne donese rešenje, jer nije jasno kakve će posledice koncentracija imati, što je čest slučaj, kada je reč o kompanijama koje imaju veliki uticaj na tržištu, ide se u postupak koji traje tri meseca. Da li će komisija u tom roku da donese odluku, ja to zaista ne znam – rekla je Dijana Marković-Bajalović.
Postavlja se, međutim, pitanje zašto se sada proverava da li preuzimanje, odnosno veličina „Maksija” utiče na konkurenciju u Srbiji. Naši sagovornici kažu da se to radi samo u situacijama kada dolazi do koncentracije, a u ovom slučaju i zbog toga da bi se saznalo da li je „Delez” možda toliko veliki da nijedan drugi maloprodajni lanac posle njega ne poželi da dođe u Srbiju.
Moguća su tri rešenja kada Komisija za zaštitu konkurencije bude završila postupak. Prvo je da se koncentracija odbije. Drugo da se bezuslovno dozvoli. A treće da se dozvoli uz neki uslov koji će morati da se ispuni. Valja, međutim, podsetiti da je Komisija za zaštitu konkurencije 2006. godine donela odluku da se ne dozvoli da „Maksi” kupi „Ce market”, ali da to nije uticalo na preuzimanje, pa spor ni do danas nije završen.
Bez obzira na to, u „Delezu” kažu da očekuju pozitivan odgovor komisije.
– Očekujemo da ćemo biti u mogućnosti da završimo kupovinu „Delta maksija” u trećem kvartalu ove godine. „Delez grupa” u potpunosti sarađuje sa Komisijom za zaštitu konkurencije i nadamo se da će proces dobijanja dozvole brzo biti završen kako bi mogla da bude započeta saradnja sa srpskim dobavljačima – naveli su u „Delezu”, dok je i Dušan Petrović, ministar poljoprivrede i trgovine, nedavno rekao da veruje da će sve procedure u vezi sa prodajom „Maksija” brzo biti završene.
Da podsetimo, belgijska „Delez grupa” kupila je početkom marta maloprodajni lanac „Delta maksi” za 932,5 miliona evra. „Delez” posluje na tri kontinenta, ima 2.816 prodavnica, zapošljava 138.600 ljudi, a prošle godine imala je prihod od 20,8 milijardi evra.
Politika